Dostupnost katastarskih podataka on-line

SVEU

Č

ILIŠTE U ZAGREBU - GEODETSKI FAKULTET 

UNIVERSITY OF ZAGREB - FACULTY OF GEODESY  

Zavod za primijenjenu geodeziju;  Katedra za upravljanje prostornim informacijama

Institute of Applied Geodesy;  Chair of Spatial Information Management

Ka

č

i

ć

eva 26; HR-10000 Zagreb, CROATIA 

Web: www.upi.geof.hr; Tel.: (+385 1) 46 39 222; Fax.: (+385 1) 48 28 081

Usmjerenje: Inženjerska geodezija i upravljanje prostornim informacijama 

DIPLOMSKI RAD 

Dostupnost katastarskih podataka on-line 

Izradio: 

Igor Mlinari

ć

Klekova 15 

Zagreb 

[email protected] 

Mentor: prof. dr. sc. Miodrag Roi

ć

Zagreb, studeni 2006. 

2 

Zahvala: 

Zahvaljujem se svim asistentima i profesorima koji su mi prenijeli svoje znanje 
tijekom studija, svojem mentoru prof. dr. sc. Miodragu Roi

ć

u i posebno voditelju 

asistentu dr.sc. Hrvoju Matijevi

ć

u na savjetima i pomo

ć

i oko izrade diplomskog rada. 

Veliko hvala mojim roditeljima, sestri i prijateljima koji su bili uz mene sve ove godine.  

4 

Dostupnost katastarskih podataka on-line 

Igor Mlinari

ć

Sažetak: 

Cilj ovog diplomskog je izrada web su

č

elja koje omogu

ć

uje 

preuzimanje prostornih podataka. Za postoje

ć

e podatke prikupljene 

tijekom studenskih praksi kreirana je organizacijska shema te naplata 
preuzetih podataka. Modeliranjem tablica u Oracle bazi podataka 
omogu

ć

ena je autorizacija korisnika i bilježenje njihovih transakcija.   

Klju

č

ne rije

č

i:

 prostorni,  organizacija, Oracle, preuzimanje, katastar 

Master's Thesis Template 

Abstract: 

The aim of this diploma work was development of web 

interface for spatial data downloading. Organization schema for data 
collected during student practice was created on UPI server. Tables 
modeled din Oracle database allow user's authorization and storing their 
translation records. 

Keywords:

 spatial, organization, Oracle, translation, cadastre 

5 

 Dostupnost katastarskih podataka on-line 

Igor Mlinari

ć

S A D R Ž A J  

1.

UVOD...................................................................................................................7

2.

VRSTE PODATAKA ............................................................................................8

3.

BAZE PODATAKA ............................................................................................10

3.1

C

ILJEVI BAZE PODATAKA

.................................................................................10

3.2

M

ODELI I MODELIRANJE PODATAKA

..................................................................12

3.3

H

IJERARHIJSKI MODEL

....................................................................................13

3.4

M

REŽNI MODEL

..............................................................................................14

3.5

D

ATOTE

Č

NI MODEL

........................................................................................15

3.6

R

ELACIJSKI MODEL

........................................................................................15

3.6.1

Coddova pravila ...................................................................................17

3.6.2

Vrste relacija ........................................................................................19

3.6.3

Upravljanje podacima ..........................................................................20

3.6.4

Domena i integritet podataka ...............................................................20

3.7

SQL.............................................................................................................22

3.7.1

Objekti i naredbe u SQL-u ...................................................................23

3.8

O

BJEKTNI MODEL

...........................................................................................24

3.8.1

Unifield Modeling Language ................................................................25

3.9

DBMS..........................................................................................................26

3.10

P

ROSTORNE BAZE PODATAKA

.........................................................................28

4.

ORACLE ............................................................................................................30

4.1

O

RACLE SPATIAL

...........................................................................................30

4.2

P

OVIJESNI RAZVOJ

.........................................................................................31

5.

PROGRAMIRANJE I NORMALIZACIJA...........................................................32

5.1

Š

TO JE 

J

AVA

.................................................................................................32

5.2

Č

EMU SLUŽI 

JSP ...........................................................................................32

5.3

N

ORMALIZACIJA RELACIJSKE SHEME

................................................................33

5.3.1

Funkcionalan ovisnost .........................................................................33

5.3.2

Druga normalna forma .........................................................................34

5.3.3

Tre

ć

a normalna forma..........................................................................35

5.3.4

Boyce-Codd – normalna forma ............................................................35

5.3.5

Višezna

č

na ovisnost i 

č

etvrta normalna forma.....................................36

5.3.6

Razlozi zbog kojih se može odustati od normalizacije .........................38

6.

ON-LINE PODACI .............................................................................................39

6.1

O

RGANIZACIJA PODATAKA

..............................................................................39

6.2

M

ODELIRANJE BAZE

.......................................................................................43

6.3

K

UPCI PODATAKA

...........................................................................................45

6.4

C

IJENE PODATAKA

.........................................................................................46

6.5

U

PIS KUPNJE

.................................................................................................50

7 

1. Uvod 

Tijekom povijesti katastarski operati, vojni instituti i druge institucije izmjerama su 
stvarali podatke u analognom obliku. Analogni podaci u današnjem trendu 
elektroni

č

kog poslovanja polako gube utrku. Današnja informacijska tehnologija i 

Internet omogu

ć

uje bržu proto

č

nost informacija gdje dolaze do izražaja digitalni 

podaci.  

Transformacijom katastra zemljišta propisanog zakonom u Katastar nekretnina i 
uvo

đ

enjem informati

č

ke tehnologije podatke po

č

injemo prevoditi u digitalni oblik. U 

č

lanku 25., to

č

ka 6., navedeno je da se Katastarski operat vodi elektronskom 

obradom podataka i izra

đ

uje u digitalnom obliku. (NN 128/99) Na

č

in vo

đ

enja 

Katastra zemljišta u prijelaznom razdoblju definiran je Pravilnikom o katastru 
zemljišta (NN 28/2000). 

Tokom procesa digitalizacije novi su podaci tako

đ

er dobivani u digitalnom obliku. 

Danas se ti podaci nalaze u raznim ustanovama na podru

č

ju Republike Hrvatske. 

Stvaranjem velike koli

č

ine digitalnih podataka dolazi do potrebe za kvalitetnom 

organizacijom i opisom podataka koja 

ć

e omogu

ć

iti krajnjem korisniku uvid u 

postojanost podatka te njegovoj kvaliteti i dostupnosti. Koordinirano upravljanje 
posebno je važno za katastarske podatke, budu

ć

i da je njihova izrada zna

č

ajno 

skuplja nego kod bilo koje druge vrste podataka. Jedan od naju

č

inkovitijih "alata" za 

upravljanje prostorno-informacijskim podacima u digitalnom i analognom obliku jesu 
metapodaci (Roi

ć

 i dr. 2005). Metapodaci opisuju sadržaj, položaj i format podataka, 

te mogu dati informacije o prijenosu podataka i razne druge informacije, ovisno o 
potrebama korisnika metapodataka. 

Proces globalizacije kao i integracije s Europskom zajednicom, name

ć

u potrebe 

uskla

đ

ivanja hrvatskog zakonodavstava i hrvatskih normi s globalnim – ISO i 

europskim – CEN normama. Za što bolje razumijevanje podataka diljem informati

č

ke 

zajednice na globalnoj razini u Hrvatskoj je prihva

ć

ena Europska norma ISO 19115 

za metapodatke (DZNM-N-55_ISO19115).  

Sada kada imamo podatke i prihvatili smo normu možemo te podatke kvalitetno 
organizirati i u

č

initi ih dostupnim krajnjem korisniku. Na

č

in evidencije i upravljanje 

podacima opisano je u projektu 

″

Podrška evidenciji i upravljanu preobrazbe katastra 

zemljišta i katastar nekretnina

″

.  

Tema ovog diplomskog rada je organizacija podatka te mogu

ć

nost njihove kupnje 

Internetom. Podaci koji su prikupljeni prilikom studenskih praksi te opisani pomo

ć

u 

metapodataka treba u

č

initi dostupnim svim korisnicima kojima bi mogli koristiti u 

radu. U radu razradit 

ć

e se sustav organizacije, naplate i preuzimanja podatka u 

digitalnom obliku kroz web su

č

elje.