USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA
1.POJAM USTAVA (10)
Normativni pojam ustava
:
-
Ustav u formalnom smislu
(
osnovnТ гakon koУТ ustanovlУava orРanТгaМТУu НržavО Т propТsuУО prava
Рrađana; akt na osnovu koУОР sО upravlУa гОmlУom, koУТ РrađanТma
dodeljuje prava i odgovornosti a
НržavnoУ vlastТ ovlašćОnУa Т НužnostТ. PrОma postupku НonošОnУa oНrОđuУО sО kao skup pravТla
koja se
НonosО Т mОnУaУu po postupku tОžОm oН postupka гa НonosОnУО obТč
nih zakona
; гa nУОРa УО sТnonТm čvrst
ustav kao što УО naš
. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)
-
Ustav u materijalnom smislu
(OНrОđuУО sО prОma saНržТnТ pravТla koУa su oН naУvОćО važnostТ гa Нržavu
a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i
ljudska prava
, tОrТtorТУalnu orРanТгaМТУu НržavО. To УО akt koУТ
urОđuУО mОđusobnО oНnosО ТгmОđu vlastТ u НržavТ
i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)
Ustav
u matОrТУalnom smТslu УО ustavnТ гakon гa sprovođОnУО ustava, гakonТ, urОНbО VlaНО koУТma
se
ТгvršavaУu tТ гakonТ ТtН.
-
S
oМiološki pojam ustava
(po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u
УОНnom Нruštvu.
To je
stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)
-
Politički pojam ustava
(oНrОđuУО sО prОma stvarnom oНnosu НržavО Т Нruštva. PrОma
Levenstajnu ne
moгО sО očОkТvatТ Нa nosТoМТ НržavnО vlastТ samТ sОbО oРranТčavaУu u
cilju zastite gradjana od zloupotrebe
vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)
Ustav je osnovni instrument kontrole drzave
. buНuМТ Нa oРranТМava Нrгavnu vlast, ПaktТМkТ stavlУaУućТ УО poН
kontrolu.
Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu
MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA
MatОriju ustava činО pitanja koja ustav rОРulišО, НruРim rОčima to jО prОНmОt ustava
tj. sadrzina
ustava (materia constitutionis).
Po tОorОtТčarТma postoУТ nОkolТko osnovnТС sСvatanУa.
Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako
НržavnТС vlastТ
mОđusobno, tako Т ТгmОđu НržavО Т nУОnТС tОrТtorТУalnТС УОНТnТМa
, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju
ljudskim slobodama i pravima.
Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se
УОmМО lТМnО sloboНО РraНУana, tО bТ stoРa ustav trОbalo Нa РarantuУО nОгavТsnost poУОНТnМa naspram НržavО Т
nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.
PrОma KОlгОnu obuСvata normО koУТma sО rОРulТšО гakonoНavnТ postupak. Ustav saНržТ pravТla koУa sО tТču orРana
koУТ trОba Нa НonОsu гakonО Т postupka гa НonošОnУО гakona, alТ u oНrОđОnoУ mОrТ oНrОđuУО Т saНržТnu buНućТС гakona.
TakođО ustav možО saНržatТ Т
propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u
materijalnom smislu, nego
НОo krТvТМnoР, Рrađ
anskog, procesnog ili upravnog prava.
Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi,
zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.
PrОma trОćОm sСvatanУu
ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini si
stОm stvarnoР oРranТčОnУa
НržavnО vlastТ.
PrОma čОtvrtom sСvatanУu matОrТУu ustava МТnТ oНnos ТгmОđu nosТlaМa vlastТ Т onТС naН koУТma sО vlast vršТ,
prТlТkom stvaranУa НržavnО volУО
tj. process vrsenja vlasti.
............................................................................................................................................
Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.
Pravna svojstva
su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a
nepravna
da je to programsko-
deklarativni i ideolosko-politicki akt.
Osnovni zakon
УО гboР toРa što Рa НonosТ posОban ustavotvornТ orРan Т nУТmО sО prОНvТđaУu гakonoНavТ
orРanТ Т гakonoНavnТ postupak, saНržТ apstraktnТУa prava pravТla oН onТС koУО saНržТ гakon Т obuСvata naУšТru
materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).
Najviši
opšti pravni akt (OPA)
:
-
iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,
-
uslovlУava važОnУО svТС НruРТС pravnТС propТsa
,
-
nУОРov НonosТlaМ УО pravno suvОrОn, a to УО ustavotvorna vlast, orТРТnarna Т nОoРranТčОna pravom
,
-
to je jedini pravni akt koji
oНrОđuУО vlastТtu pravnu snaРu Т pravnu snaРu svТС НruРТС OPA
.
SankМТУa гa nОsaРlasnost svТС ostalТС OPA oРlОНa sО u mОСanТгmu гa lТšavanУО pravnО snaРО ТstТС u
postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev
strankО prТlТkom prТmОnО гakona na konkrОtan slučaУ.
SuН možО ТspТtТvatТ :
-
formalnu ustavnost zakona
(da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku)
-
materijalnu ustavnost zakona
(Нa lТ УО norma saНržava u гakonu u saРlasnostТ s ustavom ТspТtuУО
Ustavni
sud na zahtev redovnog suda)
Ideolo
ško
-
politički akt
: УОr УО гboР karaktОra svoР prОНmОta poНložan utТМaУu ПТloгoПskТС mТšlУОnУa,
polТtТčkТС tОorТУa Т ТНОoloРТУa, a u vОгТ s uloРom НržavО u Нruštvu, oНnosno poУОНТnМa u НržavТ Т obrnuto, kao
Т mОđusobnТm oНnosТma poУОНТnТС ПunkМТУa НržavnО
vlasti.
Npr. : ТstТМanУО Нa УО SrbТУa Нržava srpskoР naroНa, ravnopravnostТ svТС Рrađana koУТ žТvО u nУoУ Т svТС НruРТС
naМТonalnТС гaУОНnТМ; AP KIM УО sastavnТ НОo tОrТtorТУО RS, Тma položaУ suštТnskО autonomТУО, obavОгa svТС
НržavnТС orРana УО Нa гastupaУu Т štТtО НržavnО ТntОrОsО SrbТУО na Kosovu.
Programsko-deklarativni akt
: УОr sО oН nУОРa očОkuУО Нa važТ u buНućnostТ. ProРram ustava УО skup
гaСtОva čТУОm ostvarТvanУu propТsano ustavno urОđОnУО trОba
Нa tОžТ.
Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i
program za buducnost.
VRSTE USTAVA
-
P
ISANI (svОčanТ pТsanТ НokumОnt u koУОm sО nalaгО normО koУТma sО urОđuУО matОrТУa ustava
, to su ustavi u
formalnom smislu)
-
NEPISANI (to su normО o prОНmОtu ustava Т nalaгО sО u ustavnТm konvОnМТУama Т obТčaУТma,
koji su
stvaranТ tokom НužОР vrОmОnskoР pОrТoНa Т čТУa obavОгnost proТгТlaгТ Тг poštovanУa ТstТС)
trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog
prОtrОsa usvaУa NS 2/3 vОćТnom Рlasova oН ukupnoР broУa naroНnТС poslanТka.
Po usvaУanУu akta o promОnТ ustava RS, NS moгО oНlučТtТ Нa Рa РrađanТ potvrНО na
rОpublТč
kom
referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na
potvrđТvanУО putОm Пak. rОП. promОna ustava УО usvoУОna ТгРlasavanУОm u NS, a stupa na snaРu kaН УО NS
proglasi odlukom.
Fakultativni referendum
: oНnosТ sО na užТ kruР pТtanУa. NS možО oНlučТtТ Нa
predlog o promeni URS ne
stavТ na potvrНУТvanУО РrađanТma, a ukolТko oНlučТ Нa akt o
promОnТ URS stavТ na potvrđТvanУО na
rОpublТčkТ rОПОrОnНum, РrađanТ sО na rОПОrОnНumu ТгУašnУavaУu u roku oН 60 Нana
od dana usvajanja akta o
promeni URS. Promena URS je
usvoУОna ako УО гa promОnu na rОП. Рlasala vОćТna ТгašlТС bТrača.
Obavezni referendum
: odnosi se na
гa pТtanУa koУa su prОНvТđОna
pretposlednjom glavom ustava RS i na
preambulu URS (
načОla
URS, liudska i manjinska prava
sloboНО, urОđОnТО vlastТ, proРlašavanУ
e ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za
promenu URS).
Oblici promene ustava :
amandamani
su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se
moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu
kao Т normО URS Т НonosО sО po postupku prОНvТđОnom
za promenu ustava.
Ustavni zakon za
sprovođОnУО ustava УО akt koУТm sО urОđuУО prОlaгak na novТ ustav,
rokovТ гa usklađТvanУО
гakona sa novТm URS. UsvaУa sО po ТstТm pravТlТma koТa važО
гa promОnu ustava. OvТm гakonom utvrđuУО sО
nastavak raНa rОpublТčkТС orРana vlastТ,
orРanТгaМТУa Т službТ
Нo nУТСovoР konstТtuТsanУa, rokovТ гa oНržavanУО
Тгbora гa naroНnО poslanТkО, prОНsОНnТka RS, poslanТkО skupštТnО AP (raspТsuУО ТС prОНsОНnТk NS),
oНbornТkО u skupštТnama УОНТnТМa LS, Нatum prОstanka manНata svТС suНТУa, УavnТС tužТlaМa Т nУТСovТС
zameni
ka Т rОТгbora ТstТС, rok гa usklađТvanУО гakona sa ustavom, poРotovo onТС
prioritetnih.
Dana 31.12.2008. РoНТnО bТo УО rok гa usaРlašavanУО гakona Тг 90
-tih godina sa novim ustavom. U torn
periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje
ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po
ustavotvornom postupku.
Stupa na snaРu Нanom proРlašОnУa oН NS oНlukom.
Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona
prestao je da va
ži
prethodni Ustavni zakon za
sprovođОnУО
Ustava RОpublТkО SrbТУО, гakonТ Т НruРТ rОp.propТsТ ostaУu na snaгТ Нo nУТСovoР usklađТvanУa sa URS u
rokovТma prОНvТđОnТm ovТm гakonom, ako ТstТm nТУО oНrОđОno Нa prОstaУu Нa važО.
Preambula
:
svОčana, sastavnТ УО НОo ustava, prОtСoНТ mu, nТУО
normativnog karaktera, jer u njoj nisu
ПormulТsana pravТla ponasanУa, mОnУa sО po pravТlТma koУa vaгО гa promОnu URS, pravno УО obavОгuУuća,
УОr УО načТnom promОnО ustava učТnУОna obavОгnom (sto sО vТНТ Тг oНrОНbТ poslОНnУО РlavО ustava koУa,
ТгmОđu ostal
og, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan
rОПОrОnНum). SpОМТПТčna УО po tomО sto sО u nУoУ nО pomТnУО AP VoУvoНТna, a гa AP KIM kažО Нa Тma položaУ
suštТnskО autonomТУО.
Smisao preambule
УО u ТгražavanУu oНrОđОnТС ТНОološkТС Т polТtТčkТС stavova o karaktОru Т uloгТ НržavО ,
oНnosu poУОНТnМa prОma НržavТ Т obratno, mОđusobnТm oНnosТma poУОНТnТС ПunkМТУa НržavnО vlastТ Т
navođОnУu МТlУОva koУТ sО žОlО postТćТ НonošОnУОm ustava. JОНnom rОčУu, postavlУa načОla,
motive za
НonošОnУО ustava.
Bosina potpitanja:
l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako teče
postupak za promenu ustava pred
NS; 4) koja pitanja moraju ići na referendum; 5) kakav je
referendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan
ko daje predlog skupštini; 7)
šta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi može biti akt o promeni URS; 9) kakva
je forma preambule 10) u čemu se ogleda njen smisao
NAČELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA
NADLEŽNOST RS
Propisano je koje oblasti
НruštvОnoР žТvota RS urОđuУО Т obОгbОđuУО a naУvažnТУО su rОРulТsanО u članu 97.
Ustava. U tom članu sО u stvarТ propТsuУО koУО oblastТ
su u nadleznosti RS, i to:
Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS,
mОđunaroНnТ položaУ
i odnose sa drugirn
Нržavama Т mОđunaroНnТm orРanТгaМТУama,
ostvarivanje i za
štТtu
sloboda i prava
Рrađana
, ustavnost i
гakonТtost; postupak prОН suНovТma Т НruРТm НržavТm orРanТma,
ogovornost i sankcije za povredu
sloboda i
prava Рrađana utvrđ
enih i za povredu zakona, drugih propisa i
opštТС
akata, amnestije i
pomТlovanУa гa krТvТčna НОla
;
teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike
Srbije i njenih
Рrađana;
mere za
slučaУ
vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba,
usluga i
putnТčkoР saobračaУa
preko granice;
položaУ
stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno
tržТštО;
pravni
položaУ
privrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose
sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione
odnose i
гaštТtu
svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, za
štТtО
na radu,
гapošlУavanУa,
socijalnog osiguranja i dr.
sТstОm гaštТtО Т unaprОđОnУa žТvotnО
sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne za
štТtО,
brige o deci,
obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova
RS, finansiranje i ostvarivanja prava i du
žnostТ
RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju,
naНlОžnost Т raН rОpublТčkТС
organa
UrОđujО
гnačТ Нa НonosТ гakonО koУТma ćО sО urОНТtТ
te oblasti.
ObОгbОđujО
гnačТ Нa Тгvršava гakonО, opštО aktО Т НruРО propТsО koУО УО tТm гakonom urОНТla.
NaНlОžnost RS možО sО povОrТlТ AP Т УОНТnТМama LS samo гakonom.
Suština Zakona o raspoНОli naНlОžnosti :
raгРranТčОnУО naНlОžnostТ RS oН naНlОžnostТ LS Т AP
FТnansТranУa naНlОžnostТ RS : Тг buНžОta RS
IгvornО prТСoНО buНžОta RS čТnО УavnТ prТСoНТ Т prТmanУa, a to su porОг, suНskО Т aНmТnТstratТvnО taksО,
prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom
aktТvnošću
ostvare organi i organizacije RS,
prihodi od
novčanТС kaгnТ ТгrОčОnТС u krТvТčnom
,
prОkršaУnom
i drugom postupku koji se vodi pred
naНlОžnТm НržavnТm
organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie
nepokretnosti u dr
žavnoУ svoУТnТ Т pokrОtnostТ
,
ako гakonom nТУО НruРačТУО oНrОđОno
.
Iг prТСoНa buНžОta RS ПТnansТraУu sО
osnovnО ПunkМТУО НržavО kao što su oНbrana гОmlУО, bОгbОНnost гОmlУО
itd.
Po sТlТ гakona prОnosО sО УОНТnТМama LS porОгТ u НОlu utvđОnom гakonom, a to su
porez na dohodak
Рrađana, porОг na ТmovТnu, porОг na naslОđО
i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne,
bТračkТm
mestima
na Нan Тгbora гa НržavnО orРanО.
Narodna zastava
stalno se vije na glavnom ulazu u
zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih slu
žbТ. IstТčО sО na bТračkТm
mestima na dan
izbora za organe
AP Т LS. Ako sО ТгborТ гa НržavnО orРanО Т orРanО AP, oНnosno LS, oНržavaУu
istovremeno,
na bТračkТm mОstТma ТstТčО sО Državna гastava.
Himna Republike Srbije
jeste
svОčana
pesma
"BožО
pravde". Vlada propisuje
blТž
e kriterijume,
načТn
i
uslovО гa Тгvođ
enje himne Republike Srbije.
PОčat i štambilj
ustanovljavaju se Zak
onom o pОčatu Нrž
.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu
autОntТč
nosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt
Нrž
avnog organa proizvodio pravno
deistvo
. PОč
at ima grb.
Glavni grad
ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog
toga
sto sО u nУОmu nalaгО РlavnТ Нrž
avni organi.
Bosina potpitanja
1) Zašto su važni amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju državni simboli, 3) Razlika između državne i
narodne zastave , 4) Kakav je
grb na državnoj zastavi, 5) Šta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) Šta čini državnu teritoriju, 7) Dokle se proteže
pravni suverenitet RS, 8) Šta je
glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nase
drzavljane van granica RS
DRŽAVLJANSTVO RS
DržavlУanstvo УО naroМТta
Нrža
vno pravna veza
ТгmОđu НržavО
i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih
prava, spada u
lična prava
.
To УО oНnos rОНovnoР Т naУčОšć
e trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se
apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer
sО obТčno гasnТva rođ
enjem, a kasnije retko menja.
Na osnovu НržavlУanstva, НržavlУanТma RS гaУОmč
ena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga
gde se oni nalaze. Republika Srbija
štТtТ
prava i interese svojih
НržavlУ
ana u inostranstvu. Tim pravima
oНРovaraУu Т oНrОđОnО НužnostТ RS, poput poНložnostТ voУnoУ obavОгТ, НužnostТ plaćanУa porОгa,
pokorovanja ustavu i zakonu i sl.
ГaštТta koУu RS pruža svom НrгavlУanТnu pruža slОНОćО РaranМТУО : Нa nО moгО bТtТ lТšОn НržavlУanstva, Нa
nО moгО bТtТ lТšОn prava Нa promОnТ НržavlУanstvo, Нa nО moгО bТtТ protОran.
Osnov stТМanУa Т prОstanka НržavlУanstva urОđuУО sО Гakonom o НržavlУanstvu.
Prema tom zakonu
Нržav
ljanstvo se
stiče :
1) porОklom, 2) rođОnУОm na tОrТtorТУТ RS, 3) prТУОmom u НržavlУanstvo Т 4)
mОđunaroНnТm uРovorТma.
Prestaje :
otpustom, oНrТМanУОm Т po mОđ.uРovoru.
Da bi smanjio broj
apatrida
, URS prОНvТđa „Нa НОtО rođОno u RS Тma pravo na НržavlУanstvo
RS, ako nisu
ТspunУОnТ uslovТ Нa stОknО НržavlУanstvo НruРО
dr
žavО“
. Apatridi
su lТМa bОг НržavlУanstva. MoРu stОćТ
НržavlУanstvo prТУОmom. PravnТ porОНak УОНnО гОmlУО u МОlТnТ važТ гa НomaćО НržavlУanО, Нok гa stranМО Т
za
apatrТНО moРu Нa važО oНrОđОna oРranТčОnУa u pravТma Т u poРlОНu utvrđТvanУa oНrОđОnТС obavОгa koУО
sО moРu namОtnutТ samo oНrОđОnТm НržavlУanТma.
Bipatridi
su lica sa
Нva НržavlУ
anstva. Dr
žavlУanТn RОpublТkО SrbТУО koУТ Тma Т НržavlУanstvo stranО
НržavО smatra sО НržavlУanТnom RОpublТkО SrbТУО kaН sО nalaгТ na tОrТtorТУТ RS.
Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi
JEZIK U SLUŽBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS
