1. Сродствена формација
Сродствена формација или родовско – племенска заједница је заједница која је
заснована на КРВНОМ СРОДСТВУ тачније на родбинским везама. Производне снаге у
оквиру сродствене формације су на јако ниском степену развоја. Један од начина, на који
су чланови различитих формација долазили у контакт јесте трампа, рат и разни други
конфликти. Сродствену формацију одликује и то што још су РЕЛИГИЈСКА И ВОЈНА
ФУНКЦИЈА НИСУ ЈОШ ДИФЕРЕНЦИРАНЕ. На највишем степену развоја, сродствена
формација добија територијалну основу.
2. Постанак државе и права
ЦИВИЛИЗАЦИЈА представља друштвени поредак у коме се унапређује стварање
културе.
ПРЕДУСЛОВИ ЗА НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ СУ:
1. геолошки
2. географски
3. економски ( прелазак на пољопривредан начин производње )
ЕЛЕМЕНТИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ СУ:
1. економска обезбеђеност
2. политичка организација
3. морална традиција
4. континуитет знања и уметности
Зачетак цивилизације започиње у МЕЗОЛИТУ. У епохи лова и сакупљања долази
процеса сталног настањивања. Тада долази до тога да људи врше ЛЕГИТИМИТЕТ
ТЕРИТОРИЈЕ коју су настанили. Он уз помоћ култа предака врше тај легитимитет. Смисао
култа предака је у томе да он очврсне везу становништва и територије на којој они живе.
Дакле легитимитет је имао РЕЛИГИОЗНИ КАРАКТЕР ( због култа предака који је
религиозног карактера ). Људи су се настањивали на територији која су била приодно
богата храном. То су дакле биле неке оазе и области око мора и река.
НЕОЛИТСКА РЕВОЛУЦИЈА је јако важна за развој цивилизације. Тада долази до
прелаза са лова и сакупљања на сточарство и пољопривреду. Уз помоћ сточарства и
пољопривреде људи су могли да произведу већу количину хране што је аутоматски
довело до пораста броја становника. Тада настају ПЛЕМЕНА. Племе представља групу
људи која је стално настањена на једној територији. Такође, чланови племена воде
порекло од једног заједничког рода. Племе је уређено по хијерархијском нивоу. Племе је
подељено на ХИЈЕРАРХИЈСКА БРАТСТВА које се дели на ХИЈЕРАРХИЈСКЕ РОДОВЕ који се
деле на СТАЛЕЖЕ ( КАСТЕ ). Самим тим, што је дошло до повећања броја становника,
долази и до тога да сродствена власт јача. Због великог броја људи долази до појаве
конфликата, а слаба власт не може да реши те проблеме и управо из тих разлога, власт
јача.
У оквиру пелемена долази до једне појаве која се назива ПОЛИТИЗАЦИЈА ВОДЕЋЕГ
РОДА. То значи да појединачни родови преузимају контролу над племеном, тачније врше
монопол над влашћу и религијом. На тај начин, они постају утицајнији у племену.
Због разних сеоба и сукоба у племену долази и до јачања судске власти. Улога,
тадашњих правних институција, сводила се на арбитражи и посредовању. До појаве
ауторитативног пресуђивања дошло је онда када је војсковођа преузео функицију
пресуђивања.
ПОГЛАВАРСТВО подразумева да једно село, које је најмоћније, окупи сва околна
села и створи једну јединствену заједницу. Њихово јединство се испољавало само у току
разних религијских свечаности и рата. Тада долази до појаве централизације јер се сва
политичка, војна, економска и религијска моћ концетрисала у централном селу тј. у оном
селу око којег су се окупила остала села. Неки писци сматрају да је поглаварство у ствари
нека врста протодржавом зато што је врло сличан држави. У оквиру поглаварства постоји
централизација, порез, трговина...
ПОСТАНАК ГРАДОВА ( УРБАНА РЕВОЛУЦИЈА ) је означила сам почетак настанка
цивилизације. Такође, веома велики значај има и ПОЛИТИЧКА РЕВОЛУЦИЈА. Политичка
револуција подразумева да војни поглавица добија функцију краља.
ФАКТРОИ КОЈИ СУ УТИЦАЛИ НА НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ:
1. популациони раст
2. територијализација
3. прелазак на пољопривреду
4. појава војних сукоба
5. постанак градова држава и прерастање функције војсковође у краља
6. технички фактори – развој иригационих система
7. културолошки фактори – појава првих писама и храмова
3. Традиционална формација
ТРАДИЦИОНАЛНА ФОРМАЦИЈА представља такво друштво које је утемељено на
сили, религији и традицији.
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ФОРМАЦИЈЕ СУ:
1. агреарна, мануфактурна и занатска производња
2. војнички карактер - засновна на сили
3. религија и традиција су основни извор свих друштвених норми
ПАТРИМОНИЈАЛНА МОНАРХИЈА представља такву власт коју њен носилац схвата као
лично права. Патримонијални господар власт над земљом врши као власт над сопственим
газдинством. Патримонијални господар власт врши уз помоћ силе и свог богатства. Тада
долази до раздвојености државе и права, тачније судске и политичке власти. Судило се у
народним судовима, а пресуде су се доносиле на онснову обичаја. У патримонијалној
монархији настаје порез. Порез је настао тако што је прво све трошкове сносило
газдинство патримонијалног господара. У једном тренутку, дошло је до тога да он не
може да сноси те трошкове због њихове висине. Тада се укључује неколико јачих
газдинстава који помажу патримонијалном господару око трошкова. Оног тренутка, када
ни они заједно нису могли да сносе трошкове, настао је порез, тачније сви чланови
друштва су заједно сносили све трошкове.
Постоје 2 облика патримонијалне монархије:
1. султански ( деспотски) у коме патримонијални господар сам врши власт по својој вољи
2. сталески облик у коме део власти присвајају управни апарати
5. Полис, империја и феудализам
ПОЛИСИ су градови државе који су се прво јавили у Месопотамији. Најразвијенији полиси
налазили су се у Грчкој и Риму. Ови полиси имају један специфичан пут развоја који
карактеришу 2 фактора:
1. ВИСОК СТЕПЕН САМОСТАЛНОСТИ
2.РАЗВОЈ ПОМОРСТВА, КОЛОНИЈАЛИЗАЦИЈЕ, СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ, ЗАНАТСТВА који доводе
до развоја градова и привреде.
Оно што је карактеристично за средоземен полисе јесте постојање приватног и јаног
права, постојање демократије и права. Тада долази до преоваладавања рационалног над
ирационалним тачније, доносе се закони који то омогућавају. Тако да право више не
почива на митском и религијском, већ на конкретним правним нормама и законима.
ИМПЕРИЈА настаје тако што су градови – државе међусобно ратовали. У тим ратовима,
један град – држава је имао знатну предност и ширио је своју територију. На тај начин,
освајањем градова – држава од стране једног града – државе, настаје империја. Империју
карактерише централизам. Током изградње империје, доноси се римски закон којим се
напушта облик град – држава и тада долази до слабљења демократских права грађана.
ФЕУДАЛИЗАМ представља такав облик владавине који почива на систему вазала и
подвазала. Вазали се уговором обавезују краљу да ће обављати све обавезе које краљ од
њих затражи, поготово војну, а за узврат добијају заштиту до краља. Краљеви вазали су
имали своје вазале ( подвазале). Оно што је занимљиво је то што је краљ могао да тражи
лојалност само до вазала али не и од подвазала. Фазали су за узврат, због службе краљу,
добијали лено ( земљиште, новац...). Међутим, у случају фелоније, када се одреди да је
неки вазал издао краља или радио нешто против њега, лено се одузима вазалу. Да ли је
вазал извршио фелонију, то одлучује суд феудалне господе. За разлику од феудализма на
западу, феудализам на истоку се називао пребенди феудализам зато што су вазали за
своју службу добијали пребенду. Феудализам има војни карактер јер су чланови
владајућег слоја били професионални војници или су учестововали у снабевању војске.
6. Хуманизам и ренесанса
ЕПОХА МОДЕРНОСТИ покреће процес секуларизације друштва, доноси рационализам,
хуманизам, враћа поново идеје античког света у моду, критикује постојећи друштвени
поредак, доноси нове промене у друштву.
ХУМАНИЗАМ је правац који се јавио у Италији. За Италију се каже да је она колевка
хуманизм и ренесансе. Франческо Петрарка је отац хуманизма и ренесансе. Хуманизам је
афирмисао: индивидуализам, критичко размишљање, скептицизам и снажно је подстако
процес секуларизације. Једна од јако битних одлика овог правца је то што се разум ставља
у службу човека и сматра се да човек, преко разума, може да реши све проблеме. Један
од представника ово правца је НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ који је у свом делу ВЛАДАЛАЦ
означио ПОЧЕТАК НОВОВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧЕК МИСЛИ. Он сматра да владар, не треба да
се води моралним захтевима, нити да буде ограничен некаквим моралом док влада и он
мора да предузме сва средства како би обезбедио развој и сигрност државе, тачније
друштва, којим влада. Макијавели је чувен по својој мисли ЦИЉ ОПРАВДАВА СРЕДСТВА.
Макијавели је описивао државу онаквом кава она јесте, а не онаквом каква она треба да
буде.
7. Реформација
РЕФОРМАЦИЈА представља религиозни покрет. МАРТИН ЛУТЕР је зачетник реформације.
Он је окачио својих 25 теза на вратима цркве у Витенбергу. Он је сматрао да црква мора
да се врати првобитним библијским идејама и да треба да живи скромно, а не да се меша
у вођењу политичког живота и да се ботаги. Лутер је био против продаје опроштајница
грехова. Сматрао је да опроштај греха припада свима, а не само онима који имају новац
да га купе. Мартин Лутер је био зачетник покрета који се називао ЛУТЕРИЗАМ.
Још један представник реформације је КАЛВИН. Реформација је много допринела развоју
капиталистичке идеје производње и за време реформације дошло је до еконоског развоја
друштва. Такође, тада се развија идеја једнакости међу људима и идеја централизоване
државе. Калвин је допринео развоју ових идеја захваљујући свом учењу о предестинацији
– Бог је унапред одредио оне који ће бити спашени од оних који неће бити спашени. Тако
да сви људи треба да живе у миру и слози и да раде и штеде.
Либерална држава се нажива држава НОЋНИ ЧУВАР. Њена основна улога је да се не меша
у послове привредника. Међутим, исти ти приредници који захтевају од државе да се не
меша у њихове послове и тржиште, траже од државе заштиту.
Јако битна карактеристика либералне државе је у томе што се статус у друштву стицао на
основу својине. Буржоазија је била прва класа чији се утицај у друштву заснивао на основу
њиховог богатства, а не на политичкој и војној моћи. Карактеристика материјалног
богатства је у томе што се оно мења тачније, могло се стећи, изгубити, повећати... Управо
из тих разлога људи су се тада много рационалније и одговорније понашали током
обављања послова.
Због разних промена у друштву, које су последица техничког, технолошког и политичког
прогреса, долази до настанка капиталистичког друштва. Оно што је карактеристично за
ово друштво јесте монопол и концентрација капитала. За време капиталистичке државе
долази до прелаза са цензсног бирачког права на опште бирачко право.
Током капиталистичког друштва, започиње борба за политичка права. Тада долази до
ограничења радног времена жена и деца, Бизмарк уводи обавезно државно осигурање,
јавља се и здравствено осигурање. Сва ова права, која добијају грађани, доводе до
настанка демократије. Демократију карактерише то што нема монопола и нико не може
да изврши монопол над политичком влашћу.
10. Држава и право у развијеном капитализму
Разна дешавања, као што су ратови, кризе, доводе до тога да држава све више
интервенише у области привреде. Држава капитализма има ДВОСТРУКУ УЛОГУ: 1) она
регулише привреду и друштво 2) она је организатор неких привредних делатности.
Држава се јавља ко непосредан привредни субјект. Она може бити власник или сувласник
неког предузећа, може бити купац или произвођач, може бити финансијер и организатор
разних привредних делатности. За време државног капитализма долази до јачања
државне својине. Најважнији вид државне својине су јавне финансије. Захваљујући њима,
држава може да обавља разне послове и јавне финансије представљају основу за
обављање различитих државних функција. У највишој фази капиталима, држава усваја
вишак вредности који се јавља у привреди. Тада друштво постаје политичко – економско.
За време капитализма привреда се нагло развија. Долази до тога да привреда производи
више него што треба. Развија се технологија наука... Све ово утиче на појаву нових
друштвених класа. Сва ова нова технологија и знање доводе до постиндустријског начина
производње. Тада се јавља тзв. МЕНАЏЕРСКА РЕВОЛУЦИЈА. Менаџери су особе које
управљају фирмама. Њихов положај и утицај у друштву заснива се на њиховој стручности,
корекности, знању и професионализму. У неким предузећима не могу се разликовати
