ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Београд
школска 2022/2023. године
МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД
Тематски задатак: НАЧИНИ РЕГУЛИСАЊА САОБРАЋАЈА
ВОЗОВА
Ментор: Кандидат:
Александар Тошић Александар Шушић
2
Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
БЕОГРАД
ШКОЛСКА
ГОДИНА
2022/2023.
ИСПИТНИ РОК
ДЕЛОВОДНИ БРОЈ
ПРОТОКОЛА
104/21
ОБРАЗОВНИ
ПРОФИЛ
ТБ
КАНДИДАТ
Шушић Александар
ОДЕЉЕЊЕ
4
3
ЗАДАТАК МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ РАДА
РЕДНИ БРОЈ ЗАДАТКА
ДАТУМ ИЗДАВАЊА
СТРУЧНА ОБЛАСТ
Организација железничког саобраћаја
НАЗИВ ЗАДАТКА
Начини регулисања саобраћаја возова
П О С Т А В К А З А Д А Т К А
Ради што ефикаснијег, а пре свега безбедног, одвијања железничког саобраћаја
уведена су одређена правила за регулисање саобраћаја возова. Начини регулисања се
разликују у зависности од врсте опремљености пруге.
Израдом задатка потребно је објаснити:
1. Просторне одсеке,
2. Елементе регулисања саобраћаја возова,
3. Састајања возова.
У С Л О В И И З Р А Д Е З А Д А Т К А
1. Рад урадити на рачунару (фонт ћирилични, величина 12 pt, нормални проред; маргине: лева 2,5 cm,
остале 2 cm; штампати на листовима А4 формата).
2. Рад треба да садржи: насловну страну, поставку задатка, садржај, увод, решење задатка, закључак и
списак коришћене литературе.
3. Током решавања задатка обавезно је консултовање са наставником – ментором.
4. Решење задатка матурског практичног рада предати у три примерка.
ЗАДАТАК ЗАДАО НАСТАВНИК - МЕНТОР
ПРЕДСЕДНИК ИСПИТНОГ ОДБОРА - ДИРЕКТОР
Александар Тошић
Златко Радосављевић
4
1. УВОД
Железница је назив за саобраћајни систем где се возила крећу по стално постављеној
металној подлози - челичним шинама. Две шине заједно чине колосек. За разлику од
друмског превоза, где се возила крећу по припремљеној равној површини, шинска возила су
вођена колосецима којима се крећу. Шине се обично састоје од челичних шина, уграђених
на прагове постављене у туцаник, на којима се креће возни парк, обично опремљен
металним точковима.
Возна средства у систему железничког транспорта углавном наилазе на мањи отпор трења у
односу на друмска возила са гуменим точковима, те се путнички и теретни вагони могу
спајати у дуже возове. Погон за кретање обезбеђују локомотиве, које или црпе електричну
енергију из система за електрификацију железнице или производе сопствену снагу, обично
дизел моторима или, историјски гледано, парним машинама. Већину колосека прати систем
сигнализације.
Железнички саобраћај је врста транспорта где се превоз робе или путника врши вагонима
који се крећу по прузи уз локомотивску вучу. Превоз на јавним пругама организује
железничко предузеће, које обезбеђује превоз између железничких станица или корисника
из привреде. Железнице су сигуран систем копненог превоза у поређењу са другим
облицима превоза. Железнички превоз је способан за остваривање високог нивоа путничког
и теретног искоришћења и енергетске ефикасности, али је често мање флексибилан и
капитално интензивнији од друмског превоза, када се разматрају нижи нивои саобраћаја.
Основне карактеристике железничког саобраћаја су:
Позитивне:
висока пропусна и превозна способност,
превоз независно од климатских услова,
непосредна веза магистралних и пратећих колосека и
масовност превоза.
Негативне:
ограничен маневар и
велика почетна улагања.
5
2. ПРОСТОРНИ ОДСЕЦИ
На прузи опремљеној уређајем МЗ цело међустанично растојање чини један просторни
одсек. Међустанични просторни одсек заузима се наиласком прве осовине воза на бројач
осовина односно заузимањем шинског струјног кола првом осовином воза и исти је заузет
све док се на међустаничном растојању налази воз, односно док последње возило воза
својом задњом осовином не пређе бројач осовина, односно не ослободи шинско струјно
коло.
Маневрисање до сигнала „Граница маневрисањаˮ може се обављати иза отпремљеног воза
када овај напусти станично подручје, а преко сигнала „Граница маневрисањаˮ и улазног
сигнала када воз напусти први просторни одсек. Станице и одјавнице одјавом потврђују
свом позадњем службеном месту да је позадњи просторни одсек слободан. Одјавнице
регулишу саобраћај узастопних возова у одјавном размаку при чему одјавничар поставља
просторни сигнал да показује сигнални знак за дозвољену вожњу ако је наредни просторни
одсек слободан, пошто је присуствовао тражењу и давању допуштења.
Улазак воза у просторни одсек пријављује се наредној одјавници, односно станици, једним
подужим звоњењем што значи „Воз долазиˮ: „_________ˮ. Пријава се даје само ако је
просторни одсек у који воз треба да уђе слободан, односно када је примљена одјава за
претходни воз. Чим се добије пријава, а наредни просторни одсек је за овај воз слободан,
просторни сигнал се одмах поставља да показује сигнални знак за дозвољену вожњу.
Када на двоколосечним пругама са одјавницама возови саобраћају неправилним колосеком,
за улаз воза у наредни просторни одсек важи ручни сигнални знак: „Напредˮ који
одјавничар даје само ако је примио одјаву за претходни воз. Када је воз већ ушао у наредни
просторни одсек, одјавничар даје узастопном возу сигнални знак: „Стојˮ све док не добије
одјаву за претходни воз. Наређење које даје отправник возова за полазак, пролазак, односно
изузетан пролазак, значи да се возу дозвољава улаз у први наредни просторни одсек. У
истом смеру за возом може се отпремити пружно возило тек када је претходни воз приспео
у наредну станицу односно када је ослобођен први наредни просторни одсек.
У случају настанка сметњи на једном или више блок одсека, без обзира да ли се контрола
врши шинским струјним колима или бројачима осовина, као и у случају квара на уређају
путног прелаза који је у зависности са главним сигналима, главни сигнал који штити
односни просторни одсек одмах почиње да показује сигнални знак за забрањену вожњу и
показује га све док се сметња не отклони. У случају квара излазног сигнала у станици на
прузи опремљеној уређајем МЗ, када се утврди да је међустанични просторни одсек
слободан (на основу показивача или одјаве за претходни воз у случају појаве заузећа), воз се
поред њега може отпремити уз поштовање одредби прописаних у саобраћајном
правилнику.
3. ЕЛЕМЕНТИ РЕГУЛИСАЊА САОБРАЋАЈА ВОЗОВА
Саобраћај возова регулише се тражењем и давањем допуштења односно приволе,
авизирањем возова, односно предавизирањем и пријављивањем возова и давањем одјаве.
Допуштења, авизе, предавизе, пријаве и одјаве даје и прима лично отправник возова а
пријаве и одјаве даје и прима одјавничар. Узастопни возови могу саобраћати један за
