GEOGRAFSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

PREDMET

: Demoekologija

TEMA

: Globalno zagrevanje

Profesor: dr Miroljub Milinčić Student: Dragana Krivokapić

Asistent: Tijana Đorđević Broj indeksa: 43/11

Decembar, 2013. godine

Sadržaj

1. Uvod……………………………………………………………….3

2. Proces globalnog zagrevanja……………………………………....4

3. Uzroci globalnog zagrevanja……………………………………....6

4. Posledice globalnog zagrevanja…………………………………....7

5. Klimatske izbeglice………………………………………………...8

6. Kjoto protokol……………………………………………………...8

7. Zaključak………………………………………………………….10

8. Literatura…………………………………………………………..11

2. Proces globalnog zagrevanja

Opšte je poznata činjenica da ukoliko je ugao Sunčevih zraka veći, utoliko je i veće

zagrevanje topografske površine jer njihov snop zagreva manju površinu i veću dubinu.
Godišnje varijacije toplotnog zagrevanja topografske površine osećaju se do 15m, odnosno do
dubine neutralnog sloja. Osim osunčavanja, važno je poznavati i globalno zračenje sunca, tj.
zračenje koje topografska površina prima od Sunca i predstavlja zbir direktnog zračenja
Sunca i difuznog zračenja atmosfere. Intenzitet globalnog zračenja izrazito se povećava od
kraja zime do proleća, pokazuje najviše vrednosti od maja do avgusta, a naglo se smanjuje od
kraja leta do jeseni.

Od industrijske revolucije, antropogeni faktori postaju sve značajniji u promeni

klimatskih uslova na Zemlji. Stalnim rastom broja stanovnika rasla je i proizvodnja, a sa njom
i porast emisije CO

i drugih štetnih gasova što za posledicu daje porast srednje temperature,

tj. globalno otopljavanje. Naučnim istraživanjem je utvrđeno da ako se ovakav trend
otopljavanja nastavi, da bi sledećih sto godina temperatura mogla porasti od 1- 6°C.

Trenutno povećanje temperature iznosi 0,8 °C. Ukoliko bi došlo do povećanja od 1°C,

došlo bi do otapanja arktičkog leda, promene putanje kretanja toplih morskih struja,
regionalne i opšte cirkulacije atmosfere, a to bi za posledicu imalo i povećanje aridnih oblasti
na Zemlji. Ako se povećanje nastavi i temperatura poraste za 3°C javiće se proces superoluja,
a najbolji pokazatelj nam je da današnji uragani imaju snagu od 1-5, dodatnim povećanjem
temperature snaga bi porasla 0,5-1.

Ukoliko bi porast temperature dostigao 4°C, nivo Svetskog mora bi se izdigao, a to bi

izazvalo plavljenje velikih površina današnjeg kontinenta. Došlo bi to potapanja priobalja
Holandije, plavljenja velikih gradova (Njujork) što bi izazvalo velike socijalne i medicinske
probleme stanovništva. Ranije su se velike oluje prognozirale na 100 godina, međutim, usled
porasta temperature za 4°C one bi se mogle očekivati na svakih 4-5 godina.

Ukoliko se temperatura na Zemlji povisi za 5°C i više verovatno nam preti uništenje

globalnih razmera.

Koncentracija velikog broja stanovnika, fabrika i automobila uslovljava pojačanu

emisiju zagađujućih materija u atmosferi. Posle 1950. godine pokrenuta je inicijativa za
zabranu ili smanjenje zagađenja vazduha u gradovima. Osim zagađenja u velikim gradovima
nastaje porast temperature vazduha u odnosu na okolinu, zbog čega se javljaju ostrva toplote.
Zbog brojnih zagađujućih čestica u atmosferi iznad gradova, povećava se broj kondenzovanih
jezgra, a samim tim i količina padavina.

Naučnici su objavili, da kada bi se momentalno zaustavila emisija ugljen-dioksida koji

se već nalazi u Zemljinoj atmosferi mogao bi da nastavi zagrevanje naše planete narednih
stotinak godina.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) procenjuje da bi globalne temperature

veće za samo 2°C od predindustrijskog perioda opasno ugrozile klimu. Kako bi se to izbeglo
ljudi bi morali da zadrže kumulativne emisije ugljen-dioksida ispod 1000 milijardi tona
ugljenika, što je oko 50% onoga što se već nalazi u atmosferi od početka industrijalizacije.
Ograničenje zagrevanja na 2°C značilo bi držanje buduće kumulirane emisije ugljenika na

ispod 250 milijardi tona, što je samo polovina od već emitovane količine od 500 milijardi
tona.

Najviše atmosferu zagađuje Kina – njen deo čine 27% emisije gasova, koji nastaju

prilikom sagorevanja iskopnih energenata. Iako je Kina zemlja koja razvija nuklearnu
energetiku, koja najmanje učestvuje u izbacivanju gasova staklene bašte i povećava
proizvodnju komparativnog zemnog gasa i njegov uvoz iz drugih država, i pored svega toga
nije dovoljno.

Oko 10% gasova staklene bašte emituje Evropska unija. Zemlje Evropske unije na

svaki način ističu da vode ekološku politiku i da smanjuju udeo ugrlja kao energenata.
Međutim, u isto vreme u Evropskoj uniji je u porastu uvoz uglja i elektrane rade sa 100%
kapaciteta.

Zbog gasova staklene bašte temperatura može da poraste na 4,5°C i očekuje nas

globalno zagrevanje.

Za poslednjih 100 godina količina ugljen-dioksida u atmosferi povećala se za oko

25%.

Zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doćiće i do daljeg sve bržeg povećavanja

nivoa svetskog mora – ukupno možda za oko 50 - 100cm. Pored toga, zbog povećane
temperature, treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina.

Učestale vremenske nepogode, ekstremen suše, kataklizmatični požari, poplave i

temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila, praćene su stalnim
upozoravanjem naučnika o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju.

Globalno zagrevanje izuzetno negativno utiče na biljke. Zagrevanje dovodi do

poremećaja funkcionisanja biljaka, koje više ne mogu pravilno da apsorbuju materije.
Globalno zagrevanje dovelo je do toga da biljke u severnim šumama počinju da otpuštaju
ugljen-dioksid u atmosferu, umesto da ga apsorbuje. Ovo dovodi do toga da šume postaju
zagađivači, jer umesto kiseonika počinju da proizvode štetan ugljen-dioksid.

Do skoro se verovalo da zatopljavanje, zbog kojeg proleća počinju ranije a zime

kasnije, povećava produktivnost drveća i povećava nivo kiseonika. Sada to više nije tako, bar
u najsevernijim šumama. Naučnici tvrde da biljkama smetaju sve toplije jeseni, jer je to
zapravo period kada one prolaze kroz proces proizvodnje energije i otpuštanja ugljen-
dioksida. U tom periodu smanjuje se fotosinteza. Produžavanjem toplog perioda produžava i
ovaj proces, pa je sve manje dana u godini kada biljke proizvode kiseonik kojim obogaćuju
atmosferu.

Klimatske promene su ubrzane, a naša planeta se konstantno zagreva. Stanovnici

severne hemisfere ispratili su najtopliju zimu u poslednjih 125 godina. Aktuelne klimatske
promene će u manjoj ili većoj meri pogoditi celokupno stanovništvo Zemlje.

4. Posledice globalnog zagrevanja

Objavljena studija Ujedinjenih Nacija u kojoj je data procena događaja koja bi mogla

da usledi kao posledica klimatskih promena. Tu su navedene posledice u jedanaest tačaka
koje bi mogle da nas zadese ako se uskoro ne promeni situacija:



Scenario posledica usled klimatskih promena

– početkom godine Ujedinjene

Nacije prezentovale su i dale mogući scenario dešavanja na planeti i mogući
scenario događaja usled klimatskih promena.



Recesija

–

Borba za resurse

– Svetska proizvodnja nafte dostignuće svoj

vrhunac u periodu od 2008. do 2018. godine i pokrenuće globalnu recesiju.
Nedostatak hrane i povećanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda pokrenuće
konflikte između nacija oko osnovnih resursa.



Mnogo poplava i suša

–

Smanjenje prinosa

– do 2020. godine, sve češće poplave

širom Evrope. Manje padavina tokom godine i sve više sušnih dana uticaće na
poljoprivredu, smanjiće prinose i do 50%.



Uništavanje koralnih grebena

–

Nestanak vrste

– do 2030. godine, skoro je 18%

od ukupnih svetskih koralnih grebena uništeno, kao direktna posledica
klimatskih promena i posledica nastalih usled ekološke neuravnoteženosti. Neke
vrste su nestale a neophodne su u lancu ishrane i ceo biodiverzitet je narušen.



Nestanak Arktičkog leda

–

Porast nivoa mora

– do 2040. godine, Arktičko more

ostaće bez leda preko leta, dok će preko zime dubina leda biti drastično
smanjena. Po nekim naučnicima ovo se možda može dogoditi od 2060. do 2105.
godine.



Nestanak glečera

–

Nestanak biljnih i životinjskih vrsta

– do 2050. godine,

smanjenje većih glečera od 30 do 70%, kao i dovođenje skoro 1/4 biljnih i
životinjskih vrsta (kičmenjaka) na ivicu istrebljenja.



Energetska kriza

–

Nestašica energije

– do 2070. godine, toplija, suvlja klima

vodi do smanjenja kišnih perioda i povećanih sušnih perioda, što direktno utiče
na smanjenje proizvodnje električne energije.



Nestašica vode za piće

– do 2080. godine, nedostatak vode za piće mogao bi da

ugrozi i do 3 milijarde ljudi, a to dovodi i do dodatnih 600 miliona ljudi koji bi
mogli da se suoče sa nedostatkom hrane.



Nestašica hrane

– do 2085. godine, rizik da čak do 3 milijarde ljudi bude

suočeno sa nedostatkom hrane (bolest denga). Nestašica hrane uticaće na
stvaranje političke krize širih razmera.



Nestanak vrsta

–

Smanjenje biodiverziteta

– do 2100. godine, četvrtina svih vrsta

biljaka i životinja, a to znači više od milion, biće dovedeno do samog
istrebljenja. Ubrzano smanjenje biodiverziteta je jos jedna direktna posledica
klimatskih promena.



Kraći dan

–

Brža rotacija

– u narednih 200 godina dan će na planeti biti kraći za

0,12 milisekundi, kao posledica porasta temperature. Okeani se šire prema
polovima i ubrzavaju Zemljinu rotaciju.

5. Klimatske izbeglice

Zagrevanje Zemljine atmosfere izazvaće ozbiljne promene u životnoj sredini. Zbog

prethodno navedenih posledica, ljudi koji će usled posledica klimatskih promena biti prisiljeni
da promene svoje stanište su klimatske izbeglice.

Zemlje koje će najviše biti pogođene klimatskim promenama su Bangladeš, Egipat,

Gambija, Indonezija, Maldivi ( Maldivska vlada je održala sednicu pod vodom kako bi
skrenula pažnju na ovaj problem), Mozambik, Pakistan, Senegal, Surinam, Tajland i ostrva u
Pacifiku.

6. Kjoto protokol

Promene u klimi posebno one koje su posledica emisije gasova, zahtevali su akciju

zemalja na međunarodnom nivou budući da se emitovani gasovi šire po celoj atmosferi, ali i
zbog činjenice što je kontrola emisije gasova vrlo skup poduhvat.

Prvi korak bio je usvajanje Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o promeni klime,

09. maja 1992. godine. Ovim je utvrđen sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju
efekat staklene bašte, dok je način ograničavanja emisije gasova odložen za neki budući
period.

Kjoto protokol je usvojen na trećoj Konferenciji Članica Okvirne konvencije UN o

promeni klime koja je održana u decembru 1997. godine. Dobio je ime po gradu nauke u
Japanu u kome je održana konferencija. Kina, Indija, Brazil i većina zemalja trećeg sveta su
oslobođene obaveza, dok SAD još nije potpisao.

Protokol je stupio na snagu 16.02.2005. godine.

Kjoto protoklo podstiče istraživanja i razvoja i povećanu upotrebu, novih i obnovljenih

vidova energije, promoviše tehnologije za kontrolu emisija ugljen–dioksida i naprednih i
inovativnih ekološki zdravih tehnologija, promoviše održive oblike poljoprivrede u
razmatranju klimatskih promena, ograničava emisiju štetnih gasova staklene bašte.

U ovom protokolu se ograničava proizvodnja šest komponenata ljudskim

aktivnostima: ugljen–dioksid, metan, azotni oksid, hidrofluorokarbidi, perfluorkarbidi,
sumporheksafluoridi.

7. Zaključak

Čovečanstvo mora da preduzme akciju da smanji svoj doprinos CO

emisijama i

smanji zagađenje. Ako se ništa ne uradi, sadašnje generacije će ostaviti potomcima i lošu
životnu sredinu i lošu ekonomiju, kako resursi počinju da se iscrpljuju.

Sadašnje resurse i prirodne resurse – ugalj, nafta, gas – treba sve manje koristiti kao

energente, a sve više kao sirovine. Najveći doprinosi ekološkom produžavanju života na našoj
planeti daju racionalne i ekonomične tehnologije i proizvodi štedljivi u angažovanju prirodnih
resursa.

Svako može da pomogne u usporavanju globalnog zagrevanja i očuvanju naše planete

samo je potrebno napraviti male promene za početak, kao što su:

Smanjenje upotrebe fosilnih goriva,

Izolacija kuća i zgrada,

Korišćenje javnog prevoza,

Smanjenje konzumerističkih navika,

Odabir hrane,

Sprečavanje deforestacije.

Ako ne preduzmemo u skorije vreme određene mere za sprečavanje emisije štetnih gasova,
uništićemo prirodu a samim tim i sami sebe.

8. Literatura

Dragoljub S. Belić - Globalno zagrevanje i efekat staklene bašte

dr Slavoljub Dragićević, dr Dejan Filipović - Prirodni uslovi i nepogode u planiranju i
zaštiti prostora

Mark Maslin - Global warming

Prof. dr Ivan Gržetić - Globalno zagrevanje i Kjoto protokol

Prof. dr Radivoje Pešić, Doc. dr Snežana Petković, Prof. dr Emil Hnatko, Prof. dr
Stevan Veinović – Antropogeno globalno zagrevanje, Kjoto protokol i ekologija
transporta

mr Jelena Luković, dr Predrag Manojlović, mr Sanja Mustafić – Promene temperature
vazduha na osnovu satelitskih osmatranja u Srbiji i svetu

www.pmf.ni.ac.rs

www.chem.bg.ac.rs

www.ekospark.com

www.globalnozagrevanje.biz.tc

www.cmv.org.rs

www.ipcc.ch