Evelina Haverfild među Srbima: analiza humanitarnog rada tokom Prvog svetskog rata Pregled
Евелина Хаверфилд међу Србима
На самом почетку Првог светског рата 5. августа 1914. године узела је
учешћа у орагнаизацији
Женског одреда за хитну помоћ
(
The Women`s
Emergency Corps
- WEC), оргнанизације која је обучавала жене да буду у
стању да укажу прву помоћ, а касније је постала и заповедник једног
огранка тог одреда –
Женске добровољачке резерве
(
The Women`s Volunteer
Reserve
). Ова јединица била је женска јединица чије чланице су носиле
оружје, спроводиле војне вежбе и салутирале жене официре, што је веома
оставило утисак на Евелину која се касније на сличан начин одевала и
понашала када је била у Србији, што је све документовано на сачуваним
фотографијама.
Пошто је крајем 1914. и почетком 1915. године постало јасно да од инвазије
Британских острва неће бити ништа Евелинин немирни дух је тражио неко
друго захтевније ангажовање изван Велике Британије. Вера Холм тврди и
да је ово њено ангажовање уследило након смрти њене мајке, јер је тада
могла да напусти Велику Британију. Након што је у новинама прочитала
текст о страшној патњи кроз који је пролазио српски народ - одлучила је да
помогне.
Др Елси Инглис је 1914. године уз помоћ
Шкотске федерације
сифражеткиња
основала
Болницу шкотских жена
(
Scottish Women`s Hospital
-
SWH) потпуно јединствену здравствену институцију у историји медицине.
Захваљујући томе што је британско Министарство рата без премишљања
одбило понуду др Инглис да пошаље једну целу пољску болницу у активну
службу, са препоруком да „иде кући и седи на миру“, од 20. августа 1914.
године Савез шкотских женских друштава се окреће ка служби у
иностранству. На понуду српском посланству у Лондону да пошаље једну
потпуну болницу добили су телеграфски одговор да „Српска влада прихвата
понуду са захвалношћу“.
У питању су болнице које је опслуживало преко хиљаду жена из Шкотске,
Ирске, Енглеске, али и Америке, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда.
Потпуно је опремљено 14 болница од којих је десет намењено за одлазак у
Србију или на места где су лечили Србе. Прва болница шкотских жена
дошла је почетком јануара 1915. године у Крагујевац, а када се развила
епидемија тифуса у овај град долази др Инглис са другом Болницом
шкотских жена са којом у Србију долази и Евелина, која се др Инглис
допала још приликом њиховог првог сусрета. Евелина је говорила неколико
страних језика, а и била је спремна да сама плати све своје трошкове
боравка у Србији. Евелина није званично ангажована од стране Комитета
SWH већ је требало да се покаже и да онда накнадно буде процењено да ли
ће бити корисна. Веома брзо Евелина је од стране Комитета Болница
шкотских жена именована за администратора болнице у Крагујевцу и тај
посао је веома добро обављала око два месеца.
У Болници шкотских жена у Крагујевцу по први пут је испробана идеја др
Хантера о
српском бурету
као начина о сузбијњу епидемије пегавог тифуса.
Др Инглис послала је Евелину у Младеновац да тамо припреми нову
пољску болницу. Крајем јуна 1915. године у Крагујевац је стигла и Вера
Холм, са донацијом сифражеткиња из Велса, а затим је и она пребачена у
Младеновац. Долазак Вере Холм је била помоћ Мемориалној болници
Magde Neill Fraser
у виду потпуно опремњене амбуланте са двоја кола и
једним великим амбулатним колима.
Након врло стресног периода епидемије тифуса у лето 1915. године
наступио је период олакшања, са доста времена за дружење и одласке до
Врњачке Бање и манастира Љубостиње. У овом периоду, по сећању Вере
Холм, Евелина је почела да учи српски језик и убрзо је могла да се
споразуме, али српски језик никада није научила да говори течно.
Биограф др Инглис тврди да је,
приватно и професионално, најлеши
период у у животу био период боравка
у Србији. У Викторијанској Британији
положај жена био је углавном такав да
су јој била резервисана места само у
породици и поред деце, а у рату само у
ограниченој мери у медицинској
служби и Женским војним помоћним
одредима. Била је развијена
предрасуда о томе да женски
ангажмани ван куће проузрокују
запостављање сопствене породице.
Традиционално патријархално
друштво тешко је прихватало нове
улоге жене. У Србији ситуација је била сасвим другачија. Српски војници у
6. Евелина у време рада за Болнице
шкотских жена (Евелина прва са леве
стране, трећа са леве стране седи др
Елси Инглис, прва са десне стране стоји
Вера Холм) – извор: Сенди Вилсон

Želiš da pročitaš svih 11 strana?
Prijavi se i preuzmi ceo dokument.
Slični dokumenti
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.