СЕМИНАРСКИ РАД
TEMA: Национални парк „Koзара“
4
1. Улога националних паркова
Национални парк је заштићено природно подручје које се одржава и очувава због своје
биолошке разноликости, еколошких вриједности или културних ресурса. Ови паркови
представљају висококвалитетна екосуставска подручја која се очувавају како би се
омогућила дугорочна заштита природе, научна истраживања, образовање и рекреација.
Кључне карактеристике националних паркова укључују:
1) Заштита природе
Национални паркови имају за циљ очувати и заштитити природне ресурсе, укључујући
различите екосуставе, биљне и животињске врсте, те њихове услове становања.
2) Едукација
Национални паркови често нуде програме образовања о природи, екологији и
одрживости како би посјетитељи стекли боље разумијевање важности очувања природе.
3) Рекреација
Посјетитељима се често пружа прилика за рекреацију на одређеним подручјима унутар
парка. То може укључивати планинарење, бициклизам, камповање и друге активности на
отвореном.
4) Научна истраживања
Национални паркови пружају јединствена подручја за истраживање природних процеса,
биолошке разноликости и климатских промјена.
5) Културна историја
Понекад су национални паркови и културно значајна подручја која чувају наслијеђе,
археолошке налазе или традиционалне начине живота заједница.
Управљање националним парковима обично подразумијева сарадњу између различитих
ученика, укључујући државне агенције, локалне заједнице, невладине организације и
посјетитеље, како би се осигурало одрживо кориштење и очување тих јединствених
природних ресурса.
5
2. Национални парк „Козара“
Козара је ниска, острвска планина смјештена између Панонске низије на сјеверу и
Динарида на југу, те омеђена ријекама Савом, Уном и Врбасом. Иако висина њених
врхова не прелази 1000 m.n.v., Козара својом висином, пространством и љепотом
доминира овим дијелом БиХ. У народу је позната као „Крајишка љепотица“ захваљујући
густим комплексима листопадних и четинарских шума, пропланцима, бистрим
потоцима, те богатству флоре и фауне. Национални парк Козара смјештен је у
централном дијелу истоимене планине, на површини од 3.907,54 hа. Подручје парка
издужено је у смјеру сјевер – југ, тако да му дужина износи 7, а ширина 3–6 km.
1
Послије Другог свјетског рата планина „Козара“ постала је чувена по херојским борбама
народа овог краја за слободу, те се већ 1947. године кренуло са активностима на
издвајању и креирању Козаре као националног парка. Шуме планине Козаре проглашене
су 6. јуна 1957. године за шуме историјског значаја у циљу да се сачувају успомене на
козарачку епопеју. Проглашен је националним парком 1967. године у циљу очувања и
заштите културноисторијских и природних вриједности. Главни разлози за проглашење
овог подручја националним парком били су у то вријеме историјски, односно догађаји из
Другог свјетског рата. Међутим ово подручје посједује и значајне природне вриједности
које су препознате још од давнина. Одлуком Народне скупштине Републике Српске,
Спомен-комлекс Козара на Мраковици проглашен је културним добром од изузетног
значаја (Службени гласник РС бр. 125/11).
Заштићена површина износи 27,06 ha и подијељена је на ужу и ширу заштну зону.
Споменкомлекс Козара на Мраковици чине: централни споменик и меморијални зид, са
приступним степеништем и платоом; документарни музеј и бисте народних хероја:
Младена Стојановића, Јосипа Мажара Шоше, Есада Миџића, те пјесника Скендера
Куленовића. Ужа зона заштите површине 11,38 ha, дефинисана је пјешачким стазама које
прате топографију терена и обухвата споменик са приступним степеништем,
документарни музеј и бисте народних хероја, које се налазе уз резиденцију Владе
Републике Српске. Шира зона заштите површине 15,68 ha, дефинисана је колском
саобраћајницом и пјешачким стазама. НП „Козара“ је орохидрографско чвориште
планине Козара, на чијем се подручју налазе извори свих већих потока и ријека. У ширем
1
https://npkozara.com/
