Фотографија
је медиј добијен деловањем светлости на површину која је осетљива на
светлост. Фотографија може постојати у физичком облику (на папиру, стаклу,лиму, ...) или у
електронском облику (на заслону екрана, пројектовањем на одређену подлогу, ...). Истим
називом се означавају техничка делатност и уметничка дисциплина.
Порекло назива
Назив фотографија (скован од грчких речи
фотос
и
графеин
) уистину је први
употребио Француз Херкил Флоранс 1833. приликом описивања свог открића сликања помоћу
светлости, али његов изум није био тада обелодањен (него тек век и по касније – 1977.
године!) па јавност у то време није сазнала за тај назив. Понегде се може прочитати да
немачка историографија приписује прву употребу назива фотографија немачком астроному
Јохану Медлеру (25. фебруар 1839. године), али остала светска историографија то
аргументовано оспорава. Наиме, званично је први унео у јавност назив фотографија (тј.
цртање помоћу светлости) енглески астроном и физичар Џон Хершел, 4. фебруара 1839.
године, три недеље пре Медлера. У српском језику се ређе користи и реч
светлопис
.
Области стварања у фотографији
Уметничка фотографија (уметнички израз кроз фотографију)
Новинска фотографија (фотожурнализам)
Рекламна фотографија (углавном студијска фотографија за рекламирање одређених
производа)
Научна фотографија (медицинска фотографија, астрономска, научне анализе,
форензика, ...)
Свадбена фотографија (снимање младенаца у посебнимим ентеријерима и позама)
Аматерска фотографија (хоби и породична фотографија)
Предисторија открића
Описана у старом веку од Аристотела, камера опскура је, нарочито од времена ренесансе па
надаље, служила сликарима и архитектима као помоћно средство у преношењу цртежа из
природе. Њом су се служили, у сличне, цртачке сврхе, и пионири
фотографије: Ниепс, Дагер и Талбот. Они су познавали принципе преношења светлосног
одраза из природе на одређену подлогу, али је сваки на свој начин настојао да тај светлосни
одраз фиксира и сачува заувек. Предисторија фотографије је, у највећој мери, збир опита
урађених у намери да се пронађе одговарајуће хемијско средство које би се усталило као
најпрактичнији и најбољи начин стварања фотографије.
Пионири фотографије
Једна од првих фотографија на којој се види људско биће: Париски
Boulevard du Temple
Луја Дагера
из 1838. или 1839.
Најранију фотографију природе начињену уз помоћ светлости и камере опскуре добио је 1826.
године Француз Нисефор Нијепс. Он је употребио металну плочу премазану течним
раствором битумена (асфалта) и изложио у камери опскури. Експозиција је трајала 8 сати. Та
фотографија (популарно названа „Поглед на голубарник”) сачувана је, а открио ју је 1952.
године историчар фотографије Хелмут Гернсхајм у заоставштини једног ботаничара из 19.
века коме је Ниепс поклонио тај примерак приликом боравка у Лондону 1827. године.
Француски сликар панорама и позоришног декора (сценографија) Луј Манде Дагер усавршио
је Нијепсов поступак - са којим је претходно склопио уговор о усавршавању - уневши у процес
соли сребра и добио прве фотографије на посребреној плочи1837. године. Две године
касније, 19. августа 1839. Дагерово усавршено откриће је званично објављено пред
француском Академијом наука и поклоњено свету под називом дагеротипија. Тај дан се
сматра рођенданом фотографије. Дагер је посребрену плочу излагао јодној пари, а
невидљиву слику учинио видљивом тако што ју је развијао (изазвао) у пари живе и фиксирао у
раствору натријум сулфита (тј. кухињске соли). Дагеротипије су биле уникати и могле су се
посматрати само под одређеним углом.
Енглез Вилијам Хенри Фокс Талбот је независно започео своје опите 1835. године када је
добио прве фотографске минијатуре на папиру. Он је применио другачији поступак који је
назвао калотипија (гр. лепи отисак). Касније, под притиском своје породице и јавности
променио му је назив у талботипија. Талбот је у камеру опскурууносио папир препариран
сребрним хлоридом и тако добијао негатив, од кога се, просветљавањем (тј. копирањем)
могао добити неограничен број позитива. Тиме је постављен принцип негатив-позитив на коме
почива савремена фотографија. Талбот је изнео у јавност своје откриће у Лондону, само
неколико месеци после Дагера.
