Znacaj ishrane trudnica i dojilja

UVOD

“Drugo stanje”, kako se u narodu najčešće naziva trudnoća, nosi sa sobom promene u organizmu žene zbog kojih je od velike važnosti način ishrane buduće mame. Kako je telesna masa novorođenčeta nakon porođaja svega 25 % od ukupnog dobitka u telesnoj masi buduće majke, neophodna je stalna briga o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Dobitak na telesnoj masi u toku trudnoće je od 11 do 15 kg, za  fiziološki uhranjenu ženu čiji je indeks telesne mase pre trudnoće od 18,5 do 24,9 kg/m2.

ISHRANA TRUDNICA

Redovna fizička aktivnost je neophodna i u trudnoći jer omogućava da se buduća mama bolje oseća, bude bolje pripremljena za porođaj i da održava poželjnu telesnu masu. Pre početka bilo koje fizičke aktivnosti neohodno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom. Posle prvog trimestra trudnoće se moraju izbegavati vežbe koje zahtevaju ležanje na leđima. Neophodno je izbegavati vežbe u suviše zagrejanim i vlažnim prostorijama. Plivanje je najpoželjniji oblik fizičke aktivnosti jer
nosi najmanji rizik od povređivanja.

Zvuči neverovatno – energetski, trudnoća ” košta ” 80000 kcal ! Iako je cifra fascinantna, ishrana trudnice ostaje na istom energetskom nivou kao i pre trudnoće do poslednjeg trimestra, kada je neophodno dodati 200 kcal (dva tosta namazana sirnim namazom sa malim procentom mlečne masti uz šolju mleka).

Potrebe u proteinima ostaju iste i u periodu trudnoce, što znači da ishrana trudnice treba da obiluje mršavim mesom (meso živine, nemasna junetina i nemasna svinjetina), mlekom i mlečnim proizvodima, jezgrastim voćem). Puno svežeg voća i povrća, hleb, peciva i testenina napravljena od celog zrna žitarica, neglazirani pirinač su najbolji izvori prehrambenih vlakana i najsigurniji način da se spreči pojava zatvora. Uz ishranu bogatu namirnicama koje sadrže veću količinu prehrambenih vlakana neohodan je unos tečnosti, najmanje 2 litre u toku dana.

Potrebe u folnoj kiselini tokom trudnoće su 400 µg dnevno, odnosno 5 mg ukoliko je u porodici trudnice bilo rođenja dece sa spinom bifidom (nezatvorena kičmeni kanal).

Preporuka je da se dnevne količine u folnoj kiselini zadovolje kombinovanjem raznovrsne ishrane i dodatkom suplemenata folne kiseline. Namirnice bogate folnom kiselinom su: pahuljice obogaćene (fortificirane) folnom kiselinom, hleb i peciva od celog zrna žitarica, tamno zeleno lisnato povrće – spanać, brokoli, karfiol, špargle, mahunarke. Kako je folna kiselina osetljiva na dejstvo visoke temperature, povrće se, pre svega, jede presno, a kuva se na pari ili u vrlo malo vode, što kraće, kako bi se smanjio gubitak folne kiseline.

Malokrvnost uzrokovana nedostatkom gvožđa je česta među trudnicama jer veliki broj žena započinje trudnoću sa veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Prema stepemu iskoristljivosti gvožđe iz namirnica se deli na hem (poreklom iz mesa) i non-hem (poreklom iz biljaka) gvožđe. Gvožđe se bolje iskorišćava iz mesa, te je neophodno da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljene namirnice iz grupe mesa. Vitamin C pospešuje iskoristljivost gvožđa, dok tanini iz čaja umanjuju apsorpciju gvožđa. S toga je preporučljivo da uz bogat doručak bude serviran i sok od sveže ceđenih narandži, a ne čaj.

U toku trudnoće neophodan je i adekvatan unos kalcijuma pre svega zbog izgradnje kostiju buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma ima i u ribama – skuši, sardini, zelenom lisnatom povrću.