3
PROCES MONTAŽE
Proces montaže jeste odvijanje delatnosti potrebnih za sklapanje
proizvoda, prema određenim zakonitostima (tehničko-tehnološkim, ekon-
omskim, sociološkim, ekološkim...).
Montažni je proces uzastopnih i/ili usporedno povezanih delatnosti
- operacija, koje izvode ljudi i/ili automati, sa svrhom ostvarenja tvorevine
unapred definirane strukture.
Temeljni činitelji za definisanje procesa montaže jesu:
• geometrijska i fizikalna svojstva ugradbenih elemenata,
• struktura proizvoda, i
• redosled sklapanja.
Montažni se proces sastoji od tri komponente:
• montažnih operacija,
• toka, i
• strukture.
Operacije se montaže razvrstavaju na:
• spajanja,
• rukovanja,
• kontrole,
• podešavanja (ugađanja),
• posebne operacije.
Tok definiše sled izvođenja montažnih operacija.
Struktura procesa određena je strukturom proizvoda, a iskazuje se
mogućnošću podele procesa, tako da se delovi procesa mogu izvoditi ne-
zavisno jedan od drugoga i vremenski usporedno. Stoga se neki celokupni
montažni proces može raščlaniti na predmontaže i završnu montažu.
OPERACIJE MONTAŽE
MONTAŽA = SPAJANJE + RUKOVANJE + KONTROLA
+ PODEŠAVANJE + POSEBNE OPERACIJE
4
SPAJANJE je postupak kojim se ugradbeni elementi dovode u međusobni
odnos i osiguravaju od rastavljanja. Odnos - spoj, ostvaruje se preko ploha spa-
janja.
Spojevi se postižu:
- silom (naprimjer stezni spoj),
- oblikom (spajanje zakovicama, uskočnicima...),
- materijalom (zavarivanje, lemljenje, lijepljenje), ili
- njihovom kombinacijom.
Svaki spoj definisan je sa dva odnosa: geometrijskim i energetskim. Geo-
metrijski odnos definira prostorni raspored ugradbenih elemenata, a energetski
odnos određuje opterećenje pod kojim je osigurana funkcija spoja. Važna znača-
jka za opisivanje postupka spajanja jeste gibanje pri spajanju. Gibanje se ost-
varuje primenom sile ili momenta, ljudskom rukom ili alatom. Gibanju pri spajanju
prethodi postupak rukovanja, kojim se ugradbeni elementi dovode u položaj za
spajanje. Rukovanje završava, a spajanje otpočinje u trenutku kada ugradbeni
element izgubi najmanje jedan stepen slobode gibanja. Nakon uspostave dodira
između ugradbenih elemenata, gibanje je određeno oblikom i geometrijskim ra-
sporedom ploha spajanja ugradbenih elemenata.
Zajednička površina svojim oblikom sprečava relativno gibanje između
ugradbenih elemenata. Stepen određenosti spojnog gibanja zavisi o tome u ko-
liko je smerova onemogućeno relativno gibanje između ugradbenih elemenata.
Prema svojstvima, spojevi se dele na: - neposredne i posredne; - rastavljive, ner-
astavljive i uvetno rastavljive; - pokretne i nepokretne. Za razliku od neposrednih
spojeva, posredni spojevi poseduju pomoćne spojne elemente. Nerastavljivi spo-
jevi daju se rastaviti samo uz oštećenja ugradbenih elemenata. Rastavljivi
spojevi daju se rastaviti bez oštećivanja. Uvetno rastavljive spojeve moguće je
rastaviti bez oštećenja samo nekoliko puta. Pokretni spojevi dozvoljavaju
relativno gibanje ugradbenih elemenata, a nepokretni ne.
Sistematizacija spojeva prema načinu ostvarenja spoja, DIN 8593
6
• Zavarivanjem se spoj ostvaruje materijalom uz primjenu topline ili sile, sa
ili bez dodatnog materijala.
• Lemljenjem se također ostvaruje spoj materijalom (vrste lemljenja: tvrdo,
meko i uz visoke temperature).
• Lepljenjem se spoj ostvaruje adhezijom i kohezijom, a u većini slučajeva
spoj je rastavljiv samo uz oštećenje.
• Spajanje tekstila obuhvaća sve postupke izrade konca, pređa, niti i
gotovih proizvoda od njih.
Izbor najpovoljnijeg postupka spajanja
Postupak spajanja treba izabrati na takav način da se zadovolji zahtevana
čvrstoća spoja, uz minimalne troškove spajanja.
Postizive čvrstoće spojeva opisuju se tablično i nomogramima.
Uobičajeno je da više različitih vrsta spojeva udovoljava zahtijevanu čvrstoću, ali
uz različite troškove.
Kriterijum za izbor najpovoljnijeg postupka sastavljanja nisu dovoljno opšte
sistematizovani, da bi bili lako primenjivi u pogonsko-specifičnim uslovima.
Stoga izbor u velikoj meri zavisi o znanju i iskustvu konstruktora i tehnologa
mon- taže.
Izbor najpovoljnijeg postupka spajanja
Kod izbora postupka spajanja potrebno je pridržavati se sledećih načela:
• birati neposredne spojeve,
• osigurati postupke s pravolinijskim gibanjem pri spajanju,
• postići spojeve malom silom,
• birati postupke spajanja koji nisu vremenski dugi i ne zahtijevaju
uske tolerancije ugradbenih elemenata.
Pre postupka spajanja potrebna je priprema ugradbenih elemenata. Delat-
nosti kojima se pripremaju ugradbeni elementi spadaju u funkciju RUKOVANJA.
Rukovanje je podfunkcija toka materijala na radnom mestu. Prema VDI 2860,
rukovanje je stvaranje, definisana promena ili privremeno održavanje, zadanog
prostornog rasporeda geometrijski određenih tela u nekom koordinatnom sas-
tavu. Prostorni raspored tela u referentnom koordinatnom sastavu definisan je
orijentacijom i pozicijom tela. Orijentacija nekog tela je kutni odnos između osi
tela i referentnog koordinatnog sustava. Ona opisuje raspored tela u odnosu na
njegova tri rotacijska stepena slobode gibanja (Eulerov kut, rad). Pozicija
nek- og tela je mesto koje zauzima određena karakteristična tačka tela u
referentnom koordinatnom sastavu. Ona opisuje položaj tela u odnosu na
njegova tri transla- torna stepena slobode gibanja (Kartezijev koordinatni sastav,
m).
7
KONTROLA, PODEŠAVANJE I POSEBNE OPERACIJE
Svrha je kontrole provera stanja, svojstava, kakvoće i funkcionalnosti ugrad-
benih elemenata, te ispravnosti prethodno izvršenih operacija. Podešavanje
(ugađan- je) obuhvaća delatnosti za otklanjanje izradbeno-tehničkih odstupanja s
ciljem da se postigne zadana funkcionalna tolerancija sklopa (proizvoda). Služi za
osiguranje i poboljšanje zahtijevane funkcije a može uslediti za vreme ili nakon
montaže. Pre- ma načinu kompenzacije razlikuju se nameštanje i prilagođavanje.
Nameštanje je podešavanje promjenom relativnih položaja ugradbenih elemenata.
Prilagođavanje je podešavanje koje se vrši promjenom dimenzija i/ili oblika
ugradbenih elemenata (ne postoji kod automatskih procesa). Posebne su operacije
sve funkcije koje osiguravaju postizanje funkcionalnosti proizvoda. Mogu se
integrirati ili obavljati izdvojeno (bojen- je, žarenje, pakiranje, skidanje srha,
obeležavanje...).
Priprema elementa za montažu
Ova operacija je specifična za pojedine vrste elemenata i zavisi od njihove
osetljivosti na stabilnost za vreme uspravljanja i dizanja.
Pod pripremom elementa za montažu podrazumeva se:
Određivanje težišta
Obeležavanje elemenata
Određivanje mesta i načina zahvaćanja
Kontrola dimenzija elementa prema projektu
Proces montaže
Proces montaže je skup tehnoloških procesa koji se mogu svrstati u tri gurpe:
1. Osnovni procesi montaže,
2. Pomoćni procesi montaže,
3. Dopunski procesi montaže.
Osnovni procesi imaju direktno dejstvo na objekat montaže uslovaljajvući
trans- formaciju njegovog oblika i funkcija. U ovu grupu spadaju: proces spajanja,
proces učvršćivanja i neki specijalni procesi.
Pomoćni procesi montaže obuhvataju procese kojima se obezbedjuju uslovi za
izvod- jnje osnovnih procesa, pri čemu oni nemaju uticaj na stanje objekta montaže.
U ovu grupu spadaju: uvodjenje delova u proces, transport i manipulacija
(premeštanje), kontrola i neki specijalni procesi pripremnog karaktera.
Dopunski procesi obuhvataju procese kojima se obezbedjuju uslovi za izvodjenje os-
novnih i pomoćnih procesa montaže. To su po pravilu neki specijalni procesi.
