1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske
sudske postupke( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).
- Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava
.- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih
subjekata, vec
odnoseizmedju suda i stranaka , kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku
za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.
- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na
tok gradjanskogsudskog postupka.
- Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali,
uodnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.
- Ove dve grane prava stoje u interakciji.
- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim
normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i
prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.
- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom
procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih
propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili
rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom
postupku ).
- Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u
gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka.
- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni
postupak ne mozeda se odvija po sluzbenoj duznosti.
-
SPOR I PARNICA
- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.
- Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da
mu prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok
drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje
pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.
- Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.
- Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac,
tuzeni i sud) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske
udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.
- Dakle, neophodno je razlikovatispor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih
subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos izmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno
razresava.
- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom
smislu (npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za
sporazumni razvod braka ).
1
1. Pravo na pravnu zastitu
To je pravo lica na zaštitu i prinudno ostvarivanje subjektivnih prava koje se
ostvaruje pred sudom.
• Ono se vrši traženjem pravne zaštite određene sadržine kada postoji potreba
za njom.
• Njime se omogućuje ostvarenje subjektivnih prava uz intervenciju države, kao i
ostvarenje materijalnog pravnog poretka.
• To je autonomno javno subjektivno pravo zagarantovano ustavom
.
•Međutim, uslovi i način vršenja, kao i dejstva, propisani su pravilima civilne
procedure.
• Sadržina ovog prava zavisi od sadržine zahteva za pružanje pravne zaštite.
• Pravo na pravnu zaštitu se vrši traženjem, a gasi se izricanjem meritorne
odluke i okončanjem postupka.
• Ovom pravu odgovara dužnost suda da razmotri zahtev, ispita ispunjenost
uslova i pruži zaštitu.
• Sud ima ustavnopravnu dužnost da razmotri svaki zahtev.
2. PROCESNE PRETPOSTAVKE
Procesne pretpostavke su uslovi koji treba da postoje da bi sud otvorio postupak
i odlučivao o predmetu parnice.
KLASIFIKACIJA:
1. opšte-posebne
2. pozitivne-negativne
3. apsolutne-relativne
Procesne pretpostavke koje se tiču suda
Procesne pretpostavke koje se tiču stranaka
Procesne pretpostavke koje se tiču sporne stvari
Procesne pretpostavke koje se tiču suda:
Jurisdikcija domaćeg suda
Sudska nadležnost (nadležnost državnog suda)
Stvarna nadležnost
Mesna nadležnost
Pravilan sastav suda
Objektivnost suda
Procesne pretpostavke koje se tiču stranaka;
Postojanje stranke
Stranačka sposobnost
Parnična sposobnost
Uredno zastupanje
Procesna legitimacija
2
– uvek sudskom parničnom radnjom koja može biti
1) presuda kojom se uobičajeno rešava spor i
2) rešenje o obustavljanju postupka
(odbacivanje tužbe, ustupanje pravne stvari drugom sudu, povlačenje tužbe,
sudsko poravnanje, vanprocesni događaji – smrt, I sl).
Šema parnice
• Tužilac se obraća sudu tužbomi traži pravnu zaštitu.
• Tužba je uperena protiv druge strane u sporu – tuženom.
• Kad tužilac uputi sudu tužbu on je pokrenuo parnični postupaka kad sud primi
tužbu, zasnovan je procesni odnos između tužioca i suda
• Sud ispituje formalnu ispravnost tužbe i ispunjenost procesnih pretpostavki i
preduzima mere za otklanjanje nedostataka.
• Ako ne uspe, on odbacuje tužbujer je pružanje pravne zaštite bilo nedopušteno.
•Inače otvara postupakza rešavanje spora.
• Sud i tuženom mora omogućiti izjašnjavanje o sporu pa ga dostavljanjem tužbe
obaveštava o postupku.
• Ovako se zasniva kompletan procesni odnos i počinje da teče parnica (počinje
litispendencija).
• Tuženi se brani tako što odgovara na tužbu a kad počne da se izjašnjava
o sporu u meritumu postupak postaje kontradiktoran (upustio se u raspravljanje –
parnicu).
• On može podići i protivtužbu tražeći zaštitu svog subjektivnog prava.
• Sud zakazuje pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu i omogućava
strankama raspravljanje.
•
Glavna rasprava
je centralni deo parnice koji se priprema radnjama procesnih
subjekata, a protiče u usmenom raspravljanju stranaka na ročištima.
• Sud njome rukovodi i nastoji da sazna pravo stanje stvari, pa vrši izviđanja i
izvodi dokaze.
Kad stvar sazri za odluku, sud zaključuje raspravu i donosi presudu.
•
Dostavljanjem presude
završava se prvostepeni postupak a protiv presude
mogu se izjaviti pravni lekovii tražiti njeno ukidanje ili preinačenje.
• Ako se pravni lek ne izjavi ili se više ne može izjaviti redovni pravni lek presuda
postaje pravnosnažna a spor je definitivno rešen.
4. IZVORI I NORME GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA
- Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u
četiri pojedinačna zakona koja posebno uredjuju parnični, vanaprnični, izvršni i
stečajni postupak.-
Primarni izvor prava je
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama
iz 1950, i njene norme imaju primat u odnosu na unutrašnje
zakonodavstvo, i primenjuju se neposredno.
1.) Ustav
- Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva, položaj
sudija u pravnom sistemu, kao iosnovne garancije koje služe ostvarenju prava na
pravično sudjenje.
4
Sudovi su nezavisni.
Sudska vlast je jedinstvena.
2.) EKLJP
- EKLJP se primenjuje, primarno, na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.
Zakoni
: ZPP (Zakon o parničnom postupku), ZVP (Zakon o vanparničnom postupku), ZOI
(Zakon o izvršenju I obezbedjenju), ZSP (Zakon o stečajnom postupku)
Sudska praksa
nije izvor pravaili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma
ogranicenimdejstvom.
- Prilikom utvrdjivanja stavova prema značajnijim, spornijim pravnim pitanjima
održavaju se
sednice odeljenja kao i
opšta sednica Vrhovnog Kasacionog suda
Prvostepeni sud je dužan da u ponovljenom postupku izvede sve parnične radnje
i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, ali prvostepeni
sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja višeg suda.
Pravna nauka
- U Srbiji je zanemarljiv znacaj
Norme Gradjanskog procesnog prava
Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka
ratione loci
- Vršenje funkcije pravosudja, jedne od suverenih funkcija države, ograničeno je
samo na njenu teritoriju, de facto na teritoriju Srbije.
- Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi
ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci
.- Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom, koja treba da
sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog
suda, okolnosti cije postojanje, odnosnonepostojanje treba utvrditi.- Zamoljeni
sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje
celishodno.
Važenje normi gradjanskog procesnog prava
ratione personae
- Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na državljane RS kao i na
strance i apatride koji su nastanjeni u RS.
Vazenje normi gradjanskog procesnog prava
ratione temporis
- Kada je parnični postupak započet nakon što je novi zakon stupio na snagu, na
taj postupak će se primeniti isključivo odredbe novog zakona.
- činjenica da stranke izvode svoje zahteve iz činjenica koje su se desile pre
nego sto je zakon stupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona
Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u
toku
- Tada se odredbenovog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku
- Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo
5
• Ovako se zasniva kompletan procesni odnos i počinje da teče parnica (počinje
litispendencija).
• Tuženi se brani tako što odgovara na tužbu a kad počne da se izjašnjava
o sporu u meritumu postupak postaje kontradiktoran (upustio se u raspravljanje –
parnicu).
• On može podići i protivtužbu tražeći zaštitu svog subjektivnog prava.
• Sud zakazuje pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu i omogućava
strankama raspravljanje.
•
Glavna rasprava
je centralni deo parnice koji se priprema radnjama procesnih
subjekata, a protiče u usmenom raspravljanju stranaka na ročištima.
• Sud njome rukovodi i nastoji da sazna pravo stanje stvari, pa vrši izviđanja i
izvodi dokaze.
Kad stvar sazri za odluku, sud zaključuje raspravu i donosi presudu.
•
Dostavljanjem presude
završava se prvostepeni postupak a protiv presude
mogu se izjaviti pravni lekovii tražiti njeno ukidanje ili preinačenje.
• Ako se pravni lek ne izjavi ili se više ne može izjaviti redovni pravni lek presuda
postaje pravnosnažna a spor je definitivno rešen.
7. SUD KAO SUBJEKT PARNIČNOG POSTUPKA
Sud je specijalizovani državni organ kome je povereno vršenje sudske vlast u
zakonom propisanom postupku.
- Državni organ
- Specijalizovan,
- Nezavistan,
- Stalni (trajni) organ u kome vlada hijerarhija.
Vrste:
1. Sudovi opšte nadležnosti
- osnovni, viši i apelacioni sudovi.
2. Posebni (specijalizovani) sudovi
- privredni, upravni i prekršajni sudovi.
3. Najviši sud je Vrhovni kasacioni sud
.
Sudovi se osnivaju i ukidaju Zakonom, i zakonom im se određuje područje. Može
imati sudsku jedinicu izvan područja.
Sedište suda – mesto u kome se nalazi zgrada suda.
Područje suda –teritorija na kojoj sud vrši svoju funkciju.
Odnos između sudova se ogleda u tome da je viši sud nadležan da ispituje
pravilnost odluke nižeg suda.
- VKS nadzor.
Organizacioni oblici rada van suđenja:
Sudsko odeljenje
– krivično i građansko, a mogu se osnovati i za radne, porodične sporove,
vanparnično, izvršno i td. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja
koga postavlja predsednik suda. U odeljenju se razmatra rad odeljenja, pravna
pitanja, poboljšanje rada i stručnosti itd.
7
