АГРОЕКОЛОГИЈА

САДРЖАЈ

АГРОЕКОЛОШКЕ ОСНОВЕ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ..........................................................................................................

Биљна производња у оквиру пољопривредне производње...................................................................................................

Предмет проучавања општег ратарства................................................................................................................................

Улога и значај биљне производње са становишта исхране................................................................................................
Производња органске материје и њена условљеност............................................................................................................

Условљеност стварања органске материје.......................................................................................................................

Литература............................................................................................................................. ...................................................

ПОЉОПРИВРЕДА У СВЕТЛОСТИ АГРОЕКОЛОГИЈЕ.........................................................................................................

Насељсни простор - биосфера...............................................................................................................................................
Пољопривредни производни простор - агросфера...............................................................................................................
Агробиотоп............................................................................................................................ ...................................................
Агробиоценоза .

..................................................................................................................

...................................................

Организација агробиоценозе...................................................................................................................................................
Односи исхране у агробиоценози....................................................................................... ...................................................
Биолошка равнотежа............................................................................................................ ...................................................
Развиће агробиоценозе - агроекосистем.................................................................................................................................
Продуктивност агроекосистема...............................................................................................................................................
Вегетациони чиниоци...............................................................................................................................................................
Еколошка валенца - амплитуда прилагођавања...................................................................................................................
Литература.................................................................................................................................................................................

КЛИМА КАО ВЕГЕТАЦИОНИ ЧИНИЛАЦ..............................................................................................................................

Ваздух.........................................................................................................................................................................................
Светлост као еколошки и производни чинилац....................................................................................................................

Квалитет - састав светлости..............................................................................................................................................
Интензитет светлости..................................................................................................... ....................................................
Морфогенетско дејство светлости................................................................................. ....................................................
Утицај светлости на стварање органске материје...........................................................................................................
Лисна површина и њено трајање.....................................................................................................................................
Нетоасимилациона рата................................................................................................. ....................................................
Дужина дана - фотопериодизам......................................................................................................................................
Квалитативна и квантитативна фотопериодска реакција..............................................................................................
Значај фотопериодизма у биљној производњи................................................................................................................
Интеракција између дужине дана и температуре...........................................................................................................

Топлота као еколошки и производни чинилац....................................................................................................................

Распоред топлоте у простору...........................................................................................................................................
Распоред топлоте у времену..............................................................................................................................................
Утицај температуре на раст и развиће...........................................................................................................................
Индиректни утицај температуре на раст и развиће
(јаровизација - вернализација).........................................................................................................................................
Директан утицај температуре на раст и развиће...........................................................................................................
Однос биљака према топлоти....................................................................................... ....................................................
Термопериодизам........................................................................................................... ....................................................
Утицај ниских и високих температура............................................................................................................................

Вода као еколошки и производни чинилац............................................................................................................................

Влажност ваздуха................................................................................................................................................................
Падавине..............................................................................................................................................................................
Утицај различитих облика падавина на биљну производњу..........................................................................................
Појава суше у биљној производњи...................................................................................................................................
Потребе културних биљака за водом................................................................................................................................
Погодност главних климатских подручја за пољопривредну производњу ..................................................................

Литература.........................................................................................................................................................................................
ЗЕМЉИШТЕ КАО ВЕГЕТАЦИОНИ ЧИНИЛАЦ........................................................................................................................

Културно-антропогено земљиште............................................................................................................................................
Слојеви антропогеног земљишта..............................................................................................................................................
Еколошки значај механичког састава земљишта....................................................................................................................
Еколошки значај органског дела земљишта............................................................................................................................
Биланс хумуса антропогених земљишта..................................................................................................................................
Порозност земљишта..................................................................................................................................................................
Диференцијална порозност........................................................................................................................................................
Сабијање земљишта....................................................................................................................................................................
Структура земљишта...................................................................................................................................................................

АГРОЕКОЛОШКЕ ОСНОВЕ БИЉНЕ

ПРОИЗВОДЊЕ

БИЉНА ПРОИЗВОДЊА У ОКВИРУ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Пољопривредна производња као привредна грана је смишљена делатност човека, усмерена на производњу

органске материје биљних и сточарских продуката, који имају употребну вредност за човека. Она човеку
обезбеђује храну и влакна у виду биљних и животињских производа, као што су угљени хидрати, масти, шећер,
беланчевине, протеини, месо, млеко, јаја, вуна и др. Циљ ове производње је и обезбеђење крме за исхрану домаћих
животиња и разних сировина за индустријску прераду.

У догледном времену ови продукти се неће моћи производити вештачким путем, а од њих зависи егзистенција

човека. Пољопривредни производи представљају материјалну базу за опстанак човечанства, обезбеђују привредни,
културни и друштвени развој људске заједнице. Само захваљујући пољопривредној производњи, човечанство је
могло достићи данашњи степен развоја у погледу стандарда, економског, духовног и социјалног развоја.

Процес стварања органске материје одвија се - сем организоване пољопривредне производње - и у слободној

природи.   По   обиму   ова   производња   органске   материје   је   чак   већа   него   у   пољопривредној   производњи.   У
слободној природи органска материја се ствара независно од утицаја и делатности човека.  Насупрот томе, у
пољопривреди   процесом   стварања   органске   материје   смишљено   управља   човек.   На   тај   начин   он   добија
органску материју одређеног  квалитета,   која   за   њега   има   употребну   вредност   и   коју   може   користити   за
исхрану или за индустријску прераду. Органска материја која се ствара у слободној природи, сем неких изузетака
(поједине   зачинске,   ароматичне   и   лековите  биљке,   дрвна   маса   као   грађевински   материјал   и   чврсто   гориво),
најчешће нема употребну вредност за човека.

Пољопривредном производњом руководи човек. Он је и организатор производње, а биљка и домаћа

животиња су производно средство. Она се обавља под одређеним климатским и земљишним условима, при
одређеној технологији и треба да удовољи одређеним економским законима.

По природи и пореклу својих продуката пољопривредна производња се дели на:

- биљну производњу и
- сточарску производњу.

Биљна производња

- представља први степен производње органске материје. Она се обавља преко

културног биља, која користећи космичке, атмосферске и земљишне енергије и материје ствара примарну
органску материју у облику биљних продуката. Једино биљка - као аутотрофни организам - у стању је да из
неорганске материје ствара органску материју и тиме она омогућава живот свим хетеротрофним организмима.
На овај начин биљка је посредник између неорганског света и хетеротрофних организама. Стварање органске
материје у биљној производњи је у суштини трансформација кинетичке енергије сунца у потенцијалну енергију
биљних продуката. Ова потенцијална енергија у виду биљних продуката на данашњем степену развоја науке и
технологије је неопходна за одржавање живота хетеротрофних организама и у догледном времену неће бити
могуће заменити је вештачким производима.

Улога човека у овој грани пољопривредне производње је веома сложена. Његово настојање је усмерено у

том правцу да културна биљка што потпуније користи расположиве енергије космоса, материје атмосфере и
земљишта као и друге мере, како би дала што већи принос, што бољег квалитета. Човек руководи биљном
производњом. Његов је задатак да до максимума искористи постојећу енергију и материје, да употпуни оно што
недостаје у односу на захтеве биљака и да отклони оно што је у сувишку за биљку. Из овога произилази да
човек мора познавати све услове значајне за процес стварања органске материје. Суштина биљне производње
састоји се у смишљеном искоришћавању енергије космоса, материје атмосфере и земљишта и продуктивне
способности културних биљака у границама економичности.

Сточарска производња

- представља други степен производње органске материје. Домаћа животиња

примарну органску материју, створену у процесу фотосинтезе, претвара у производе веће вредности. На тај
начин, из органске материје биљног порекла стварају се биолошки сложеније и вредније материје, које човек
користи за исхрану и за друге потребе (месо, млеко, јаја, вуна, кожа и др.).

У процесу стварања сточарских продуката само око 25% енергије примарне органске материје се претвара у

продукте корисне за човека. Остатак енергије домаће животиње троше за одржавање телесне температуре и
своје животне процесе, а део остаје као стајњак, чији ће хранљиви елементи, после разлагања, постати
приступачда за биљке. Сточарство представља секундарну производњу, пошто у потпуности зависи од биљне
производње, а од неорганских материја користи само воду и кухињску со. Та зависност сточарске производње
од биљне, међутим, не значи да сточарство као грана пољопривредне производње има другоразредни значај, јер
се управо развијеност пољопривредне производње неке земље мери на основу удела сточарске производње у
укупној вредности производње. Пољопривредна производња је утолико развијенија уколико је удео сточарства
у укупној производњи већи. У високоразвијеним земљама удео сточарства је већи од две трећине укупне

вредности пољопривреде и око 85% биљне производње употребљава се као сточна храна. Сточарска
производња данас представља својеврсну индустријску производњу. Успешна пољопривредна производња
зависи од уравнотежености биљне и сточарске производње.

ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА АГРОЕКОЛОГИЈЕ

Биљна производња као грана пољопривредне производње је комплексна и дели се на: ратарство,

повртарство, воћарство, крмно биље, виноградарство, ливадарство, пашњарство, цвећарство, шумарство и
гајење лековитог, зачинског и ароматичног биља. Биљна производња на тај начин обухвата производњу свих
културних биљака.

Ратарство представља производњу биља под њивским, ратарским условима или на ораничним површинама.

Оно се дели на опште и посебно ратарство.

Биљна производња, производња органске материје у организованој производњи, одвија се под утицајем

природних и вештачких сила. Због тога се материја општег ратарства дели на два дела, и то на: агроеколошки и
агротехнички део.

Агроеколошки део - агроекологија је примењена научна дисциплина која проучава однос живих организама

према условима спољне средине у агробиотопу, њихов међусобни однос, укључујући и човека као организатора
пољопривредне производње. Посебно место у агроекологији припада изучавању законитости на којима се у
пољопривредној производњи заснива заједнички живот, одржавање и производна делатност културних биљака
и домаћих животиња. Сем тога, агроекологија проучава и развој ове привредно-производне заједнице у циљу
постизања што већих приноса доброг квалитета. При томе се посебна пажња посвећује човеку као
равноправном члану ове заједнице, који је плански и смишљено унапређује.

Еколошка сазнања досежу у далеку прошлост. Она су део биологије - науке о животу. Оснивачем екологије

сматра се Charles Darwin, сгварањем теорије о борби за опстанак живих организама, што значајно утиче на
њихову еволуцију. Вапут у својим радовима није спомињао екологију као научну дисциплину, а у суштини
теорија о борби за опстанак представља однос организама према условима средине и њихов међусобни однос.

Агроекологија се почела формирати у оквиру међународне комисије за пољопривредну метеорологију,

основане у Риму 1913. године. У то време G. Azzi објављује своје прве радове, који агроекологији дају
првенствено агрометеоролошко-климатолошке ознаке. Сам назив агроекологија јавља се први пут 1920. године,
када G. Azzi основавши катедру за агроекологију на пољопри-вредном факултету у Perugiji 1924, издаје свој
први уџбеник агроекологије 1928. године

(Ecologia agraria),

посебно разрађује агроклиматологију.

Агроекологија као синтетичка наука повезује знања из општих (биологија, ботаника, хемија, биохемија,

физика,   геологија,   метеорологија)   и   посебних   (педологија,   агрохемија,   физиологија,   микробиологија,
агрометеорологија, генетика и биометрија) дисциплина. Она има своје методе рада, као што су веге-тациони
огледи   у   фитотронима,   стакларама,   чије   резултате   обично   проверава   у   пољским   огледима,   а   служи   се   и
егзактним лабораторијским методама. Све гране биљне производње служе се поставкама агроекологије као
општим   законитостима,   који   се   даље   разрађују   и   адаптирају   за   конкретне   агроеколошке   услове   према
потребама и захтевима појединих врста културних биљака.

У свим гранама биљне производње, као и у областима људског живота, еколошка сазнања имају све већи

значај и примену. Буђењем еколошке свести све више сазрева неминовност правилног искоришћавања
природних ресурса у циљу очувања животне средине.

Познавањем и применом природних законитости агроекологије биљна производња у оквиру пољопривредне

производње може дати значајан допринос заштити агроекосистема.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ СА СТАНОВИШТА ИСХРАНЕ

Основни задатак биљне производње је задовољавање потреба човечанства у храни, влакнима, обезбеђење

сточне хране за исхрану домаћих животиња и сировина за прерађивачку индустрију. Обезбеђење ових потреба
може се разматрати шире, са светског и уже, са националног становишта.

Биљна производња треба да обезбеди довољне количине хране и сировина органског порекла за постојећу

популацију преко шест милијарди људи на свету и за потребе високог прираштаја становништва годишње око
100 милиона. Захтев за све већом продукцијом квалитетне хране, влакна и др. намеће потребу ефикаснијег
управљања природним, људским и економским ресурсима. Због тога се човечанство суочава са тражењем нових
путева за решавање нараслих потреба, везаних за производњу хране, пре свега због изражених захтева за њеним
бољим квалитетом, нижом ценом коштања и веома сложених узајамних односа између пољопривреде и
животне средине. У вези с тим, све чешће се поставља питање броја становника на земљи, његовог пораста, а
затим питање наталитета у односу на садашњу производњу, њен пораст данас и у будућности.

Све до почетка организоване биљне производње број људи на Земљи се врло спoро повеђавао, али отада иде

знатно бржим темпом. Пољопривреда омогућује много већу и сигурнију производњу хране, што је довело до
пораста наталитета. Нагло се почео ширити пољопривредно-производни простор у подручјима најповољнијим
за гајење биљака (Кина, старе цивилизације Далеког истока, Египат, Месопотамија, Грчка, Римско царство).
Процењује се да је пре 8.000 година на свету живело пет милиона људи. На почетку нове ере тај број је достигао

стручну помоћ, а и подизање образовног нивоа пољопривредних произвођача. У склопу тих мера значајно
место припада и планирању породице, да би се у тим регионима света зауставио пораст становништва.

3а повећање производње хране на нашој планети постоји више могућности, од којих наводимо:
- освајање нових површина погодних за биљну производњу;
- интензивирање биљне производње;
- гајење продуктивнијих биљних врста;
- смањење губитака;
- смањење броја радне стоке;
- једноћелијски организми;
- коришћење отпадних материја.

Освајање нових површина погодних за биљну производњу

- Неопходни услов за производњу хране у

природним условима је земљиште, јер количина сгворене органске материје је сразмерна величини производног
простора. У свету се данад обрађује само 1,44 милијарде хектара или 10,6% од укупне површине копна, а
потенцијално погодних за обраду има још око 2,0 милијарде хектара или 14,7%, што чини укупно 3,44
милијарде хектара, или 25,3% површина копна (Kanwar, 1982).

Посматрано у целини, површине за пољопривредну производњу на Земљи су оскудне и оно што представља

потенцијалне оранице није равномерно распоређено и налази се углавном у Северној и Јужној Америци, Русији,
Африци, Аустралији, Океанији.

Потенцијално погодних површина за пољопривреду има само око 25%, односно 22% (табела 1) у зависности

од тога да ли су површине под вечитим ледом урачунате у укупну површину копна или не.

Високо продуктивног земљишта има само 3%, а средње продуктивног 6%. Ове површине су и најгушће

насељене и на њима се одвијају бројне активности човека - изградња насеља, путева, железница, подизање
индустријских објеката, аеродрома и др., тако да се због промене намене пољопривредног земљишта годишње
трајно губи око 8 милиона хектара. Томе треба додати и годишњи губитак од око 4 милиона хектара услед
ерозије и секундарног заслањивања. То све указује да су земљишни ресурси за производњу хране у свету
ограничени и велике резерве продуктивног земљишта које су постојале хиљадама година скоро се ближе свом
крају.

Таб. 1. Ограничења за биљну ироизводњу у свешу (Buringh, 1982)

Ограничење

Површина (000.000 hа)

Покривено ледом

1.490

Исувише хладно

2.235

Исувише сушно

2.533

Исувише стрмо-нагнуто

2.682

Исувише плитко

1.341

Исувише мокро-превлажно

596

Исувише сиромашно

745

Свега:

11.622

Ниско продуктивно

1.937

Средње продуктивно

894

Високо продуктивно

447

Свега:

3.278

УКУПНО:

14.900

100

Сматра се да ће у наредних 100 година све резерве потенцијално пољопривредног земљишта бити

искоришћене, а за исто време око 800 милиона хектара биће трајно изгубљено за пољопривреду. Због тога
човечанству предстоји непоштедна борба за очување сваке стопе обрадиве површине и за одржање постојећих
0,24 ха обрадиве земље по становнику. Треба настојати да се већи део губитака пољопривредних површина
усмери ка нископродуктивним, маргиналним земљиштима. С друге стране, биће потребно огромно капитално
улагање за мелиорацију земљишта да би се, према садашњој стопи пораста становништа на Земљи, одржао бар
приближно садашњи земљишни фонд по становнику. Европа и Азија таквих могућности више немају.

По једном становнику у Србији и Црној Гори долази око 0,4 ха абвадиве и око 0,3 ха ораничне површине и

по   овим   вредностима   налазимо   се   између   најугроженијих   земаља   Европе   и   Азије.   Могућности   повећања
обрадивих   површина   разоравањем   ливада,   пашњака,   крчењем   шума,   као   што   је   то   случај   у   САД,   Русији,
Бразилу и другим земљама, практично не постоје. Штавише, чак и овако оскудан и сиромашан земљишни фонд
Југославије није поштеђен од уништавања. Према подацима Статистичког годишњака СФРЈ за 1957. и 1985.
годину,  Југославија  је   за  период  од   27  година  изгубила   750.000  ха   пољопри-вредног  земљишта,  а  од  тога
581.000 ха ораница и башта (Вучић, 1987). Годишњи губитак пољопривредног земљишта у том периоду био је
око   28.000   ха,   а   у   Војводини   око   2.000   ха.   Очигледно   је   да   постајемо   све   сиромашнији   у   ораничним
површинама, а не постоје потенцијалне земљишне резерве из којих би се тај губитак могао надокнадити.