INTERNET ALATI I SERVISI

SKRIPTA

RADNI MATERIJAL SA

INJEN NA OSNOVU NAUCNIH RADOVA RAZLI

ITIH AUTORA IZ

OBLASTI INTERNET TEHNOLOGIJA.

Skripta se besplatno distribuira i namenjena je isklju

ivo studentima u edukativne svrhe.

1. POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi — od
dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgrani

ni izvor zabave; drugi se njime služe

da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama širom sveta. U
novije vreme sve ve

i broj komercijalnih preduze

a nastoji da iskoristi neslu

eni potencijal

Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, tako

e, sti

u sve

vrš

e uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koriste

i troškovnu efikasnost informacione

infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne

firme, ali i

itavi konzorcijumi sastavljeni od najve

ih proizvo

a softvera, hardvera,

kompanija  iz  oblasti  telekomunikacija  i  sl.,  ulažu  ogromna  sredstva  i  napore  u  razvoj  novih
platnih  sistema  i  transakcionih  mehanizama  na  Internetu,  poput  onih  baziranih  na
„inteligentnim"  karticama  i  digitalnom  novcu.  Internet  se,  gotovo  „preko  no

i" uvukao u sve

sfere našega života.

Da bismo bolje shvatili zna

aj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo

sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi

njegovo funkcionisanje bilo nemogu

e. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa

aplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREŽE

Internet je infrastruktura koja povezuje ra

unare putem telekomunikacija. Nastao je 1969.

godine, kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne istraživa

ke projekte (Advanced

Research Projects Agency — ARPA), koju je osnovala ameri

ka vlada pri Ministarstvu odbrane

Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu
grupu ra

unarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju na

in na koji ra

unari

funkcionišu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva ra

unarska mreža. ARPANET je

zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih
biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom

sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo
Ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network — DDN).

Internet, naslednik ARPANET–a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za
nauku (National Science Foundation — NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraživa

a i

studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mrežu preko

unarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je nastao
NSFNET. Ova mreža je u po

etku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih

Ameri

kih Država, a priklju

ile su joj se i NASA i druge državne agencije. Otprilike u isto

vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u
po

etku) studenti i profesori ameri

kih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stru

nim i

neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mrežu na koju je priklju

najpre univerzitetske ra

unare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i

drugih krajeva sveta.

Povezivanje ra

unara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim

organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne na

ine.

Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat
umrežavanja

raznih organizacija i njihovih postoje

ih mreža, najpre na nacionalnom, a

potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u mnogim

slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu)
ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za

vladu Sjedinjenih Država, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

STRUKTURA MREŽE

Struktura mreže Interneta prikazana je na slici 1. Treba, me

utim, imati u vidu da se ova

struktura neprestano menja. Struktura mreže je predmet diskusije više grupa korisnika koji

brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju:

Odbor za arhitekturu

Interneta

(Internet Architecture Board — IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju

arhitekturu Interneta;

Radnu grupu za Internet inžinjering

(Internet Engineering Task

Force — IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji
obezbe

enja, aplikacija, puteva, integraciji mreže itd.;

Upravlja

ku grupu za Internet

inženjering

(Internet Engineering Steering Group — IESG), koja se sastoji od predstavnika

IETF–a i ima zadatak da koordinira sve IETF–ove napore u vezi sa standardizacijom; i

Grupu

za Internet inženjering i planiranje

(Internet Engineering and Planning Group — IEPG),

koja se sastoji prvenstveno od menadžera koji upravljaju mrežama internet–provajdera.

INTERNET

PLANETARNA

KOMUNIKACIJA

(POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA)

(

asopis „Leskov

anin", Leskovac)

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi — od
dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgrani

ni izvor zabave; drugi se njime služe

da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama širom sveta. U
novije vreme sve ve

i broj komercijalnih preduze

a nastoji da iskoristi neslu

eni potencijal

Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, tako

e, sti

u sve

vrš

e uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koriste

i troškovnu efikasnost informacione

infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne
firme, ali i

itavi konzorcijumi sastavljeni od najve

ih proizvo

a softvera, hardvera,

kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulažu ogromna sredstva i napore u razvoj novih

platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na

„inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo „preko no

i" uvukao u sve

sfere našega života.

Da bismo bolje shvatili zna

aj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo

sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi

njegovo funkcionisanje bilo nemogu

e. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa

aplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREŽE

Internet je infrastruktura koja povezuje ra

unare putem telekomunikacija. Nastao je 1969.

godine, kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne istraživa

ke projekte (Advanced

Research Projects Agency — ARPA), koju je osnovala ameri

ka vlada pri Ministarstvu odbrane

Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu

grupu ra

unarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju na

in na koji ra

unari

funkcionišu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva ra

unarska mreža. ARPANET je

zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih
biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom

sedamdesetih  godina  ARPANET  je  postojano  rastao,  da  bi  ga  1975.  u  potpunosti  preuzelo
Ministarstvo  odbrane,  pretvorivši  ga  u  sadašnju  DDN  (Defense  Data  Network  —  DDN).
Internet,  naslednik  ARPANET–a,  osnovan  je  1980.  godine  od  strane  Nacionalne  fondacije  za

nauku (National Science Foundation — NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraživa

a i

studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mrežu preko

unarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je nastao
NSFNET. Ova mreža je u po

etku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih

Ameri

kih Država, a priklju

ile su joj se i NASA i druge državne agencije. Otprilike u isto

vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u
po

etku) studenti i profesori ameri

kih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stru

nim i

neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mrežu na koju je priklju

najpre univerzitetske ra

unare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i

drugih krajeva sveta.

Povezivanje ra

unara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama

koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne na

ine. Nacionalna fondacija za

nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i njihovih
postoje

ih mreža, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se

poveže EARN, koji je postojao u mnogim državama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji
je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj na

in nastao je Internet

kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan „mrežom svih mreža" — sastavni delovi

pri izgradnji Interneta nisu bili pojedina

ni ra

unari ve

kompletne ra

unarske mreže

organizovane na najrazli

itije mogu

e na

ine. Jedino zajedni

ko svim ovim mrežama bio je

protokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna

državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine države i firme,

istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu
postoji samo jedno vlasništvo — svako je vlasnik svog ra

unara koji je priklju

en na mrežu i

ima neograni

eno pravo da taj ra

unar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on

smatra potrebnim. To, dalje, zna

i da svaki vlasnik ra

unara samostalno bira na

in na koji

se priklju

iti na mrežu, koje

e sadržaje primati sa mreže i šta

e slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host [1] ra

unara koji

povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mreža. Prema proceni firme Network
Wizards [2] sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih ra

unara

raspore

enih u 1.301.000 domena. Najviše ra

unara nalazi se u komercijalnom (.com)

domenu — njih oko 4,5 miliona. Slede

i domen po broju ra

unara je domen ameri

kih

univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona ra

unara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net)

[3] sa 2,16 miliona ra

unara. Na

etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa

oko 995.000 ra

unara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom

domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 ra

unara. Drugim re

ima, mada Jugosloveni

ine

0,2% svetske populacije, naši ra

unari

ine svega 0,015% Interneta. [4] Prema podacima

firme Open Market [5], januara 1997. godine 58% svih ra

unara na Internetu nalazilo se u

Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za pretraživanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi
38 miliona korisnika. Od ukupnog broja ra

unara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom

(.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo priklju

eno 14,8 miliona doma

instava. Od

ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogu

nost on–lajn trgovine, a procene firme

Jupiter Communications govore da

e 2002. godine preko 15 miliona doma

instava trgovati

preko Interneta. [6]

IEPG se bavi obezbe

enjem odgovaraju

eg dizajna, kao i tehni

kim vezama izme

u ra

unara

na Internetu. Internet društvo (Internet Society — ISOC) je više formalna organizacija, koja je
osnovana 1992. godine radi stvaranja jednog me

unarodnog foruma za države, privredu i

pojedince u cilju utvr

ivanja pravila i procedura o koriš

enju Interneta.

Budu

i tehni

ki razvoj Interneta verovatno

e zavisiti od kontinuiranog obezbe

ivanja

kapaciteta za skladištenje i prenos informacija zbog pove

anja broja korisnika.

APLIKACIJE I KORISNICI

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali
informacije putem elektronske pošte (e–mail), „goufera" [7], i protokola za prenos datoteka

(File Transfer Protocol — FTP).

ev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene

novih dostignu

a, kao što je prelazak sa

isto tekstualnih informacija na multimedijalne [8]

informacije i pojava aplikacija za pretraživanje Internet sadržaja (tzv. veb

ita

i) [9], koje su

lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i
sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Država), pad
cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve ve

a eksploatacija Interneta od strane

komercijalnih firmi.

Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pošta (e–mail) za razmenu
elektronskih poruka i dokumenata izme

u korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji