Студијски програм:
Заштита животне средине
ПРЕВЕНЦИЈА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ
-ЗАВРШНИ РАД-
Шабац, јул 2011.
Студијски програм:
Заштита животне средине
ПРЕВЕНЦИЈА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ
-ЗАВРШНИ РАД-
1
САДРЖАЈ:
1.
Увод....................................................................................................................... 4
2.
Вограликов ланац................................................................................................. 5
2.1.
Извор заразе............................................................................................. 5
2.2.
Путеви преношења..................................................................................6
2.3.
Улазна врата.............................................................................................8
2.4.
Значај вируленције и количине клица...................................................9
2.5.
Диспозиција организма........................................................................... 9
3.
Заразне болести...................................................................................................10
3.1.
Превенција, превентивна медицина и јавно здравство......................10
3.2.
Нивои превенције..................................................................................11
3.3.
Превентивне мере према путевима ширења заразе............................11
3.4.
Превентивне мере према улазном месту.............................................14
3.5.
Превенција и контрола болести „прљавих руку“...............................14
3.6.
Респираторне (капљичне) заразне болести.........................................19
3.7.
Паразитарне заразне болести...............................................................22
3.8.
Полне заразне болести..........................................................................23
4.
Заразне болести у Републици Србији...............................................................25
5.
Статистика Републике Србије...........................................................................28
6.
Закључак..............................................................................................................41
7.
Литература...........................................................................................................42
3
1. УВОД
Појам епидемија у време када га је увео Хипократ, означавао је масовну
појаву која се раширила у народу, што је значило да није уобичајена, свакодневна.
За инфективну природу појаве се није ни знало. Појам епидемиологије као науке о
епидемијама заразних болести, одржавао се доста дуго, да би се половином ХХ
века коначно проширио на изучавање јављања болести и стања поремећеног
здравља у људској популацији, без обзира на врсту узрока.
1960. године на међународном симпозијуму у Прагу формулисана је
дефиниција која гласи: „Епидемиологија је самостална грана медицинске науке
која се бави изучавањем узрока, појаве и ширења заразних обољења у људском
друштву, примењујући стечена знања за борбу, превенцију и коначну ликвидацију
ових болести.”
1
Заразна болест је крајњи степен динамичног развоја инфективног процеса и
представља збир општих и специфичних реакција организма на присуство и
агресију патогеног агенса, са појавом клиничких, патофизиолошких и
патоанатомских промена у организму оболелог.
Ове болести су имале важну улогу у историји човечанства, па се са
сигурношћу може тврдити да би историја човечанства била другачија да није било
заразних болести.
Данас се често говори да су заразне болести готово ишчезле захваљујући
активној имунизацији, антибиотерапији и побољшању материјалног и хигијенског
стања становништа. Не треба порицати истину да су ове чињенице утицале на
смањење морбидитета и леталитета од заразних болести. Треба нагласити да оне и
данас имају важну улогу у општој патологији свих земаља света, и да морбидитет
није свуда исти, већ да зависи од економских, материјалних и хигијенских прилика
и услова.
1
Коцијанић Р., Хигијена, Завод за уџбенике и наставна седства, Београд, 2002.
4
Животиња као извор заразе
Животиње могу бити извор заразе како болесне тако и здраве. Човек се може
заразити приликом лова, сече шума, разних експедиција у неиспитиване крајеве,
одмарања у природи, или када дивље животиње мигрирају у људска насеља нпр.
Упад бесног вука у људска насеља и озлеђивања људи и животиња (салмонелоза,
трихинелоза, беснило, куга....) .
2.2. Путеви преношења
Контакт
Директан (непосредан) додир
који подразумева директан додир здравог човека са
болесником односно клицоношом приликом руковања, љубљења, полног акта, неге
болесника, односно са болесном животињом код уједа, огреботина и клања.
Индиректан (посредан) додир
преко разних предмета (цуцле, чаше, прибор за јело,
играчке, књиге, рубље, убруси, шприцеви, игле) , на овај начин се преносе само
узрочници који су отпорни у спољњој средини.
Загађеним ваздухом
Капљицама и прашином
. Суштина механизма оба начина преношења представљају
тзв. капљична језгра тј. Суви остаци флигеових капљица који остају пошто вода
испари. Флиге је доказао да приликом кашљање, кијања, гласног говора па чак и
шапутањем болестан човек односно клицоноша избацује у ваздух велику количину
слузи односно пљувачку у виду капљица разних величина. Крупније капљице
падају на земљу или разне предмете у просторији одмах по изласку из уста, док
ситније нарочито оне испод педесет микрона лебде у ваздуху. У току лебдења оне
испаравањем изгубе воду а суви отаци у виду врло ситних честица тзв. Капљичних
језгра продужавају и даље да лебде. С обзиром на њихову тежину капљична језгра
могу лебдети у слободном ваздуху и више часова. Ова капљична језгра састоје се
од беланчевинастих материја разних соли и евентуално узрочника заразних
болести. После вишечасовног лебдења у вазуху капљична језгра постепено падају
на тло или разне предмете и претварају се у прашину. У прашини оне не пропадају
већ са њом приликом чишћења и брисања поново доспевају у ваздух и сада у виду
прашине могу такође продрети у организам здравог човека и изазвати инфекцију.
Могућност заражавања је далеко већа у затвореним просторијама него у
отвореним. До овога долази због веће количине инфекта у затвореним
просторијама и повољнијих услова за њихово дуже задржавање.
6
