1
1. ŠTA JE ELEKTROENCEFALOGRAFIJA?
Elektroencefalografija* je neinvazivna neurofiziološka metoda koja registruje bioelektrične
promene sa elektroda stavljenih na površinu lobanje. Bioelektrične promene su posledica
sumirane aktivnosti ćelija koje se nalaze ispod elektrode. Ovim registrovanjem se dobija kriva
koja se naziva elektroencefalogram, a promene potencijala su reda veličine od nekoliko stotina
µV.
Ukoliko se elektrode postavljaju na površinu sa koje su uklonjene kosti lobanje i dura mater,
onda govorimo o elektrokortikografiji. Ona se primenjuje u toku hirurških intervencija na
moždanim hemisferama ili u radu sa oglednim životinjama.
EEG se primenjuje u kliničkoj medicini, kao i u velikom broju ispitivanja na oglednim
životinjama. Ova metoda je možda najpogodinija za registrovanje različitih faza spavanja, kao i
za dijagnostiku moždanih poremećaja i cerebralne smrti.
1.1 POSTAVLJANJE ELEKTRODA
Elektrode u obliku novčića se postavljaju na površinu glave i onda se snima signal sa svake od
njih. One se mogu postaviti na različite delove glave: bitemporalno, u frontalnoj i okcipitalnoj, u
frontalnoj i parijetalnoj oblasti lobanje itd. Jedna od dve (ili više) elektroda se postavlja van
uticaja varijable koja se prati i ta elektroda se naziva referentna elektroda. Mesto gde se
uglavnom postavlja je mastoidna kost, koja se nalazi iza uha. Svaka elektroda je povezana sa
predpojačivačem na čijem se kraju nalazi pero za registrovanje koje beleži nivo potencijalne
razlike.
Savremeni elektroencefalogrami su konstruisani tako da se sastoje od više kanala koji su
povezani sa odgovarajućim brojem elktroda, pa je samim tim moguće istovremeno i paralelno
registrovanje promena bioelektričnih potencijala iz raznih oblasti moždane kore.
*
Metodu elektroencefalografije je uveo Berger.
2
2. TIPOVI BIOELEKTRIČNE AKTIVNOSTI MOŽDANE KORE
Na osnovu sprovedenih ispitivanja može se zaključiti da postoji par tipova bioelektrične
aktivnosti :
1. spontana aktivnost pri fizičkom (kod ljudi i psihičkom) mirovanju sa zatvorenim očima
2. aktivnost izazvana dejstvom nadražaja (npr. zvuk, otvaranje očiju, kod ljudi se javlja kod
određene intelektualne aktivnosti)
3. bioelektrična aktivnost u toku sna ili narkoze
4. ovde spada i tzv. pojava izazvanih potencijala, jer se za razilku od predhodna tri tipa
bioelektrične aktivnosti koji su izraz aktivnosti moždane kore kao celine, ova pojava se
javlja lokalizovano u određenim zonama kore i javlja se kao posledica draženja
određenih receptora na periferiji.
2.1 SPONTANA AKTIVNOST MOŽDANE KORE
Promena bioelektričnog potencijala moždane kore pod raznim fiziološkim uslovima manifestuje
se pojavom raličitih tipova talasa, odnosno oscilacijama potencijala raličite frekvencije i
amplitude. Razlikuju se četiri osnovne grupe talasa: alfa, beta, delta I teta.
