VAVILON:
- Dominira kolektivna svojina : državna, hramovska, svojina seoskih opština. Ona se po pravilu
daje slobodnim članovima zajednice na obradu uz neku vrstu naturalne rente.
- Poseban tip svojine je
ILKU
posed – kao feudalno leno, daje se vojnicima dok obavljaju vojnu
službu. Nije nasledan, ali ako sin preuzme očevo zanimanje, može i posed.
- Postoji i razvijena privatna svojina (iako nema reči za nju), što se vidi iz ugovora o kupoprodaji,
zakupu, poklonu...
- Svojina na zemlji se obično sticala derivativno, ali postoji i održaj.
-
KUDURU
– kamenovi međaši (falusnog oblika sa imenom vlasnika i transakcijama) koji
svedoče o založnom pravu. Njihove kopije se čuvaju u hramovima, kao preteča zemljišnih knjiga.
- Službenosti.
EGIPAT:
- Dominira kolektivna svojina, jer sva zemlja načelno pripada faraonu/državi
- Faraon je kao feudalni vladara dodeljuje na privremeno korišćenje uz naknadu
- Kasnije se javlja raspolaganje inter vivos i mortis causa
SPARTA:
- Kolektivna svojina ( Likurgovo zakonodavstvo)
- Spartijati upravljaju svojim klerovima, ali ih ne mogu otuđivati niti deliti
- Efor Epitadej krajem 5. veka predlaže retru kojom se kler može nasleđivati i poklanjati
- Broj muškaraca - Spartijata vremenom opada, pa Aristotel smatra da je na kraju oko 2/5 zemlje
pripadalo ženama (,,popustljivost prema ženama’’ = propast)
GORTINA: (kler)
- Kolektivna svojina cele aristokratske zajednice – deli se na osnovu pripadništva hejtajriji
- Postoji i porodična svojina (kao rimski konzorcijum, pa ima i kao ’’actio familiae ercisucundae’’)
ATINA:
- Kolektivna svojina u početku, neotuđiva (posed se i dalje naziva kleros)
- Čak i kada se razvila privatna svojina, ostaju ograničenja, jer se smatra da ona i dalje pripada i
zajednici. Postoje i ograničenja u interesu suseda.
- Liturgija – ko ima imovinu, daje deo prihoda društvu
- Naročito je razvijeno založno pravo (postoje čak 4 tipa obezbeđenja – hipoteka!)
Horos
– kamen međaš na kom se uz ime vlasnika beleže tereti na zemljištu
HELENIZAM:
- Kolektivna svojina – najveći zemljoposednik je vladar
- Privatna svojina slaba, osim u grčkim polisima, više feudalni oblici
- Vojni posed – kler – dobija se od kralja u nagradu u osvojenim zemljama, i drži se dok se vrši
služba i plaća porez. Kasnije postaje nasledan i otuđiv, ali se to nikada formalno ne priznaje.
VIZANTIJA: (nadovezuje se na Rimsko preko Justinijana)
- Jedino gde nema kolektivne svojine u početku, jer su to prevazišli u Rimskom carstvu
- O Vizantiji treba govoriti oprezno kao o feudalnoj državi, jer je postojalo uslovno rečeno
neograničeno pravo raspolaganja na zemlji, i to ne samo za bogate
- Vojni posedi: prvo
stratiotski
, zatim od 12. veka nastaju
pronije
Razlika: Pronijari su feudalci – dobijaju
parike
da im obrađuju zemlju, dok su stratioti to radili sami
- Država se borila za očuvanje malih poseda, pa je uvedeno pravo prvootkupa – PREČE KUPOVINE
Roman
I
922
. definiše redosled kome se prvo mora ponuditi zemljište kad se prodaje:
1. Rođaci-suvlasnici
2. Drugi suvlasnici
3. Vlasnici parcela istog kompleksa
4. Vlasnici koji sa prodavcem plaćaju porez istoj nadređenoj vlasti
5. Vlasnici koji se graniče sa prodavcem
6. Članovi šire seoske opštine
ŠERIJAT:
- Vrhovno pravo svojine pripada Alahu
- Svojina na nepokretnostima:
1.
MULK
– Privatno vlasništvo, plaća se desetina (
zekat
)
2.
EMIRIJE
– Korišćenje državne svojine uz naknadu
3.
METRUKE
– Pašnjak ili šuma u kolektivnoj svojini
4.
IKTA
posed – vojno leno
5.
VAKUF
– Zaveštane verskoj ili obrazovnoj ustanovi, kao zadužbina
GERMANI:
- Kolektivna svojina – opština (marka) i porodica
- Stvarna prava imaju više karakter državine, na istoj stvari može biti više titulara
-
ALLODIUM
– najbliže privatnoj svojini, javlja se u vreme Merovinga, a razvija kod Karolinga.
Vlasnik može raspolagati bez ograničenja inter vivos i mortis causa, ali postoji pravo preče kupovine.
-
BENEFICIJUM
– vojni posed
ENGLESKA:
- Svojina je najspecifičnija u odnosu na kontinentalno pravo – ne postoji
plena in re potestas
.
Nema prava svojine na zemlji, već svojina prava na zemlju (,,pravu na prava’’).
Koncept se zasniva na držanju zemlje –
tenure
, što znači da može postojati više titulara na istoj
nepokretnosti. Vrhovni sopstvenik je kralj, a ostali imaju šira ili uža ovlašćenja.
Najslobodniji su čelni držaoci, koji su zemlju (menor) dobili neposredno od kralja, pa je dele dalje.
- Postoje 2 osnovna tipa držanja:
1. Slobodna – štite se pred kraljevim sudom i obaveze (renta, vojna služba) su unapred određene – sokidž
Freehold - ,,zakup sa stvarnopravnim dejstvom’’ – držanje uz novčanu rentu
2. Neslobodna – štite se pred nižim sudovima i obaveze nisu unapred određene
Copyhold - ,,držanje uz kopiju ugovora’’ – kmetsko držanje, obaveze poverioca prerasle u novčane
*
ESTATE
– kriterijum podele svojine prema obimu ovlašćenja i dužini trajanja
1.
Fee simple
– Najšira ovlašćenja, vremenski neograničena, otuđiva, nasledna (najbliže kontinentalnoj)
2.
Fee tail
– Doživotno uživanje, neotuđivo, ali ipak nasledno
3.
Life estate
– Doživotno pravo držanja (za života titulara ili 3. lica), neotuđivo
* Prema vrsti zaštite, postoje:
1.
Real
property – Svojina se štiti ,,realnom’’ (vlasničkom) tužbom pred Common law sudovima
Dosuđuje se kome stvar pripada
2.
Personal
property – Svojina se štiti ,,ličnom’’ tužbom
Dosuđuje se novčani iznos
