POREMEĆAJI VARENJA U PREDŽELUCIMA
Indigestije označavaju oboljenja kod kojih nastaju poremećaji u motornoj, mikrobiološkoj i
hemijskoj funkciji predželudaca.
Osnovni uzroci indigestija kod preživara su nepravilnosti u ishrani i napajanju. Greške koje
dovode do indigestija su:
-nagla promena hrane odn.nagli prelazak sa jedne ishrane na drugu (nagli prelazak sa
zimske na prolećnu ishranu ili pašu)
neredovno hranjenje i napajanje
davanje usitnjene hrane (koncetrati) bez dovoljno kabastog dela hrane
davanje slabo svarljive kabaste hrane (slama, seno lošeg kvaliteta)
davanje plesnave, trule, pregrejane ili smrznute hrane
davanje većih količina zrnevlja ili koncetrata u ishrani
prekomerno davanje silaže (dnevno 50 kg i više) ili ako se silaža daje prvi put u većoj
količini
davanje otrovane rane ili otrovnih biljaka
peroralno davanje antibiotika, sulfonamida ili antizimotika koji štetno deluju na
mikrofloru buraga i dr.
Procesi varenja hrane u predželucima isključivo se svode na aktivnost mikroflore prisutne u
buragu. U slučaju grešaka u ishrani i u slučaju naglih promena hrane dolazi do poremećaja u
sastavu mikroflore predželudaca jer mikroflora ne može na brzinu da se adaptira na nove
promene u buragu. Da bi se mikroflora adaptirala na promene potreban je postepen prelazak na
novu ishranu.
U slučaju poremećaja sastava mikroflore dolazi do nepravilnog razlaganja hrane i stvaranja
toksičnih supstanci koje dovode do poremećaja nervno-mišićne razdražljivosti i tonusa glatke
muskulature predželudaca i do oštećenja sluznice predželudaca. Resorpcijom nastalih toksičnih
materija dolazi do njihovog štetnog dejstva na parenhimatozne organe i nervni sistem.
Promene u predželucima mogu dovesti do izmene pH buraga (acidoza i alkaloza buraga) i
dovesti do stvaranja histamina i drugih štetnih materija.
1
Indigestije i atonija buraga takođe mogu nastati sekundarno usled raznih oboljenja i poremećaja
u organizmu (febra, toksemija, ketoza, mastitis, bolesti usne duplje i dr.) ali se onda javljaju i
drugi znaci bolesti.
Simptomi indigestije su smanjen apetit, smanjena mlečnost, smanjenje ili potpun prestanak
preživanja, opstipacija u većini slučajeva, blaga timpanija u nekim slučajevima, a kod naglog
prelaska na ishranu silažom i to u većim količinama dolazi do proširenja buraga.
Ako ne nastanu veće komplikacije dolazi do spontanog oporavka ukoliko se otkloni uzrok
indigestije ili oporavak nastane nakon primene jednostavne terapije koja traje 2 dana.
Ako nastane intoksikacija organizma životinja ispoljava slabost ili trajno ležanje. Intoksikacija se
najčešće dešava kod prežderavanja zrnastim hranivima ili koncetratima.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskog pregleda
sadržaja buraga koji se retko sprovodi u praksi. Na laboratorijski pregled se šalje sadržaj buraga i
ispituje se njegov sastav i pH. Pregledom mokraće na prisustvo ketonskih tela isključuje se
indigestija nastala zbog ketoze. Traumatski retikuloperikarditis se isključuje probama na strano
telo. Akutno prenatrpavanje buraga ima mnogo burniji tok i burag je veoma proširen za razliku
od jednostavnih indigestija gde su simptomi bolesi slabije izraženi.
Terapija indigestije -
Najpre treba otkloniti uzrok koji je doveo do indigestije i korigovati
greške u ishrani. Prva 1-2 dana treba uskratiti hranu, a zatim davati kvalitetno seno. U lakšim
slučajevima može doći do spontanog ozdravljenja za nekoliko dana. Terapija se određuje u
odnosu na težinu indigestije, prisustva acidoze ili alkaloze buraga, dehidracije ili intoksikacije.
Ukoliko je kiselost sadržaja buraga povećana potrebno je dati alkalije: natrijum bikarbonat 250g,
kalcijum karbonat 250g, magnezijum karbonat 200g ili magnezijum oksid 200g pomešani sa
nekoliko litara vode daju se peroralno i aplikacija se može ponoviti za 24h i 48 h. Na tržištu
postoje gotovi preparati koji se daju kod povišene kiselosti u buragu.
U slučaju alkaloze buraga (ređi slučaj) daje se mlečna kiselina 50-70ml u 10L vode, natrijum
propionat 100g ili gotovi preparati koji se mogu naći na tržištu. Kod alkaloze se takođe mogu
dati askrobinska kiselina 50g ili 80% sirćetna kiselina 500ml u 10L vode. Da bi znali da li je
prisutna acidoza ili alkaloza buraga potrebno je znati koje hranivo je životinja konzumirala, šta je
uzrok indigestije ili da se ispita sadržaj buraga.
2
melasa, voće, šećerna repa i rezanci, stočna repa, krompir i dr.). Mlevene žitarice u količini 25-
62 g/kg telesne mase izazivaju jaku kiselu indigestiju.
-halapljivo uzimanje hrane po volji (pržderavanje žitaricama i ostalim lakosvarljivim ugljenim
hidratima)
-nagli prelazak na ishranu koncetratima ili prekomerno davanje koncetrata
-prežderavanje u slučaju kada životinje provale u prostorije gde se skladište žitarice
-ako se u obroku nalazi premali % suve materije odn. premali udeo kabaste hrane u ishrani
-ako se životinje na paši prežderu nezrelim zelenim kukuruzom u klipu
-upotreba nekvalitetne silaže ili kvalitetne silaže u prevelikim količinama
-preobilna ishrana silažom koja je bogata ugljenim hidratima, skrobom (kukuruzna silaža), ili
lakorastvorljivim šećerima (travnata silaža)
-ako se silaža u obrok uključi naglo u većim količinama
-ako se silaža daje duže vremena u prevelikim količinama uz manju količinu sena
-davanje prekisele ili pokvarene silaže
Bazna indigestija (Alkaloza buraga) -
Bazna indigesija odn. alkaloza buraga je oboljenje kod
koga dolazi do alkaloze sadržaja buraga (ph iznad 7.2) usled povećane koncetracije amonijaka,
praćeno slabljenjem i usporavanjem motorike buraga i znacima intoksikacije.
Povišene koncetracije amonijaka i alkaloza buraga nastaju:
-kod ishrane bogate proteinima, naročito ako je obrok istovremeno siromašan ugljenim hidratima
-naglo davanje proteinskih koncetrata (soja)
-trovanje urejom kod kojeg se odjednom oslobode velike količine amonijaka
-ishrana bogata nitratima
-davanje mlade trave ili prejedanje mladom travom
-davanje trule, plesnave i smrznute hrane, davanje otpadaka povrtarskog bilja
-davanje hrane zagađene truležnim bakterijama
-nehigijensko napajanje, dug transport, teško teljenje
Stvaranje amonijaka u meri u kojoj dolazi do povećanja ph vrednosti javlja se samo u izuzetnim
slučajevima, najčešće kod trovanja urejom.
Patogeneza i klinička slika
- Sadržaj buraga ima ph 7.0-8.5 i miris na amonijak. U buragu
nastaje penušav sadržaj zbog čega se on nadima, smanjuje mu se aktivnost, a smanjuje se i
4
proizvodnja pljuvačke. Usled alkaloze buraga uništavaju se bakterije i protozoe zbog čega one ne
vezuju amonijak pa može doći do intoksikacije jetre. U takvoj sredini, u buragu se razvijaju
truležne bakterije i uvećava se sadržaj toksičnih amina (histamin). Resorpcijom amonijaka
nastaje metabolička alkaloza.
Klinička slika je manje karakteristična za indigestiju. U lakšim slučajevima smanjen je apetit,
javlja se proliv truležnog mirisa i stanje može da podseća na parezu sa posrtanjem u hodu i često
ležanje.
Terapija
- U slučaju akutne alkaloze daje se 1-2 litre 2.5% rastvora sirćetne kiseline oralno, 50-
70 ml mlečne kiseline rastvorene u 8-10 litara vode, askrobinska kiselina 50g rastvorene u vodi,
100-200 g glutaminske kiseline u 10 litara vode peroralno. U lakšim slučajevima dobar efekat
može se posići davanjem 500g šećera sa 100-150 g kalcijum karbonata (stočna kreda) u 2 litre
vode. U prometu postoje gotovi lekovi za suzbijanje alkaloze buraga. Ako se u toku bolesti jave
grčevi ili pareze treba dati rastvore kalcijuma i magnezijuma, lekove za zaštitu jetre i
antihistaminike.
Ukoliko se u sadržaju buraga nalaze truležne bakterije (ishrana pokvarenom, trulom hranom)
daje se streptomicin peroralno, carbo-bismut i laksativna sredstva. Povećati hraniva sa
lakosvarljivim ugljenim hidratima kao što su melasa, repa, žitarice, seno dobrog kvaliteta, a
smanjiti proteine u obroku. Ovo je ujedno i profilaksa alkaloze buraga.
Truljenje sadržaja buraga
Truljenje sadržaja buraga je poremećaj ruminalne digestije izazvano preteranim rastom E. coli i
B. proteus koji su normalni stanovnici buraga. U normalnim uslovima umnožavanje truležnih
bakterija koje se unose hranom i vodom inhibiše fiziološka ruminalna flora. Ako se truležne
bakterije češće unose u organizam i u velikim količinama, dobijaju povoljne uslove za rast (visok
ph) prilikom čega dolazi do truležnog raspada i stvaranja štetnih materija u buragu.
Silaža, repa, krompir i otpadni produkti pivarske industrije koji su već počeli da tule, trava i voda
za piće zagađeni izmetom i žitarice jako zagađene bakterijama uzrokuju truljenje sadržaja
buraga.
Kod ove indigestije apetit kod životinja je promenjen, smanjena je motorika buraga i javlja se
proliv i recidivirajući nadun delimično uzrokovan penušavom fermentacijom. Kod krava je
5
-hiperglikemija
-dugotrajna peroralna primena antibiotika ili sulfonamida
-trovanje životinja taninom ,atropinom, nekim pesticidima i insekticidima
-inhibitori holinesteraze (fizostigmin, prostigmin, diizopropilfluorfosfat)
-psihička razdražljivost i stres
Sekundarni uzroci atonije su:
-febrilna stanja
-akutne zarazne bolesti
-invazije parazitima
-peritonitis
-autointoksikacija i druga primarna oboljenja.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, opšteg pregleda i pregleda
predželudaca. Auskultacijom buraga utvrđujemo da li postoje kontakcije i kolika je frekvencija
kontrakcija. Normalno je da se u 5 minuta dogodi 7-12 kontrakcija. Smanjen broj kontrakcija
ukazuje na hipotoniju buraga, a nepostojanje kontrakcija na atoniju buraga.
Uspeh terapije biće potpun samo ako se dobro poznaje uzrok atonije kao i patogeneza bolesti.
Prema tome potrebno je otkloniti uzroke odn. bolesti ili poremećaje koji su doveli do atonije, a
tek onda primenjivati sredstva za stimulaciju motorike buraga.
Nadun buraga
Nadun buraga je stanje u kojem dolazi do prekomernog nakupljanja gasova u buragu u obliku
penušavog sadržaja ili u obliku slobodnog gasa iznad sadržaja buraga pri čemu dolazi do
istezanja zida buraga. Nadun se najčešće javlja kod goveda, zatim ovaca, a retko kod koza.
Uzroci koji dovode do naduna buraga mogu biti primarni i sekundarni.
Primarni uzroci su:
-ispaša životinja u rano proleće, leto i početkom jeseni kada su pašnjaci bujni, vlažni i kada lišće
sadrži velike količine solubilnih belančevina
-nagli prelaz sa zimske ishrane na pašu
-prekomernim davanjem hrane koja lako vri (timpanogena hraniva), ishrana kominom, džibrom,
7
