1
ПРВИ ДЕП:
МЕТПДИКА ЛИКПВНПГ ВАСПИТАОА И ПБРАЗПВАОА - ТЕПРИЈА И ПРАКСА
1. На кпје теприје се пслаоа метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа кап интердисциплинарна
наушна пбласт?
• теприју ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа (кпјима се бави ликпвна педагпгија)
• теприју ликпвне уметнпсти и
• ликпвнп-уметнишку праксу.
2. Чиме се баве ликпвна педагпгија и метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа? За кпје будуће
кадрпве метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа представља кљушну наставу?
Ликпвна педагпгија се пслаоа на тепретска сазнаоа и практишна искуства разлишитих
друщтвених наука, па се мпже дефинисати кап ппсебна наушна дисциплина, кпја заједнп са
метпдикпм ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа прпушава фенпмен дешијег ликпвнпг стваралащтва.
Бави се прикупљаоем, пписиваоем, критишким преиспитиваоем и систематизацијпм шиоеница п
ппјавама у пбласти ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, кап и фактпра кпји утишу на ликпвни развпј
деце и младих. Оихпва пснпвна функција јесте да утврде правилнпсти у ппменутим ппјавама, да
их тумаше, пткривају пбјективне закпнитпсти, кап и узрпшнп-ппследишне пднпсе кпји оима владају.
Старају се п пренпщеоу наушних и уметнишких сазнаоа и дпстигнућа у актуелну праксу, пратећи
резултате кпји се у опј ппстижу, щтп им пбезбеђује ппвратну инфпрмацију за унпщеое кпрелација и
даље унапређиваое теприје и праксе. Метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа представља
кљушну наставу за припрему будућих:
• ликпвних педагпга - наставници предметне наставе ликпвне културе у пснпвним и средоим
щкплама и струшни сарадници за ликпвнп васпитаое предщкплске деце
• ушитеља - наставници разредне наставе ликпвне културе у нижим разредима пщ
• васпиташа у предщкплским устанпвама.
3. Шта су предмет, пснпвни циљеви и задаци метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа?
Предмет
метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се пднпси на прпцес стицаоа ликпвне
културе на свим нивпима васпитнп-пбразпвнпг рада, па је предмет метпдике ликпвне културе прпцес
ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, при шему се пплази пд искуства теприје ликпвне педагпгије и
дпсадащое праксе васпитнп-пбразпвнпг рада у пвпј пбласти.
Циљ
метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се пднпси на систематизацију сазнаоа из
теприје разлишитих наука, уметнпсти и ликпвнп-уметнишке праксе и псппспбљаваое студената за
сампсталан рад кап будућих ликпвних педагпга у актуелнпј васпитнп-пбразпвнпј пракси.
Задаци
метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа су да пбезбеди пптребан фпнд тепретских
знаоа и практишних веза из пбласти ликпвнпг стваралащтва деце предщкплскпг узраста, кап и ушеника
пснпвне и средое щкпле.
2
3/2. Кпја је пснпвна ппдела метпдика ликпвнпг у систему васпитаоа и пбразпваоа?
Метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се мпже пднпсити на разлишите пбласти, ппдрушја
уметнпсти и нивпа пбразпвнпг система, у зависнпсти пд узраста деце и врсте щкпле, па ппстпје:
•
Метпдика ликпвнпг васпитаоа деце предщкплскпг узраста
- кпја се пднпси на рад са
децпм у јаслицама и дешијим вртићима;
•
Метпдика наставе ликпвне културе за пснпвну щкплу
- кпја се бави наставпм ликпвне
културе и нижим и вищим разредима пснпвне щкпле.
•
Метпдика наставе за средоу щкплу
- кпја се бави наставпм ликпвне културе кап
ппщтепбразпвним предметпм.
• Ппсебне метпдике кпје се баве наставпм
у средоим струшним уметнишким щкплама,
виспким струкпвним щкплама и уметнишким факултетима.
4. Кпји су пснпвни ппјмпви метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, и оихпвп знашеое?
Likovno vaspitanje
- sistem postupaka kojima se bude i aktiviraju svi psihofizički potencijali
vaspitanika u domenu likovnog stvaralaštva i izražavanja. Ono takođe podstiče i usmerava pozitivne
tendencije u opštem razvoju, stvarajudi uslove za usavršavanje sposobnosti likovnog izražavanja, proširivanjke
iskustva u domenu likovne umetnosti, izgrađivanje etičkih i estetičkih stavova, oplemenjivanje emocija,
menjanje stavova i ponašanja u skladu sa ciljevima likovnog vaspitanja i obrazovanja.
Likovnim obrazovanjem
- se podstiče sticanje, usavršavanje, uobličavanje i proširivanje iskustva iz
likovne kulture kod dece i mladih. Ono ima za cilj prenošenje odabranih znanja iz oblasti likovne umetnosti,
koje je čovečanstvo prikupilo u toku svog razvoja i uobličilo kao vrstu umetnosti i vizuelni medij.
Najopštiji ciljevi likovnog vaspitanja i obrazovanja - su uvođenje dece i mladih u složeni svet likovne kulture,
vaspitanje putem likovne umetnosti (razvijanje pozitivnih osobina ličnosti, kreativnosti i sposobnosti za
komunikaciju likovnim medijima), osposobljavanje za korišdenje likovnih tehnika i materijala u svakodnevnom
životu i rad u skladu sa estetskim načelima.
Likovna kultura
- predstavlja kvalitet ličnosti koji se gradi i razvija likovnim vaspitanjem i
obrazovanjem u najširem smislu reči, putem vaspitnoobrazovnog rada u predškolskoj ustanovi, nastave u
osnovnoj i srednjoj školi, vannastavnih aktivnosti i ličnog angažovanja pojedižnca. Likovna kultura
podrazumeva: razvijen ukus i sposobnost komuniciranja likovnim i vizuelnim medijima, određeno osnovno
znanje o likovnoj umetnosti i teoriji umetnosti, sposobnost da se doprinese estetskom i kulturnom načinu
življenja u svojoj sredini, poznavanje likovnih tehnika i materijala…
Likovna umetnost
- je sadržaj vaspitnoobrazovnog rada, likovno vaspitanje i obrazovanje dece i
mladih je proces usvajanja, a likovna kultura je cilj ovog procesa.
Настава ликпвне културе
-
се пдвија у пснпвним и средоим щкплама шијим се дидактишким
аспектима бави метпдика наставе ликпвне културе, дпк се у предщкплским устанпвама пдвија
васпитнп-пбразпвни рад.
4/2. Ппвезати следеће ппјмпве са оихпвпм функцијпм: ликпвна уметнпст, ликпвнп васпитаое и
пбразпваое, ликпвна култура, циљ, садржај, прпцес?
•
Ликпвна уметнпст
- се ппсматра кап садржај васпитнп пбразпвнпг рада
•
Ликпвнп васпитаое и пбразпваое
- кап прпцес оихпвпг усвајаоа
•
Ликпвна култура кап
- циљ пвпг прпцеса
4
Антрппплпгија
- кап наука п шпвеку и оегпвпј сущтини, бави се физишким и расним
карактеристикама људске врсте, кап и развпјем људскпг друщтва. Оена ппвезанпст са метпдикпм се
пгледа у пним тепријама кпје уважавају лишнпст младпг шпвека. Антрппплпщка истраживаоа дају
мнпгп ппдатака п тпме какп средина утише на развпј, да ли га ппдстише или пгранишава. Нарпшитп
културна антрппплпгија мпже да ппмпгне метпдици да сазна вище п култури и оенпм утицају.
Филпзпфија
- је наука из кпје се метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа издвпјила у
једнпм тренутку свпг развпја. Васпитни системи се темеље на филпзпфским ппставкама, а филпзпфски
ппстулати налазе свпју пптврду у педагпщкпј пракси. Пд схватаоа шпвека, етике и мпрала, естетике и
лпгике зависи какп ће се третирати смисап и циљеви ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа.
●
Estetika
-
filozofska disciplina, nauka o lepom, pruža podršku metodici u istraživanjima,
analiziranjima i tumačenjima procesa i produkta likovnog stvaralaštva dece i mladih.
7. Кпје пбласти ликпвне уметнпсти представљају пснпвне садржаје метпдике ликпвнпг васапитаоа и
пбразпваоа?
Ликпвна уметнпст ппдразумева:
• теприју пбликпваоа - теприја фпрме у свим ликпвним ппдрушјима
• истприју уметнпсти и ликпвну критику - естетскп прпцеоиваое
• визуелне кпмуникације и интермедијалне уметнпсти
• технплпгију ликпвних материјала
• ликпвнп-уметнишку стваралашку праксу
Једнп уметнишкп делп има разлишите аспекте кпји утишу на оегпвп креираое и кпји су
међуспбнп ппвезани и услпвљени: друщтвени - спцијални, психплпщки, естетски, педагпщки аспекти.
ДРУГИ ДЕП
ДППРИНПС ЛИКПВНПГ СТВАРАЛАШТВА ППЈЕДИНИМ АСПЕКТИМА РАЗВПЈА ДЕЧЈЕ ЛИЧНПСТИ
8. Шта је креативнпст и прекп кпјих пспбина се исппљава?
Креативнпст је ппщтељудски пптенцијал кпји треба ппдстицати и усмеравати на пдгпварајући
нашин. Креативнпст је супрптна кпнфпрмизму, а кпнфпрмизам или пппртунизам је пдсуствп лишнпг
става и мищљеоа, преузимаое затешених вреднпсти. Креативнпст је пп мнпгим аутприма тещкп
разликпвати пд интелигенције, па се стваралашки пптенцијали ппсматрају и са пвпг станпвищта. Кап
пснпвне пспбине креативне пспбе Е. Каменпв издваја следеће:
Флуентнпст
- сппспбнпст ствараоа идеја и хипптеза кпја се сагледава крпз кплишину кпју је
некп у стаоу да ствпри у јединици времена или оегпву укупну прпдуктивнпст за рещеое једнпг
прпблема.
Флексибилнпст
- еластишнпст мищљеоа, сппспбнпст брзпг и лакпг прелажеоа на пптпунп
другашије идеје, сппспбнпст да се нпва сазнаоа брзп ппвежу са претхпдним искуствпм.
Пригиналнпст
- сппспбнпст да се запажају ствари у нпвим пднпсима, да се прпнађу ретка и
непбишна рещеоа.
Неукалупљенпст
- птвпренпст за нпва искуства, пријемшивпст за неппзнатп.
Прпницљивпст
- сппспбнпст пдвајаоа пнпга щтп је у једнпм прпблему специфишнп пд
неспецифишнпг, пренпсивпг на друге пбласти, сналажеое унутар щирпке скале мпгућнпсти.
Дивергентнп мищљеое
- прилажеое једнпм прпблему из вище аспеката щтп захтева щирпк,
разгранат тпк мисли, а не усмерен у једнпм правцу.
5
Интелектуална иницијатива
- прпдужаваое мисапне делатнпсти прекп граница кпју пдређује
практишна пптреба
9. Шта је функција стваралащтва у дешијем развпју?
Stvaralaštvo nije priprema dece za bavljenje umetnošdu, ved se njome unapređuje opšti dečiji razvoj.
Za razliku od prevaziđenog stava da su stvaralačke sposobnosti privilegije pojedinaca nagrađenih talentom,
verujemo da je kreativnost opšteljudski potencijal prisutan u svakom detetu. Najvažnija funkcija stvaralaštva
u dečijem razvoju je da pomogne ličnosti da izgradi sopstveni estetski senzibilitet, da oplemenjuje svoje
emocije, stiče raznovrsna čulna iskustva, izgradi trajnu potrebu za stvaralačkim delovanjem u sopstvenoj
prirodnoj i društvenoj sredini i oformljava ličnost u celini. U produktima svog izražavanja dete čini jasnim
svoje odnose iprema okolini i samom sebi, ono prerađuje iskustva koja ne može stedi niti izredi na drugi način,
naročito ne preko reči i objašnjavanja. Zato je stvaralački čin nezamenljiv način razumevanja sebe i okolne
stvarnosti, humanizacije ličnosti, upoznavanje svojih mogudnosti i stvaranje pozitivne slike o sebi.
10. Шта мпжемп да сазнамп из прпдуката дешијег стваралащтва?
Iz produkta dečijeg stvaralaštva možemo saznati više stvari, jer dete nije ograničeno stidom i strahom.
Njegovi proizvodi stvaralaštva otkrivaju vrste i kvalitet dečijih emocija, intelektualne procese i stečena
iskustva psihofizičke sposobnosti, vrednosne stavove posebno estetski ukus, moralna svojstva, socijalnu
angažovanost i odnos sa sredinom, način na koji dete doživljava svet oko sebe. Mogude je pratiti i promene u
svakoj od navedenih sfera. Iskusan vaspitač preko dečijeg produkta stvaralaštva može da o deci sazna i stvari
koje ona nisu u stanju verbalno da saopšte, da otkrije njihove unutrašnje konflikte i probleme kojih ni sama
nisu svesna. Psiholozi preko crteža vide dečiju inteligenciju, kliničari prema bojama i dimenzijama likova
tumače odnose u porodici i slično.
11. Защтп са узрастпм дплази дп ппадаоа стваралащтва?
Резултати истраживаоа ппказују да ликпвни развпј ппказује тенденцију усппна све дп 7. гпдине,
а затим настаје нагли пад са ппласкпм у щкплу, щтп се пбјащоава сметоама у кпнтинуитету развпја
лишнпсти присутним у систему васпитаоа и пбразпваоа. Dete se fokusira na proces, a odrasli na produkt.
Sa polaskom deteta u školu dolazi do opadanja stvaralaštva jer školstvo podržava intelektualistički pristup
vaspitnoobrazovnom sistemu, ne podržava kreativnost ved učenje proverenih pojmova. A razvoj
intelektualnih sposobnosti dovodi do opadanja estetskog senzibiliteta i stvaralaštva. Broj časova likovne
kulture u školi je mnogo manji u odnosu na vreme koje se u predškolskim ustanovama posveduje likovnom, a
i ne postoji usklađenost kontinuiteta sadržaja i metoda između ove dve ustanove.
12. Кпји су васпитнп-пбразпвни циљеви ппвезани са стваралащтвпм?
Развпј менталне сппспбнпсти, сппспбнпст улажеоа у пднпс са другима и изражаваоа свпјих
мисли, сппспбнпст прилагпђаваоа ситуацијама у кпјима се пдвија кпмуникација, сппспбнпст
експлицираоа ппрука у кпмуникацији, сппспбнпст да се слуща и схвати ппрука упућена ппјединцу
или оегпвпј групи, развпј стваралащтва кап пспбине и става лишнпсти кпја је кпнструктивна и
прпдуктивна, развијени квалитети еманциппване и стваралашке лишнпсти, сппспбнпст дпживљаваоа и
разумеваоа уметнишких медија, флексибилна структура мищљеоа и ппнащаоа, развијена шулна
псетљивпст, сппспбнпст ппажаоа разматраоа и кприщћеоа ппзнатих предмета на нпве нашине,
сппспбнпст пткриваоа естетских знашеоа прекп рукпваоа материјалима техникама и изражајним
7
15. Шта су карактеристике стваралашкпг, дивергентнпг насупрпт ригиднпм и
кпнвергентнпм мищљеоу?
Мищљеое мпже бити
кпнвергентнп
(лпгишкп закљушиваое, тражеое ташнпг рещеоа) и
дивергентнп
(ствараое нпвих идеја, уживаое у прпцесу тражеоа, трагаое за щтп већим бпјем ташних рещеоа).
Divergentno misljenje
- imaju kreativne osobe, karakteristicno za njih je stvaranje novih ideja,
uzivanje u procesu trazenja , traganje za sto vecim brojem resenja. Divergentna misljenja su redefinicija,
osetljivost na probleme, fluentnost uma, izrazajna fluentnost,asocijativna fluentnost, originalnost,
fleksibilnost (spontana i adaptivna)…
Konvergentno misljenje
- imaju inteligentne osobe, one mogu biti ne tolerantne, koriste iskljucivo
logicko zakljucivanje, trazenje tacnog resenja.
Rigidnost predstvalja
- је пре свега кпгнитивне прирпде, пднпснп ригиднп ппнащаое лишнпсти
зависи пд нивпа развпја пдређених кпгнитивних карактеристика. Психплпзи дефинищу ригиднпст кап
несппспбнпст прпмене усмеренпсти мищљеоа у тпку рещаваоа прпблема, несппспбнпст
прилагпђаваоа лишнпсти у измеоеним и нпвим ситуацијама, кап и истрајнп ппнављаое
непдгпварајућих активнпсти. Ппстпји ппвезанпст између ригиднпг ппнащаоа и пдређених пспбина
лишнпсти: низак нивп интелигенције, мала развијенпст спцијалне интелигенције, затвпренпст, пдсуствп
мптивације и пптшиоенпст аутпритету.
16. Кпје су врсте стваралащтва према Ирвингу Тејлпру?
Тејлпр разликује генеративнп и кпнструктивнп стваралащтвп.
•
Генеративнп
- стваралащтвп диференцира на експресивнп, прпдуктивнп и инвентивнп.
•
Кпнструктивнп
- стваралащтвп је инпвативнп и емергентнп.
•
Експресивна креативнпст
- прва и примарна креативнпст, карактеристишна за децу,
квалитет је пд маоег знашаја, нема пдређенпг циља, плана рада и ради се на принципу првпг пптеза.
•
Прпдуктивна креативнпст
- вищи нивп стваралащтва где је прпизвпд фпрмиран са већпм
техникпм и вещтинпм, при шему ппстпји пгранишаваое прпизвпљнпсти и кпнтрпле слпбпдне впље, јер
се ради пп плану и са пдређеним циљем.
•
Инвентивна креативнпст
- пдлика врхунскпг стваралащтва јер се базира на кпнтинуитету
развпја. Дплази дп пптпунпг и свепбухватнпг разумеваоа пснпвних принципа неке пбласти.
•
Инпвативна креативнпст
- карактерище се дпсетљивпщћу у рукпваоу и кпмбинпваоу
материјала, техника, метпда и флексибилнпсти ппажаоа.
•
Емергентна креативнпст
- врхунска, ревплуципнарна креативнпст сппспбна да превазиђе
старе и фпрмулище сасвим нпве, дубље, свепбухватније принципе.
