Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
2
Стање, проблеми и специфичности трговине у Србији
Увод
Све до појаве специјализације трговине по струкама и браншама,
трговци су се бавили продајом свих артикала до којих су могли доћи. Изузетно, специјализована трговина по струкама јавила се у средњем веку, и то само на тржиштима привредно најразвијенијих држава.
Стално ширење асортимана робе у трговини доводило је у опасност
велику сваштарску трговину и често изазивало губитке. Као што се занатлије специјализују за производњу одређених производа, и у трговини отпочиње продаја одређених сродних робних група. Универзална трговина могла је да се обавља само у условима незнатних тржишних вишкова и не тако широког асортимана робе. Продаја робе једне групе производа није обезбеђивала трговцу егзистенцију јер је промет био мали.
У даљем развоју привреде, а у оквиру ње и трговине, појава сталне
трговине и географска открића утицали су да се тржиште и асортиман робе прошире, а захтеви потрошача да купују стално производе одређених група код појединих трговаца порасту. Потрошња робе на тако развијеном светском тржишту није могла да буде задовољена у условима ситне занатске производње.
Масовна производња робе омогућила је специјализацију трговине по
струкама, а истовремено и сталност обављања трговинских послова на одређеном простору. Са појавом трговине на велико јавља се трговина на мало, и обратно. Постоје подаци да је Атина у Пиреју, који је у 5. веку био центар трговине на велико отворила магацин у коме је било свега. Али, исто тако, подаци говоре о томе да су занатлије, пољопривредници и сточари продавали своје производе на мало.
3
Стање, проблеми и специфичности трговине у Србији
У капитализму занатска производња прераста у индустријску, један
производ не производи више само један човек, већ десетине и стотине радника, односно више предузећа. Упоредо са специјализацијом у индустрији долази и до поделе рада у трговини. Подела рада одвија се по вертикалној и хоризонталној линији. По вертикалној линији подела рада доводи до настајања трговинских предузећа различитих струка (текстилна, обуће, прехрамбена и друге).
Унутар формираних струка јавља се специјализација по фуикцијама
(детаљисти, гросисти и посредници при набавци прехрамбене робе) - што представља хоризонталну поделу рада или поделу рада по функцијама.
Крајњи циљ сваке производње јесте потрошња тако произведених
материјалних добара, а тиме и подмиривање одређених потреба потрошача. Произведена материјална добра, међутим, потрошач може да користи само ако су му она доступна. Сталну циркулацију робе од произвођача до потрошача омогућује трговина. Захваљујући таквој делатности, трговина олакшава реализацију производа, а потрошачу омогућава да задовољи своје потребе за робом потпуније и благовремено.
5
Стање, проблеми и специфичности трговине у Србији
у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.
Крајем 19. и почетком 20. века у литаратури су егзистирала два појам
трговине. Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно- економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).
Обрасци организације и администрирања трговине укључују:
Државну контролу - трговина централно контролисана државним
планом.
Законе који регулишу трговину као што су закон о трговини, тарифе,
подршка интелектуалној својини.
Еснафска контрола - трговина контрролисана од стране приватних
пословних асоцијација које имају или де факто или с државном дозволом право да искључе улазак нових учесника.
У данашње време, у многим државама особа се не може бавити
инжењерством, правом, медицином, радити у образовању или полицији уколико нема диплому факултета или одговарајућу лиценцу.
Слободну иницијативу - трговина без значајније државне контроле;
учесници на тржишту се укључују у трговину на основу сопствене процене ризика и добити, и могу ући или напустити тржиште релативно неометано.
Инфраструктуру - као подршку трговини као што су банкарство и
Технологију - као подршку трговини као што су електронска трговина
и аутомати. Trade originated with the in times.
1.1. Mеђународнa трговинa
Продаја робе зависи од потреба, захтева и жеља потрошача као купца.
Успех продаје зависи од истраживања тржишта, набавке робе и погрошачке тражње, испитивања промена у потрошачкој тражњи, као и прилагођавање количине и асортимана тако измењеној тражњи. Утврђивању одговарајућих иосгупака (техника) продаје и продајних цена остварује се што већи промет са што нижим трошковима. На тај начин је могуће елиминисати конкуренцију.
Произвођачи могу да продају своју произведену робу непосредно
преко сопствене малопродајне мреже и посредно преко посредника - трговине на велико, трговине на мало, агената или трговинских представника.
Трговина на велико врши продају преко трговине на мало и крупних
потрошача (болнице и сл.). Трговина на мало непосредно продаје робу преко своје трговииске мреже и трговинских путника. Размена је једна од битних фаза процеса репродукције. Размена се остварује помоћу трговине. Под трговином подразумевамо куповину робе, продају, као и вршење разних услуга у робном промету. Trade is the voluntary exchange of , , or both.
Трговина је добровољна
размена робе, услуга, или обоје. Trade is also called or . Трговина се такође зове трговина или трансакције. A mechanism that allows trade is called a . Механизам који омогућава трговина се зове тржиште . The original form of
Међународна трговина је размена робе и услуга преко националних
граница. In most countries, it represents a significant part of . У већини земаља, што представља значајан део БДП-а . While international trade has been present throughout much of history (see , ), its economic, social, and political importance have increased in recent centuries, mainly because of , advanced transportation, , , and . Док је међународна трговина била присутна током већег дела историје (види Пут свиле , амбер пута ), њен економски, социјални, и политички значај имају повећан у последњих неколико векова, углавном због Индустријализација , напредне транспорт, глобализација , мултинационалне корпорације , и аутсорсинг . In fact, it is probably the increasing prevalence of international trade that is usually meant by the term "globalization".
У ствари, вероватно је повећање распрострањености међународне
трговине који се обично подразумева под појам "глобализација". Empirical evidence for the success of trade can be seen in the contrast between countries such as , which adopted a policy of , and , which historically had a more closed policy (although it has begun to open its economy, as of 2005). Емпиријски доказ за успех трговине могу се видети у контрасту између држава као што су Јужна Кореја која је усвојила политику извозно оријентисане индустријализације , и Индија , који историјски су још затворени политику (иако је почела да отвори своју привреду, од 2005). South Korea has done much better by economic criteria than India over the past fifty years, though its
