ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ

ЕКОЛОГИЈА

-СКРИПТА-

ДЕФИНИЦИЈА, ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И

ЗНАЧАЈ

ЕКОЛОГИЈЕ

Човек је од самих почетака свога постојања био свестан значаја и улоге средине која

га окружује и која му пружа основне услове за живот. Као и друга жива бића на Земљи,
човек је везан за целокупну неживу и живу природу која чини саставни део природног оквира
његовог живота.

Екологија је биолошка дисциплина која проучава односе живих бића и

спољашње средине, као и узајамне односе између живих бића

Има три основна

објекта истраживања:

1. жива бића, на различитим нивоима организације;
2. спољашња средина, коју чине сви физичко-хемијски и биолошки услови и

могућности (ресурси) за одржавање живота;

3. односи који се успостављају између живих бића, као и између њих и спољашње

средине.

Оснивачем екологије као биолошке дисциплине може се сматрати
чувени   енглески   биолог   Чалс   Дарвин,  творац   науке   о   органској
еволуцији.  У   свом   познатом   делу   ,,Порекло   врста“,   објављеном
1859.  године,  Дарвин   износи   богат   еколошки   садржај.   Поред
појмова адаптације и   природног одабирања он укључује и појам
борбе   за   опстанак,   који   обухвата   сплет   узајамних   односа   између
живих бића и између живих бића и околне неживе средине.

Слика 1. Чарлс Дарвин

Назив »екологија « потиче од грчких речи «

oikos

», а значи : дом, станиште и

logos

« -знање учење, наука, па би се могло рећи да је екологија наука о домаћинству

( «економији » ) живих бића.

Историјски најстарија подела екологије је подела на

екологију биљака

(

фитоекологију

), и

екологију животиња

(

зооекологију

), а нешто касније удведена је као

посебна област и

екологија микроорганизама

(

микробна екологија

). Разумљиво је да се

поменуте гране екологије, осим објеката и неких метода истраживања, не разликују у погледу
основне научне проблематике и општих принципа, већ чине јединствену еколошку науку.

Нешто новија подела екологије је према ступњевима организације које проучава. У том

смислу екологија је подељена на две основне области:

Да би се спровели сви закључци до којих је екологија дошла током истраживања,

неопходно је да код свих људи развијамо

еколошки

начин мишљења.

УСЛОВИ ЖИВОТА И ПОЈАМ ЕКОЛОШКИХ

ФАКТОРА

Под спољашњом или животном средином подразумева се комплекс фактора у простору који

на биљке или животиње делује на оном месту на коме оне живе. Ти фактори ( утицаји) долазе
од неживе и живе природе у околини која окружује биљке и животиње. Ове утицаје,
материјалне и енергетске, називамо и факторима спољашње средине, или, спољашњим
факторима, односно

еколошким факторима

Животни фактори су многобројни и променљиви како по интензитету и величини, тако

и у функцији времена и простора. У природи ови фактори не делују изоловано један од другог,
већ истовремено у виду сложене целине.

Скуп еколошких фактора без којих организам не

може да опстане представља услов опстанка или услов живота сваког организма.

Различити организми на разне начине прихватају и реагују на дејство једног истог

фактора.  Осим тога, за организме свих врста карактеристични су посебни услови. Биљке и
животиње   пустиња   и  полупустиња   опстају   у   условима   повишене   температуре   и   ниске
влажности.  У тундри живе биљке и животиње осетљиве на недостатак влаге и способне да
подносе   ниске   температуре.   Становници   слатких   и   сланих   вода   различито   су   осетљиви   на
концентрацију минералних материја. У односу на ове или било које друге факторе

животне

средине, животиње и биљке тундре, слатководних језера или сланих мора понашају се
селективно.

Све прилагођености организама за опстанак у различитим условима средине настале су

током еволуције. Као резултат тога настале су посебне категорије биљака и животиња,
специфичне за одговарајуће географске зоне или области.

КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА

Еколошки фактори се могу поделити на различите начине и према различитим

критеријумима. У целини узев, основне категорије еколошких фактора су :

абиотички

биотички

док се у новије време од биотичких, као посебна група по значају, издвајају и

антропогени

фактори. Под абиотичким се подразумевају физичко-хемијски и

геоморфолошки услов средине, а под биотичким утицајима који на одређени организам
имају друга жива бића (биљке, животиње и човек).

АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ

Климатски фактори

– Климатски фактори одређују основни карактер неке

области. Утицај климе на организам и биоценозе је врло велики, па карактер климе

одређује и општи карактер живог света у датој области. Климатски фактори обухватају:
а)

светлост,

) температуру

в)

влажност

г)

кретање ваздушних маса

Едафски фактори

обухватају

физичке, хемијске и биолошке

особине земљишта

а исто тако и особине стена на којима се земљиште развија, као и оголелих стена, без
педолошког покривача.

Орографски фактори

обухватају особине рељефа (тј. геоморфолошке грађе

области). Ту спадају

надморска висина, нагиб терена, експозиција

(стране света),

степен

разуђености рељефа

, итд.

Слика 2. Абиотички фактори, нежива природа од које зависе жива бића.

БИОТИЧКИ ФАКТОРИ

Узајамни утицаји живих бића

- Можемо разликовати, с једне стране, утицаје

између појединих биљних односно животињских врста и јединки, а с друге, узајамно
деловање биљака и животиња. То значи утицај биљака на биљке, утицај животиња на
животиње, и најзад, утицаји између биљака и животиња.

Антропогени фактор

(утицај човека) - Човек дејствује на живи свет на два

начина: посредно, мењајући физичко- хемијске и биолошке услове средине, и непосредно,
делујући директно на организме (на пример: крчење шума, неразумним ловом и
риболовом).

Сви еколошки фактори делују заједно или комплексно и промењљиви су

просторно и временски.

Влажност ваздуха условљена је, на пример, пре свега његовом температуром, с

обзиром   да   је   при   истим   осталим   условима   топао   ваздух   у стању   да   прими   већу
количину  водене  паре  пре  него  хладан.  С друге  стране,  температура  земљишта и  ваздуха
у   великој   мери   зависи од   степена   сунчевог   зрачења,   тако   да   су   по   правилу   јужне
падине,   које   су   више   изложене   сунцу,   топлије   од   северних. Овде   је   јасно   и   дејство
рељефа,  који  у  целини  може  у  великој  мери да  измени  читав  низ  климатских  фактора.
Карактер   земљишта   условљен   је   карактером   климе   и   вегетације,   али   исто   тако   и
карактером рељефа. Једном речју, повезаност свих фактора неког биотопа у једну целину,

За сваки организам, односно врсту, постоји одређени оптимум дејства фактора спољашње

средине. Он је различит не само за различите врсте већ и за различите ступњеве развића истог
организма. За сваку врсту организама карактеристичне су одређене ганице издржљивости или
толеранције за дејство фактора средине. Биљке и животиње умереног појаса Земље, на пример
могу опстати у оквиру ширег опсега дејства температуре, док врсте из тропских подручја не
могу да издрже знатнија температурна колебања.

Својство односно способност прилагођавања врсте на одређени опсег (дијапазон)

дејства фактора средине назива се еколошка валенца.

        Овај појам изражава амплитуду варирања појединих еколошких фактора у чијем оквиру је
могућ опстанак дате врсте. Еколошка валенца је израз

еколошке пластичности

врсте, њене

специфичне реакционе ширине (реакционе норме) која је условљена њеном унутрашњом
природом тј. наследном основом која се реализује у оквиру сасвим одређених морфолошких и
физиолошких адаптација. Ширина еколошке валенце значи величину распона између крајњих
граница варирања појединих еколошких фактора, односно колико велике разлике у животним
факторима је у стању да поднесе одређено живо биће.
У природи разликујемо

еуривалентне организме

(грч.

eyros

- широк), тј. такве који

поседују широке могућности прилагођавања, са широком еколошком валенцом, што им и
омогућава опстанак у врло различитим срединама и подношење великих разлика у варирању
појединих еколошких фактора (нпр. сибирска смрча је еуривалентни организам за температуру,
подноси распон од -70°С до +30°С ).
Насупрот њима су

стеновалентни организми

(грч.

stenos

- узан) еколошки више мање

специјализовани,   који   према   томе   имају   уску   еколошку     валенцу  (на     пример     термалне
бактерије и термалне алге, живе у топлим изворима).
        Еволуција органских врста, ишла је у правцу све веће еколошке специјализације, упоредо
са еколошким усложњавањем услова на Земљиној површини. Ми,  истина видимо да су неки
организми врло широко  распрострањени, у  најразличитијим областима, да поседују одређени

географски космополитизам

. Међутим, ту се ради највећим делом о нижим организмима,

чија   се   прилагођеност   на   услове   који   се   разликују   од   њиховог   оптимума     манифестује     у
прелажењу   у   мање   активан   начин   живота  (стање   анабиозе).  Многи   од   таквих   организама
прелазе у облик спора, који им омогућава да преживе неповољне,  екстремне услове.
        Треба имати у виду да су код једне исте врсте ширине еколошких валенци различите за
поједине еколошке факторе. У  односу на један фактор врста може бити еуривалентна,  док је
за   други   изразито   стеновалентна.   Еколошке   могућности   маларичног   комарца

(Anopheles

maculipenns )

пружају у том погледу добар пример. У односу на температуру маларични

комарац поседује врло широку еколошку валенцу: његова активност везана је за летњи
период, кад температура ваздуха прелази чак 30

С, док у зимском периоду подноси и

температуру -30

С. Насупрот томе, врло је осетљив на влажност ваздуха, што указује на

уску еколошку валенцу у односу на овај фактор. Прилагођен је само на велику влажност
ваздуха, и то најбоље на услове релативне влажности од 90%, и преко тога, док сувљи
ваздух тешко подноси.

Код сваке валенце разликујемо три вредности, три

кардиналне тачке.

Пре свега

еколошки

оптимум

, што значи ону вредност фактора у оквиру дате валенце, при којој

се животни процеси најбоље развијају. Од овог оптимума, према границама еколошке
валенце, интензитет датог фактора се мења и то тако да према минимуму опада а према
максимуму расте. То су у ствари доња и горња граница еколошке валенце за дати