1
SADRŽAJ
UVOD.......................................................................................................2
1. FAKTORI NASTAVE.........................................................................4
1.1. NASTAVNIK....................................................................................6
1.2. UČENIK............................................................................................12
ZAKLJUČAK..........................................................................................14
LITERATURA..........................................................................................15
2
UVOD
Reč didaktika grčkog je porekla i izvorno znači poučavanje (didasko – poučavam, didaskein -
poučavati). Taj naziv u pedagošku literaturu uvode Ratke i Komenski u 17. v. Čovek je odvek
poučavao mladu generaciju da bi je pripremio za život i rad. Time se proizvodno radno
iskustvo starijih pre svega roditelja, prenoslilo na mlađi naraštaj, što se provodilo već u
prvobitnoj društvenoj zajednici.
Kada se proizvodno radno iskustvo društva znatno razvilo, roditelji više nisu mogli u svom
domu izravnim podučavanjem prenositi radno iskustvo na mlađe. Zbog toga se osetila potreba
za osnivanjem posebne ustanove u kojoj bi mlada generacija pod vodstvom odraslih na
organiziran način brže sticala radna iskustva prošlih naraštaja. Tako su se osnivale škole, a
uporedo s njima pojavila su se specijalizirana zvanja poučavatelja tj. učitelja.
Sa pojavom škole i učitelja imamo i prve začetke nastave kao organiziranog procesa
poučavanja
u
kojoj
učitelji
poučavaju
i
učenici
uče.
U tim začecima organiziranog nastavnog rada trebalo je najpre odlučiti o tome šta sve treba
učenike poučavati da bi se pripremali za život, a ne još toliko o načinu kako ih treba
poučavati. U prvom planu je bio sadržaj poučavanja, a ne i metodika rada.
17. v. se smatra vek didaktike u smislu didaktike kao veštine proučavanja. Komensky u delu
''Velika didaktika'' definira didaktiku kao ''opštu veštinu o tome kako valja poučavati svakoga
svemu''. U razradi didaktičkog sistema Komensky je na umu prvenstveno imao školski rad,
odnosno nastavu,, jer se u njoj proučava organizirano. Komensky je pod pojmom didaktike u
smislu veštine poučavanja svakoga svemu obuhvatio obrazovanje i odgoj, što pripada pojmu
pedagogije uopšte, jer su obrazovanje i odgoj dve osnovne pedagoške kategorije i funkcije.
Podrobnijim proučavanjem sistema poučavanja u nastavi zaključilo se da treba razlikovati
obrazovanje i odgoj, jer ta dva pojma po svom sadržaju, zadacima, i načinu odnosno veštini
poučavanja nisu identična. Tako se uspostavilo da se didaktika ne može poistovećivati sa
pedagogijom, kako je to učiinio Komensky, nego je domena pedagogije kao znanosti znatno
opširnija i da u sebi sadržava didaktiku kao posebnu znanstvenu granu.
4
1.
FAKTORI NASTAVE
Najorganiziranije plansko obrazovanje izvodi se u nastavi, i to zbog toga što su u nastavi
obuhvaćena tri glavna čimbenika: nastavnik, učenik i nastavni sadržaj.
Nastavnik je kvalificirani stručnjak koji poučavanjem učenika organizira efikasan proces
obrazovanja, pa i nastave u celini.
Učenik sistematskim poučavanjem nastavnika i samostalnim učenjem stiče obrazovanje.
Nastavnim sadržajima, odnosno obrazovnim sadržajima, određuje se program obrazovanja
koji je potrebno ostvariti.
Nastavnik, učenik i nastavni sadržaj jesu oni faktori nastave koji čine tzv. didaktički trokut.
Izostavi li se jedan od tih faktora, to više nije nastava.
2
Slika 1.
Učenik
Nastavnik
Nastavni sadržaji
2
Poljak, V. (1990), Didaktika, Zagreb, Školska knjiga
5
Međutim, u suvremenom obrazovanju sve više dolazi do izražaja i tehnika kao poseban faktor
nastave, što je povezano sa obrazovnom tehnologijom, pa se zato didaktički trokut proširuje
na didaktički četverokut.
3
Slika 2.
nastavnik nastavna tehnika
učenik nastavni sadržaji
3
Poljak, V. (1990), Didaktika, Zagreb, Školska knjiga
