Бранко Ћопић (1915 -1984) – српски књижевник
У башти сљезове боје
"Гдје су међу људима границе? Нема у човјеку ни Влаха ни Турчина.
Постоји само голема људска биједа и невоља. Једнако и влашка и турска."
Писац, који је својим радом обележио нашу књижевну епоху од њеног
међуратног периода до седамдесетих година XX века, већ својим именом је био
предодређен да се посвети књижевности.
Бранко Ћопић
, први Бранко у
Босанској Крајини, добио је име по песнику Бранку Радичевићу. Свој
књижевни пут отпочиње сећањем на детињство које је провео под Грмечом, а
које представља мотивско и емоционално средиште већег дела његовог
књижевног рада.
Стваралаштво Бранка Ћопића је обимно и жанровски разноврсно, био је
превасходно приповедач, романописац, песник и дечији писац, а написао је и
две драме и филмски сценарио. Целокупно његово дело, доратно, ратно и
послератно поникло је са истог, завичајног, фолклорног тла. Узоре у свом
стваралаштву Бранко је нашао у Кочићу и Иви Андрићу од којих је наследео
дубоко осећање за земљу, људе и језик. Традиционализам, народни дух,
реализам и ангажованост су основни елементи Ћопићеве поетике. Његова
ангажованост испољавала се на традиционалан начин, више у служењу народу
– у опредељењу за традиционалне идеале, за слободу, социјалну правду – него у
преданости идеји и покрету. Својим књижевним склоностима Ћопић је много
више од писаца пониклих непосредно у крилу социјалне литературе био
предодређен да изрази народну, сељачку, епску страну револуције.
Ћопић је епски таленат, приповедач с лирском и хумористичком жицом, а
у тематици изразити регионалиста. Босанска Крајна, Грмеч и Подгрмечје
омиљен је простор његове прозе, озарен успоменама из детињства од којих се
он удаљава само са својим земљацима, на њиховим потуцањима или селидбама.
Живот сељака неодвојив је од природе и због тога никакве недаће их не могу
сломити, ништа у њима не може уништити вољу и љубав за животом.
У башти сљезове боје
Као приповедач Ћопић је достигао врхунац у својој последњој збирци
Башта сљезове боје
објављеној 1970. године. Збирка се састоји од тридесет и
четири кратке приче које су подељене у два циклуса:
Јутра плавог сљеза
и
Јутра црвеног сљеза
. Први део збирке,
Јутра плавог сљеза
, завршна је слика
Ћосићевог доживљаја детињства. Сунчани свет приповедака у циклусу Јутра
плавог сљеза писац је изградио са три приповедачка поступка: карактером и
деловањем главног лика деда Рада, односом деде и других ликова, и смиреним
доживљајем света самог приповедача.
Бранко Ћопић своју бајку о људима прича као човек који је бајке одавно
слушао, али на један занимљив начин представља свет босоногог дечака Баје
који је сам у том бајковитом свету учествовао. Детињство, људи и догађаји који
су обележили живот нашег писца у овој збирци настављају да трају као једна
бајка коју писац жели да сачува, забележи и покаже другима. За њега је бајка
свет без мржње и тескобе, насељен добрим људима. Лепоту и чистоту
бајковитог света Ћопић је поистоветио са сликом сљезовог цвета из баште
његовог детињства.
Бранко Ћопић приповедање о свом детињству у
Башти сљезове боје
отпочиње истоименом приповетком. У свом дворишту, као домаћин, дочекује
нас Бајин деда Раде Ћопић. Раде је добри и незлобиви старац, јединствени лик
који захваљујући свом настојању и моћи успоставља равнотежу у свету који је
саздан на сукобљеним противуречностима. Љубављу и чистотом деда Раде је
обележио и озарио читаво детињство дечака Баје. Читав свет у Јутрима плавог
