UVOD
Parlamentarizam u sirem smislu podrazumeva politicki sistem u kome zakonodavnu
vlast vrsi izabrana skupstina,u uzem smislu parlamentarizam oznacava poseban oblik podele
vlasti u kome parlament,kao nosilac zakonodavne vlasti ima dominantan polozaj u odnosu na
sudske organe , a narocito izvrsne vlasti. Parlamentarizam je nastao i najpotpunije se razvio
u Engleskoj u XVIII veku tokom borbe za vlast izmedju parlamenta i kralja. Kasnije je prenet u
druge evropske drzave, tako da danas predstavlja najrasireniji vid podele vlasti u zemljama
zapadne Evrope, a i u svetu.Za sistem parlamentarizama je karakteristicno: da izvrsna
vlast,odnosno vlada,ne moze funkcionisati ukoliko nema podrsku vecine u parlamentu,
kabinet ministara,odnosno vlada,cini poseban izvrsni organ,razlicit od sefa drzave kao
nominalnog nosioca izvrsne vlasti.
Konceptualno resenje vladavine u parlametarizmu,koje smo oznacili kao
predstavnicku vladavinu, polazi od pretpostavke da gradjani,iako u skladu sa nacelom
narodne suverenosti ,cine izvor i osnovu vlasti jer nisu u stanju i ne mogu neposredno
donositi politicke odluke okupljajuci se na javnim mestima, kao sto su to cinili u antickoj
Grckoj i drugim ranim demokratijama. Zbog ove cinjenice narodna suverenost se
ustanovljava izborom predstavnika.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PARLAMENTARIZMA
Karakteristike parlamentarizma su:
-vlada proizilazi iz parlamenta i njemu pripada pravo zakonodavne inicijative,
-parlament ima pravo da kontrolise rad vlade,
-parlament ima pravo da raspusti vladu izglasavanjem nepoverenja.
Parlament u najsirem smislu predstavlja predstavnicko telo koje putem izabranih
predstavnika vrsi donosenje zakona i vrsi nadzor nad nosiocima izvrsne vlasti.Parlamenti
mogu biti jednodomni i dvodomni. Jednodomni parlamenti su karakteristicni za unitarne
drzave, a dvodomni parlamenti su prisutni uglavnom u federativnim drzavama gde jedan
dom cine predtsavnici gradjana, a drugi federalne jedinice.
U Francuskoj ,Italiji i nekim drugim unitarnim drzavama pored parlamenta postoji i
senat ciji se clanovi biraju posrednim putem.
Nadleznosti parlamentarizma
U najvaznije nadleznosti parlamenta spada izbor i i razresenje vlade,nadziranje i
kontrola vlade,debatovanje,usvajanje budzeta,donosenje zakona,politicko predstavljanje
(prezentacija),politicko obrazovanje i obezbedjivanje legimititeta vlasti. Drugim
recima,parlament obavlja razlicite funkcije medju kojima su:
-zakonodavna, finansijska, deliberativna (raspravljacka),kriticka,informativna i
reprezentativna (predstavnicka).
Hejvud pise : ’’ Osnovna uloga skupstine je da usvaja zakone ,deluje kao
predstavnicko telo,nadgleda i kontrolise izvrsnu vlast, regrutuje i obucava politicare i
doprinosi ocuvanju legfitimiteta i politickog sistema. „
Izbor i razresenju vlade.
Partija ili koalicija partija koja ima vecinu u parlamentu
formira vladu,najcesce na formalni predlog sefa drzave. Parlament bira vladu, daje joj
podrsku da vlada i moze je smeniti. Parlament Srbije je samo birao ali ne razresavao Vlade,
iako je u nekoliko navrata opozicija zahtevala da se raspravlja o poverenju Vlade ili nekih
njenih ministara. Skupstinska vecina je gotovo uvek ignorisala zahteve opozicije.
