STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE MALIM PREDUZEĆEM
Specifičnosti strategijskog upravljanja MSP
Rezultati brojnih empirijskih istraživanja pokazuju da je strategijsko upravljanje ključna
pretpostavka uspeha malih preduzeća i da je u uspešnim malim preduzećima veoma zastupljeno
planiranje, zbog čega ova preduzeća pokazuju visoku sposobnost vrednovanja alternativnih
pravaca delovanja.
Pored toga, empirijska istraživanja pokazuju da je zapostavljanje planiranja i sistematskog
pristupa donošenju odluka jedan od osnovnih uzroka neuspeha malih preduzeća.
U vreme kada se uslovi konkurentske borbe dramatično menjaju preduzetniku (vlasniku MSP)
je potrebno efikasno sredstvo da bi mogao da se izbori sa naglim i nesistematskim promenama
koje se ubrzano zbivaju u okruženju. Strategijsko upravljanje je način da se preduzetnik izbori sa
promenama omogućavajući preduzetniku da razvije plan koji će voditi njegovo preduzeće ka
realizaciji postavljenih ciljeva na željeni način. Strategijskim upravljanjem malim preduzećem
preduzetnik usklađuje prednosti i nedostatke preduzeća sa šansama i opasnostima u okruženju.
Kako se jedno od najznačajnijih područja upravljanja malim preduzećem odnosi na osnivanje i
otpočinjanje rada preduzeća, to je značajno područje strategijskog upravljanja malim
preduzećem vezano za strategije započinjanja poslovanja. Niz strategijskih pitanja na koja
preduzetnik mora da odgovori prilikom osnivanja preduzeća i započinjanja poslovanja u osnovi
se grupišu oko šest mogućih strategija započinjanja poslovanja preduzeća:
1. razvoj novog proizvoda ili usluge,
2. razvoj sličnog proizvoda ili usluge,
3. kupovina franšize,
4. iskorišćavanje postojećeg proizvoda ili usluge,
5. sponzorisanje preduzeća koje nastaje i
6. preuzimanje (kupovina) postojećeg preduzeća.
Mala preduzeća imaju niz prirodnih potencijalnih prednosti u odnosu na svoje velike konkurente:
manji broj proizvodnih linija,
jasnije identifikovanje potrošača i kupaca,
preciznije određeno geografsko područje delovanja,
neposredniji kontakt sa tržištem i sl.
U realizaciji tih potencijalnih prednosti malih preduzeća strategijsko upravljanje ima presudnu
ulogu. Strategijsko upravljanje omogućava malom preduzeću da kreira svoje konkurentske
prednosti, kao skup atributa koji ga diferenciraju od konkurencije
Prilikom razvoja strategije malog preduzeća moraju se uvažavati specifičnosti ove vrste
preduzeća, zbog čega se tehnike razvoja strategijskih planova nastale u velikim preduzećima ne
mogu neposredno koristiti u malim preduzećima.
Specifičnosti malog preduzeća od značaja za strategijsko upravljane su:
ograničenost resursa,
fleksibilni stil upravljanja,
neformalna organizaciona struktura i
izražena adaptivnost.
Stoga, strategijsko upravljanje malim preduzećem zahteva drugačiji pristup od pristupa
strategijskog upravljanja velikim preduzećem. U osnovi, strategijsko upravljanje malim
preduzećem treba da uvažava:
Relativno kratak vremenski horizont, obično dve godine ili kraće;
Neformalan i ne naročito struktuiran proces strategijskog upravljanja,
Potrebu podsticanja zaposlenih i drugih zainteresovanih da učestvuju u procesu
strategijskog upravljanja i tako daju svoj doprinos realnosti i kreativnosti
strategijskih planova,
Nastojanje da se izbegne određivanje ciljeva na početku procesa strategijskog
planiranja zbog mogućih negativnih uticaja ekstenzivno određenih ciljeva na
kreativnost u ostalim fazama strategijskog upravljanja, i
Usmerenost na strategijsko razmišljanje, a ne samo na planiranje, povezivanjem
dugoročnih ciljeva sa svakodnevnim poslovima.
Mala preduzeća imaju i određene nedostatke koji predstavljaju ograničenje u primeni koncepta
strategijskog upravljanja. Ovi nedostaci se prvenstveno ispoljavaju kod sasvim malih preduzeća i
ogledaju se u:
ograničenosti upravljačkih sposobnosti (poslovanjem sasvim malih preduzeća
najčešće upravlja preduzetnik, čije su pojedinačne upravljačke sposobnosti manje
od sposobnosti dobro sastavljenog menadžerskog tima)
ograničenosti ostalih resursa neophodnih za implementaciju usvojene strategije,
kao i
činjenici da su sasvim mala preduzeća često preokupirana problemima opstanka,
tako da nemaju vremena da se sistematski pozabave pitanjima budućnosti.
Ograničenost upravljačkih i materijalnih resursa kod sasvim malih preduzeća znači da ova
preduzeća često nemaju elementarne pretpostavke za uspešno formulisanje i primenu strategije.
Sve su to razlozi zbog kojih sasvim mala preduzeća često ni u najosnovnijim crtama nemaju
razvijen postupak strategijskog upravljanja. Iznete prednosti i nedostaci malih preduzeća bile su
osnov su za tvrdnju da koncept strategijskog upravljanja nije najpogodniji za mala, već za
preduzeća srednje veličine. Preduzeća srednje veličine ispoljavaju prednosti kako u odnosu na
velika, tako i u odnosu na mala preduzeća jer:
raspolažu sa dovoljno resursa da bi aktivno delovala na tržište i dovoljno
upravljačkih sposobnosti da kreiraju strategijski plan i da ga primene u praksi, a
da sa druge strane
nisu toliko velika, niti imaju toliko formalizovanu strukturu da oni koji odlučuju o
ciljevima preduzeća ne bi mogli neposredno da učestvuju u njihovoj realizaciji.
Preciznije, prednosti preduzeća srednje veličine:
u odnosu na mala preduzeća su u veličini tržišnog učešća, raspoloživim resursima
i neposrednim upravljačkim sposobnostima,
a u odnosu na velika preduzeća u mogućnosti neposrednog korišćenja
upravljačkih sposobnosti.
