Ekološka odgovornost u tranzicionoj ekonomiji
UVOD
Među mnoštvom egzistencijalnih kriza, sa kojima se danas čovečanstvo susreće,
ekološka kriza zauzima posebno mesto. Zaštita i unapređenje čovekove sredine postali su
globalan problem savremenog društva.
Životna sredina kao oblast istraživanja i ekološka odgovornost na početku XXI veka,
privlače pažnju naučnika i praktičara različitih nauka. Postojeći problemi se nameću nauci i
operativi, naglašenom aktuelnošću i akutnošću, a sve jasnije dolazi se do zaključka da
zdrave životne sredine nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je stepen
samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremećeni ekološki odnosi gotovo
ničim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno stanje.
Negativne posledice ljudskog uticaja i industrije na životnu sredinu prevladale su u
razvoju tranzicionih ekonomija toliko da su stvorile uslove ekološke krize koja je u stanju
da prirodnu sredinu učini nepogodnom za život čoveka. Smena negativnih uticaja čoveka
na životnu sredinu pozitivnim, danas je jedan od osnovnih zadataka za dalji održivi razvoj
čovečanstva.
Suočene s problemima rasta i njegovim socijalnim posledicama, tranzicione zemlje
nastoje po svaku cenu da otvore nove prostore rasta u novim sektorima, šteteći time
osnovama samog sistema. Njihova osnovna nada leži u novim tehnologijama kao
podsticaju životnosti sistema, a ne u promeni socijalnih odnosa. U tome im pomaže i
ekološka kritika koja u najvećem delu zahvata posledice, a ne socijalne uzroke u samom
sistemu.
Abstrakt:
U uslovima kada raznovrsni i mnogobrojni eksterni efekti dovode do neefikasne
alokacije prirodnih resursa, primena odgovarajućih ekonomskih instrumenata kao što su
razne forme sankcionisanja, porezi, subvencije i dozvole, ima krucijalni značaj. Promena
načina proizvodnje, promena inputa, uvođenje sistema za kontrolu smanjenja zagađenja su
jedan od načina za ostvarenje smanjenja zagađenja životne sredine.
Ključne reči: ekologija, održivi razvoj, eksterni efekti, ekonomski instrumenti
1
