Zlato kao novac

1.    Uvod

Zlato je metal kojioddavninaprivlačipažnjuljudi. U prirodi se javljaslobodnokao “samorodnozlato” a nalazi se u stenama i šljunkuzlatonosnihrekaširomsveta.Istorijazlata je i istorijacivilizacije.Prvazrncaovogmetaladospelasu u ljudskeruke pre nekolikohiljadagodina ;većtadačovekga je doživljavaokaodragoceni metal. Zazlatomnajbogatijuzemljudrevnogsvetasmatran je Egipat. U tamošnjimiskopinamanađenisumačeviodkremenasapozlaćenimdrškama. Dobijanje zlata se pominje i u najranijim spisima civilizovanog sveta. Opisi procesa drobljenja kvarca i prečišćavanja zlata nađeni su u egipatskim grobnicama, oko 2500. godine pre nove ere. Isto važi i za mapu koja pokazuje oblasti u kojima se vadilo zlato 1350-1330. godine pre nove ere. Stari Egipćani eksploatisali su zlato iz rudnika u Nubijskoj pustinji. Plinije, 77. godine nove ere, opisuje proces amalgamisanja (vezivanja zlata za živu ) za vađenje zlata, a proces kupelacije (topljenje sa olovom ) za prečišćavanje zlata opisan je u drugom veku nove ere. Na isti proces se, verovatno, poziva i Jeremija, u Starom zavetu, oko 600. godine pre nove ere. Zlato je jedan od najtežih metala. Gustina mu je 19.3. Tegljivost i kovnost su takođe veliki : od 1 gr zlata može da se izvuče žica dužine 3 km a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići debljine 0,0001 mm. Oni imaju, u odbijenoj svetlosti, žutu a u propuštenoj svetlosti zelenu boju. Izuzetno je po elektro i toplotnoj provodljivosti. Spada među najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze. Zlato je osnova novčanog sistema većine zemalja, zbog čega su ogromne količine van prometa, u trezorima banaka, kao podloga novcu od hartije i formiranju zlatnih rezervi. Na izradu zubnih proteza i juvelirske radove odlazi tek neznatni deo proizvedenog zlata. Čistoća ovog metala se izražava u karatima.
KARAT: Je oznaka za čistoću legure zlata.Čisto zlato ima 24 karata, po pravilu ostatak legure čini bakar,jer nekvari boju zlata,a povećava mu čvrstoću.Tipična čistoća yavisi od zemlje do zemlje.Tako je na prostoru rusije uobičajeno 14-karatno zlato,U Evropi i SAD-u -18 karatno zlato,a u yemljama Arabiskog poluostrva 21-karata. Pošto se zlato koristi za nakit, novac i zubarstvo, zbog svoje mekoće, uvek legira sa drugim metalima (srebro, platina, paladijum, bakar, nikl…), sadržaj zlata varira. Legure koje sadrže polovinu težine zlata imaju po 12 karata.
U poslednje vreme tehnika je sve zainteresovanija za ovaj metal. Zbog izuzetne provodljivosti i postojanosti, zlato se sve više koristi u elektrotehnici, prvenstveno u računarskim i telekomunikacionim sistemima. Sve se češće primenjuje u vazduhoplovstvu i kosmičkoj tehnologiji pa se može pretpostaviti da će se ovaj dragoceni metal preseliti iz čeličnih sefova banaka u fabrike i laboratorije. Kojim god imenom ga nazvali zlato je metal koji izaziva požudu i težnju za bar malim komadićem kod većine ljudi. Hemijski simbol mu je Au, iz latinskog jezika AURUM, što znači blistavo svitanje. Dobio je naziv od Rimske boginje Aurore, koja je predstavljala boginju zore, donoseći tople, zlatno-žute boje u svitanje.