ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
(Матурски рад из географије)
Ментор :
Ученик :
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
1
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................................... 2
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ...................................................3
1.1.
Математичко – географски положај .............................................................................7
1.2.
Природно – географски положај...................................................................................9
1.3.
Културно историјски положај.......................................................................................9
1.4. Саобраћајно-географски положај.................................................................................15
1.5. Економско-географски положај
...................................................................................15
2.
ПОЛИТИЧКО ГЕОГРАФСКЕ ПРОМЈЕНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
.....................3
2.1.
Дезинтеграција СФРЈ
........................................................................................................7
3. ГЕЕПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.............................................................3
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................... 16
БИБЛИОГРАФИЈА............................................................................................................................17
УВОД
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
3
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Босна и Херцеговина у географском, историјско-географском и културном смислу
припада Балканском полуострву, односно југоисточној Европи. Географски положај је
кључни фактор геополитичких, економских и развојних процеса у Босни и
Херцеговини. Припадност Панонској, Планинско- котлинској и Јадранској области
Босну и Херцеговину чини земљом специфичног географског положаја.
Савремени друштвени, економски и укупан развој Босне и Херцеговине дефинисан је
општим и посебним условима. Општи услови проистичу из глобалних (свјетских)
развојних процеса а посебни су у тијесној вези са посљедицама распада бивше
заједничке државе и настанка нових држава. Претходно поменути услови, и општи и
посебни, у тијесној су вези са
географским положајем
– кључним фактором укупног
развоја.
Шта је географски положај
?
Географски положај је веома сложен појам под којим
подразумијевамо све факторе који су утицали и утичу на укупне развојне процесе на
одређеном простору. Под овим појмом подразумијевамо историјске прилике као
најшири оквир услова опоштег развоја, савремене политичкогеографске услове развоја
(опште и посебне), природногеографске одлике као фактор развоја,
економскогеографске услове развоја и сл. Дакле, географски положај као широка
појмовна категорија подразумијева више компоненти па разликујемо:
историјскогеографски положај, политичкогеографски положај, економскогеографски
положај, природногеографски положај
.
У оквиру Босне и Херцеговине посебан административно-територијални, у суштини и
геополитички статус, има Дистрикт Брчко. Посебност се испољава у аутономности
политичког па и привредног система те у погледу улоге међународног представника
који, још увијек, има одлучујућу улогу власти у оквиру Дистрикта. Са геополитичког
становишта Дистрит Брчко је од посебног
интереса за Републику Српску јер чини
територијалну везу између њеног, условно
речено, источног и западног дијела. Босна и
Херцеговина као и осталих пет новонасталих
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
4
држава на геопростору бивше Југославије чини језгро Балканског полуострва, односно
југоисточне Европе.
Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку Европе, у западном дијелу Балкана.
Њена укупна површина износи 51.209,2 km² (од тога је 51.197 km² копно, а 12,2 km²
море.
Слика 4: Физичка мапа Босне и Херцеговине(https://sr.wikipedia.org/sr)
Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са
Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и Црном Гором на југоистоку
(укупна дужина границе: 215 km). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на
Јадранско море, у дужини од 21,2 km. Границе Босне и Херцеговине углавном су
природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и
планина Динара на југозападу земље.
Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег
босанског дијела на сјеверу (око 42.000 km²) и мањег херцеговачког на југу. Босна је
већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у
карактерима тла. Босна је насељенија и богатија шумама и обрадивим земљиштем, док
је Херцеговина кршевитија. ( слика 4)
На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине,
односно даље претвара у Панонску низију. Област Семберије, између планине
Мајевице и ријека Саве и Дрине, представља главну житницу Босне и Херцеговине.
Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине
планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на
полуострву Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које
се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од
југа ка сјеверу, односно у случају Неретве већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан
