4
"masovnosti" mas-medija potiče iz činjenice da oni usmeravaju komunikaciju prema velikoj
neodređenoj publici, koristeći relativno naprednu tehnologiju. Gramatički i politički, mas-
mediji su množina. "Elekrtonki" (televizija i radio) i "štampani" mediji (novine i magazini)
mogu da prenose različite poruke. Tabloidi i žuta štampa izazivaju različita reagovanja.
Nastanak takozvanih "novih" medija (kablovskih i satelitskih telekomunikacija,
interneta itd.) navodno je doveo do promene shavatanja mas-medija, zbog naglog porasta
medijske proizvodnje i podele publike.
Masovni mediji šire i ubrzavaju informacije. Znaju veličati sebe i svoje prisustvo i
skloni su uplitanju. Svojim saučestvovanjem mediji mogu modifikovati predstave, uticati na
stalno prisustvo, ali i zanemarivanje i "nestanak" nekih događaja. Jednostavno rečeno, mediji
mogu promeniti odnos prema istoriji.
U svom diplomskom radu ću se takođe baviti jednim zanimljivim i vrlo važnim pitanjem
– uticajem masovnih medija na vaspitanje mladih ljudi. Pokušaću da istražim sve osobenosti
vaspitavanja mladih ljudi u savremenom dobu na koji način dolaze do saznanja, koji sadržaji
preovladavaju njihovim interesovanjima i na koji način bi škola i porodica mogle
preduprediti negativan uticaj istih. Masovni mediji dobijaju sve značajniju ulogu u
usmeravanju interesovanja mladih ljudi, u njihovoj socijalizaciji i obrazovnim potrebama.
Na taj način oni utiču na formiranje ukusa, stila života i vrednosnih orijentacija mladih. Uticaj
vanškolskih institucija na obrazovanje i vanškolski oblici sticanja znanja i dobijanja
informacija iz raznih oblasti, pokazuju da se mora uvažavati njihovo dejstvo i njihovi
obrazovni
efekti.
Analiza odnosa između masovnih medija i obrazovanja mladih pokazuje da postoje različite
funkcionalne i podsticajne mogućnosti za potpunije ostvarivanje njihovih funkcija, ciljeva i
zadataka. Mediji kao moćni instrumenti društvene komunikacije, u svom središtu, imaju
tekuća zbivanja i promene u svim oblastima društvenog života.Što se tiče samog
potencijalnog uticaja medija na decu, on može biti dobar i loš, zavisno od toga koji je medij
upotrebljen.Bitan je odabir sadržaja koji se sluša, čita ili gleda. Mediji, kao sto su novine i
radio izgubili su na popularnosti, posebno kod dece i mladeži. Dominiraju audiovizuelni
mediji, kao sto su video igre, mobilni, internet, televizija, film, ali i klasični mediji (novine i
radio), ali u jednom novom, multimedijskom ruhu. Živimo u dobu multimedija i to se nikako
ne sme smetnuti s uma
5
Značaj i važnost ove teme je u činjenici da mladi ljudi danas žive i vaspitavaju se u jednom
savremenom miljeu, novoj kulturnoj klimi, brzom prenošenju i mešanju sadržaja i jednom
univerzalnom auditorijumu. Glavni činioci savremenog načina života i obrazovanja su
upravo sredstva masovne komunikacije.
POJAM MASOVNE KULTURE
Kultura je podsistem društvenog života. Ona razdvaja ljude od drugih živih bića. Zato
samo u kulturi i posredstvom kulture ljudi osmišljeno deluju, uređuju međusobne odnose i
organizuju svoj život. Kulturom se određuje i način života članova nekog društva ili grupa u
okviru društva. Kultura je sve ono što ljudi stvaraju kao posebna bića. Kroz proces identiteta
ili identifikacije kultura se ostvaruje u mnogim, veoma značajnim sferama društvenog života
pojedinca i društvenih grupa. Identitet je izraz nastojanja da se društvo i pojedinci odrede ili
uopšteno govoreći , identitet se odnosi na to kako ljudi razumeju sebe i šta je za njih značajno.
Masovna kultura je proizvod savremenog društva, a kao razvoj masovne kulture značjano su
omogućila sredstva masovnih komunikacija kao tehnička osnova za njeno rasprostiranje
(štampa, radio, televizija...elektronske mreže – kompjuterske, kablovske...).
Kada se izgovori "masovna kultura", odmah se zamišlja da postoji i neka druga
kultura, koja nije namenjena
masi
, već izabranom društvenom sloju –
eliti
. I doista, nasuprot
"masovnoj kulturi" često se koristi termin "visoka" ili "vrhunska kultura", za koju je
karakteristično da je namenjena malom broju obrazovanih ljudi.
"Masovna kultura može da se shvati kao bitni vid širenja ili demokratizacije urbane
građanske kulture; uostalom , ona se i jeste razvijala u krilu i razaranjem seosko- plebejskih
kultura."
1
Masovna kultura je proizvod namenjen za masovnu potrošnju na potrošačkom
tržištu masovnog društva.
Mnoga stanovništva izrečena o masovnoj kulturi danas su u značajnoj meri
revidirana ili, pak, u potpunosti odbačena, zaključci o vrednosnoj dimenziji njenih kulturnih i
1
Po definiciji francuskog sociologa kulture Edgara Morena; Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred
gimnazije, Beograd, 2003. godine
7
KOMUNIKACIJA
Izvesti definiciju komunikacije samo iz značenja latinskih reči
communicare
,
communicatio
,
communio
,
communis
,
communitas
2
redovito dovodi do sužavanja pojma
komunikacije na pojam javne komunikacije. Katkad se u to, u boljem slučaju, možda još
uključuje i privatna međuljudska komunikacija.
Ipak, komunikaciju valja promatrati s još jednim nužnim elementom: uz to što ne
mora biti javna, komunikacija ne mora biti ni međuljudska. I u prošlosti, a posebno u
suvremenosti, pojedinac komunicira i sam sa sobom ne bi li prostorno i vremenski prevladao
zaborav koji često nastupa zbog velike količine informacija. Dakako, sociologiju će, ipak,
većinom zanimati međuljudska komunikacija. Najkraće rečeno, komunikacija je prenos
značenja pomoću prenosa signala. Taj prenos obuhvata i komunikacijske procese i
komunikacijske sisteme. Osnovni su elementi komunikacije izvor, koder i odašiljač. Izvor
šalje informaciju, koder je uobličuje u poruku, a odašiljač je materijalno signalizira. I izvor i
koder i odašiljač imaju procese i sisteme.
Signalizacijski proces i komunikacijski kodni sistem često su suprotstavljeni. Naime, u
kodni sistem ne može ući ništa čega nema u signalizacijskom procesu. Tako proces postaje
mera sistemu. Nasuprot tomu, u signalizacijskom procesu postoje i njegovi autonomni
činioci koji nisu obuhvaćeni kodom. Oni svojim delovanjem razaraju i redefinišu sistem. Zbog
toga kod nastoji zatrti autonomiju signalizacijskog procesa i sam se nametnuti kao sav
komunikacijski proces, kao komunikacija u celosti.
2
Ivas, Ivan,
Ideologija u govoru
, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1988., (str.243.)
