UDC 347.965
ISSN 0017-0933
Г Л А С Н И К
А Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н Е
Ч А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У
Година LXXXIV
Нови Сад, јануар 2012
Књига 72
Број 1
ЧЛАНЦИ
Др Александар Радованов
Битне карактеристике новог
закона о парничном поступку / 3
Ана Опачић
Индивидуални стечај / 37
Марија Миуца
Породица, школа, групе вршњака
и криминалитет / 56
СУДСКА ПРАКСА
Драган Калаба
Одлуке судске праксе / 74
IN MEMORIAM
Мирослав Здјелар
Мирјана Јовановић / 88
САОПШТЕЊА
Са седнице Управног одбора Адвокатске коморе Војводине / 90
САДРЖАЈ
ARTICLES
Aleksandar Radovanov Ph. D.
Important Characteristics of the New
Law on Criminal Procedure / 3
Ana Opačić
Individual Bankruptcy / 37
Marija Miuca
Family, School, Peers
and Criminality / 56
CASE LAW
Dragan Kalaba
Case law / 74
IN MEMORIAM
Miroslav Zdjelar
Mirjana Jovanović / 88
NOTICES
From the meeting of Vojvodina Bar Association Board of Directors / 90
CONTENTS
Указом Председништва СФРЈ бр. 64 од 12. јула 1988,
поводом 60-годишњице излажења,
„ГЛАСНИК
”
Адвокатске коморе Војводине
о д л и к о в а н ј е
Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.
ГЛАСНИК
АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ
Покренут 1. јуна 1928.
Главни и одговорни уредници
Др Коста Мајински
(1928−1932),
др Никола Николић
(1933−1936),
др Василије Станковић
(1936),
др Славко М.
Ћирић
(1937),
Владимир К. Хаџи
(1937−1941),
Милорад
Ботић
(1952−1972),
Сава Савић
(1973−1987),
Мирослав
Здјелар
(1987−1994),
др Слободан Бељански
(1994−2004)
Уређивачки одбор
Др ЈАНКО КУБИЊЕЦ
главни и одговорни уредник
адвокат у Новом Саду
Др Енике Вег
, адвокат у Новом Саду,
Милан Добросављев
,
адвокат у Новом Саду,
др Жељко Фајфрић
, адвокат
у Шиду,
др Славен Бачић
, адвокат у Суботици,
мр Вукица
Мидоровић
, адвокат у Кикинди
Технички уредник
Јелица Недић
Адреса Уредништва
21000 Нови Сад, Змај Јовина 20/I
Телефон: 021/521-235; факс: 021/529-459
e-mail: [email protected]
Рукописи се не враћају.
3
Г Л А С Н И К
А Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н Е
Ч А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У
Година LXXXIV
Нови Сад, јануар 2012
Књига 72
Број 1
Ч Л А Н Ц И
UDC 347.91/.95/(497.11)
Проф. др А л е к с а н д а р Р а д о в а н о в,
редовни професор и шеф Грађанскоправне катедре Правног факултета
Универзитета Привредна академија у Новом Саду
БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
НОВОГ ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
1
САЖЕТАК:
Нови Закон о парничном поступку је донет 26.
09. 2011. године, а ступио је на снагу 01. 02. 2012. године. Мада
није прошло знатније време од претходно донетог Закона о пар-
ничном поступку из 2004. године, у склопу реформе правосуђа,
приступило се доношењу новог Закона о парничном поступку
са циљем да се оствари ажурније, економичније и ефикасније
пружање правне заштите правним субјектима у грађанскоправ-
ним и привредноправним споровима.
Аутор у свом раду даје детаљан критички приказ нових ре-
шења датих у Закону са указивањем на битне карактеристике
нових института. Због обимности материје рад је подељен у
два дела, а критичка анализа и коментар појединих одредаба су
дати концизно и у неким сегментима лапидарно. Основна иде-
ја аутора приликом писања овог рада је била да упозна шири
стручни аудиторијум са новим решењима која се битно разли-
кују од решења датих у Закону о парничном поступку из 2004.
године. У даљем излагању указаћемо на битне нове одредбе у
Закону о парничном поступку и то по главама како следе у тек-
сту Закона.
Кључне речи:
парнични поступак, процесни закони, правна
заштита, грађанска субјективна права, реформа
*
Рад примљен: 15. 02. 2012. године.
*
5
тек са формулацијом датом у новом ЗПП-у је потпуно јасно и прецизно
прописано да ће „суд разматрати и утврдити само чињенице које су стран-
ке изнеле и да ће да изведе само доказе које су странке предложиле” (чл. 7.
ст. 2). Овим је законодавац јасно изразио свој став да у парничном по-
ступку суд не утврђује више материјалну истину, него процесну истину, а
то значи да је истина за суд оно што је странка доказала, а не оно што се
стварно десило. Суд по службеној дужности неће утврђивати чињенице
и предлагати доказе да би утврдио истину у поступку. Тиме је наш зако-
нодавац прихватио основни постулат англосаксонског права. Ово решење
је свакако прагматично и за суд једноставније, али са аспекта правне за-
штите и сигурности правних субјеката у остваривању субјективних гра-
ђанских права и задовољења правде могу се ставити оправдане и озбиљне
примедбе, посебно када се имају у виду и остале одредбе Закона којима
се разрађује ово начело, а што ћемо указати у даљем излагању. Теза да се
у парници ради о заштити приватних интереса, те да саме странке треба
да се брину о својим правима и њиховој заштити, а да суд треба само да
арбитрира и одлучује на основу правила о терету доказивања могла би да
се прихвати ако се пође само од индивидуалистичког приступа парнич-
ном поступку. Међутим, ако се пође од друштвеног аспекта да суд као
државни орган пружа грађанима једнаку и закониту па и правичну правну
заштиту, тада чисто индивидуалистички аспект парничног поступка не би
могао да се прихвати.
Суд је овлашћен да у парници примени
истражно начело
само када
оцени да се ради о недозвољеном располагању странака (чл. 3. ст. 3. ЗПП-а).
Новина је да у недозвољено располагање странака спада и оно које је „су-
протно добрим обичајима”.
Начело
обостраног саслушања
је још експлицитније изражено тиме
што је изричито прописано да суд не може своју одлуку да заснује на чи-
њеницама о којима странкама није пружена могућност да се изјасне, осим
ако законом није другачије прописано. Суштина начела
audiatur et altera
pars
је да је суд дужан да омогући свакој странци да се изјасни о захте-
вима и наводима противне странке. Законитост судске одлуке зависи од
тога да ли је странкама омогућено да се о свим питањима од којих зависи
одлука у спору изјасне са својим предлозима и контрапредлозима. Само
законом може да се предвиди одступање од овог начела.
Начело савесног коришћења процесних права
је прописано у чл. 9.
ЗПП, с тим што је брисан ст. 2. ЗПП-а из 2004. године којим је била про-
писана обавеза странака, умешача и њихових заступника да су дужни
пред судом да говоре истину.
