Гимназија „1300 каплара“
Љиг
Матурски рад из Филозофије
КАНТОВ АГНОСТИЦИЗАМ
Професор ментор:
Ученик:
Селенић Владан
Марковић Димитрије, IV-1
Љиг, март 2022. год.
2
САДРЖАЈ
Увод
..............................................................................................................................3
1.
Биографија....................................................................................................................5
2. Кантова филозофија....................................................................................................7
2.1. Основна питања....................................................................................................8
3. Трансценденталне идеје............................................................................................10
3.1. Рационална психологија...................................................................................11
3.1.1. Практична психологија..........................................................................12
3.2.
Рационална
космологија...................................................................................13
3.2.1. Антиномије................................................................................................13
3.3.
Рационална
теологија.........................................................................................14
3.3.1. Критике доказа.........................................................................................15
4. Проблем религије........................................................................................................17
5. Морални аргумент......................................................................................................18
Закључак......................................................................................................................20
Кантов агностицизам
Димитрије Марковић, IV-1
4
краја живота. Природно, љубав према науци буди у Канту жељу за метафизиком као
науком.То се види по његовим критикама дотадашњих метода за испитивање
метафизике. На основу свог истраживања он долази до свог становишта и закључака
које ћу ја покушати да пренесем.
Слика 1. Имануел Кант
1. Биографија
Кантов агностицизам
Димитрије Марковић, IV-1
5
Имануел Кант је рођен 22. априла 1724. године у Кенигзбергу (данашњи
Калињинград) у источној Пруској. Отац му је био седлар пореклом из Шкотске.
Одгајан је у духу пијетистичког покрета којем су припадали његови родитељи.
Родитељи су били сиромашни, те је Кантовом школовању помагао његов блиски рођак
и људи који су ценили честитост Кантових родитеља. Мајка умире када је он имао само
13 година; она је била жена изузетног карактера која је Канту пренела основна морална
начела. На студије полази са 16 година, где ће на њега највећи утицај остварити
професор логике и метафизике Мартин Кнуцен, који је познавао разне науке и који је
упознао младог Канта са Њутновом физиком. Кнуцен је био Волфов ученик што је
додатно утицало на Кантову љубав према систематској филозофији. По завршетку
студија Кант је почео да ради као домаћи учитељ све до 1755. године, када добија
нешто слично данашњем докторату и почиње да предаје на универзитету. Редован
професор на Кнуценовој катедри постаје са 46 година (1770). Његова филозофија се
дели на прекритички и критички период. Постоје разни погледи на то када је он почео
да развија своје критичке идеје али већина узима годину када је постао редован
предавач. Период пре тога се назива прекритички, а критички после 1770. године; иако
своја главна дела издаје 11 година касније, сматра се да 1770. године почиње да развија
идеју о свом највећем делу, а то је „Критика чистог ума“. Добро је познавао латински, а
од наука бавио се математиком, физиком, физичком географијом, педагогијом,
медицином… По сведочењу својих ученика био је одличан професор и често је умео да
се нашали. Волео је да се дружи и често је бирао и окупљао одређени број људи који би
долазили на ручак код њега. На ручку би се расправљало о разним темама и свако је
имао по нешто да научи. Кант је међу људима био познат по свом добро организованом
времену које му је користило за издавање велики број дела. У Кантовом карактеру
истакнута црта је било његово морално поштење и преданост идеји дужности. Оно што
није подносио јесу промене, ма колико оне биле мале. Пред крај живота постаје
сенилан што је јако негативно утицало на његов филозофски рад. Умро је 12. фебруара
1804. године у истом граду у ком се родио и из ког никада није путовао. Његов значај за
историју су препознали и његови савременици те је његова сахрана била највећа и
најсвечанија до тада у том граду у источној Пруској. Колики је био његов значај може
се видети у томе што је Кант постао синоним за филозофију.
Кантов агностицизам
Димитрије Марковић, IV-1
7
Кантова филозофија је прекретница у филозофској историји. Оно што је
карактеристично за његову филозофију јесте синтеза две супротности, које је он
примењивао у свим деловим своје филозофије. Његови ставови су јасно изведени и
увек логички повезани. Може се рећи да је Кант имао среће као и Аристотел, а то је да
има изванредне претходнике чије је филозофије ујединио и створио „мост“ међу њима .
Оно што је он урадио јесте да је помирио емпиризам и рационализам. Од емпириста
највећи утицај на њега су извршили Хјум и Лок. Њутнова физика и Хјумов емпиризам
довели су до Кантовог питања о природи научног сазнања. Хјумов значај за Кантову
филозофију наводи и сам Кант кад каже: „Он је прекинуо мој догматког дремеж, и
мојим истраживањима дао други правац“; што би значило да је Хјум утицао на Кантово
одбацивање традиционалне метафизике. Од рационалиста највећи утицај извршио је
Лајбниц, кога савремени филозофи називају претечом Канта. Прво Кантово дело
2
је
управо покренуто Лајбницовом критиком картезијанског покрета, а поред тога Кант је
користио за своја предавања уџбеник
који је сам био написан под утицајем Лајбницове
метафизике. Поред Лајбница, на Кантов прекритички период је утицао и Волф, један од
просветитељских рационалиста, који највећи утицај има на Канта у погледу љубави
према систематском раду. Значај поласка од духовноисторијског погледа на Кантову
филозофију је у томе што увиђамо да је он „крај и нови почетак филозофије“; крај
филозофије просветитељства и почетак немачког класичног идеализма. Али Канта не
можемо одредити само као почетак немачке мисли, већ као и „ктитора“ читаве модерне
филозофије.
