Uvod u pravo

1. UVOD U PRAVO KAO SAMOSTALNA DISCIPLINA 

*Pojam uvoda u pravo : Pravo obuhvata skoro sve važne društvene odnose. Koji su to odnosi, ne može da se  
unapred tačno odredi, ali ipak, te odnose pravo nadgrađuje i pretvara u novu, pravnu stvarnost. 

*Predmet uvoda u pravo : Država i pravo postoje idealno tj. virtuelno, izvan fizičkog prostora i vremena, kao skup 
čistih ideja i vrednosti, i aktuelno, samo u vremenu kao sadržaji svesti. 

Znanja o kvalitetima i vezama države i prava se izražavaju pojmovima i zakonitostima. 

Pojmovi su skupovi smislenih odredaba o suštinama i najvažnijim obeležjima pojava. Postoje : 

1. Obični pojmovi – preuzeti iz života, nauke ili struke 

2. Pravni pojmovi – posebne tvorevine prava ; oni se mogu podeliti na posredne i neposredne 

Zakonitostima se izražavaju pravilnosti između pojava u rasponu od prirodnih zakona, preko zakona verovatnoće, sve 
do tendencijskih pravilnosti. Veze države sa pravom se najčešće izražavaju korišćenjem zakona verovatnoće, koji su 
zakoni jer se uvek ostvaruju. 

Pojmovima se opisuju država i pravo kakvi su u trenutku posmatranja, tj. njihova statičnost, dok se zakonitostima 
objašnjava njihovo kretanje, tj. njihova dinamičnost. 

*Metod Uvoda u pravo 

Metod je put, način, sredstvo da se postigne neki cilj. Metode koje Uvod u pravo koristi su : 

1. Dogmatički – koristi se za utvrđivanje značenja pravnih pojava. 

2. Normativni – Utvrđuje se normativni sastav prava. 

3. Logički – Utvrđuju se logičke veze između raznih elemenata i delova prava. 

4. Sociološki – Istražuju društvenu stranu prava. 

5. Psihološki – Istražuju pravo kao psihičku pojavu. 

6. Politikološki – Država i pravo se izučavaju kao političke pojave 

7. Istorijski – Istražuju drzavu i pravo kao istorijske pojave 

8. Uporedni – Pomoćni metod koji se sastoji iz uporednopravnog istraživanja najmanje dva dela dva različita prava. 

2. DRŽAVA KAO DRUŠTVENA ORGANIZACIJA I ZAJEDNICA 

*Društvena organizacija je uređen skup ljudi koji međusobno vrše hijerarhijski raspoređene poslove radi postizanja 
zajedničkih ciljeva, korišćenjem odgovarajućih sredstava. 

1. DRŽAVNO SHVATANJE: Nema postojane društvene zajednice bez države. Država je činilaci pokretač društvenog 
života. 

2. DRUŠTVENO SHVATANJE: Društvo je činilac i pokretač države. 

Geslo države je vlast, a društva sloboda. Nema vlasti bez slobode (totalitarizam, ropstvo),a ni slobode bez vlasti 
(anarhija). Svaka normalna država mora da sadrži oba ova načela u jednom uravnoteženom odnosu. Ovu ideju je prvi 
istakao Šarl Monteskije u 17. veku, ističući kao primer Englesku. 

Na razlikovanju vlasti od slobode su formirane dve velike grupe teorija: 

1. UGOVORNE ili SOLIDARISTIČKE teorije : Sila služi ostvarivanju opšteg dobra zasnovanog na ideji društvene 
solidarnosti (Leon Digi) 

2. MARKSISTIČKA i ANARHISTIČKA teorija : Država je organizacija za zaštitu posebnih društvenih interesa, a za to 
je državna sila neophodna (Jering, Marks..) 

*Monopol   fizičke   sile   –   najprepoznatljiviji   spoljašnji   element   države.   Država   je   jedina   koja   raspolaže   oružanom, 
ekonomskom i ideološkom moći, kojom drugi subjekti ne mogu da raspolažu ili ne u tolikoj meri. 

*Oružana moć države – krajnje sredstvo iznuđivanja za kojim država poseže tek kad su iscrpljena sva druga njena  
ekonomska i ideološka sredstva. 

*Ekonomska moć – sastoji se u raspolaganju materijalnim bogatstvima. 

*Duhovno-ideološka moć – svesno i plansko oblikovanje svesti. Nekada se to činilo vezivanjem političke vlasti za 
religiju kako bi se opravdali teokratski i autokratski poreci. Danas se to čini putem sredstava masovne komunikacije 
(štampa, radio, TV). Ona je najblaži i najdelotvorniji oblik prinude. 

Postanak države je takođe izvor sporova u pravnoj i društvenoj nauci: 

* država je oduvek postojala (patrijarhalna, psihološka teorija sile) 

* država je tvorevina modernog doba (od Vestfalskog mira 1648. godine) 

3. RAZLIČITA ZNAČENJA DRŽAVE U PRAVNOJ TEORIJI I DOKTRINI 

1.   IDEALISTIČKE   TEORIJE:   Izlažu   kakva   država   treba   da   bude,   nezavisno   od   toga   da   li   su   postavljeni   ciljevi 
verovatno nedostižni. 

1) UTOPISTIČKE TEORIJE: Bave se idealnom državom ili vladarom koji nikada i nigde nisu postojali; stvaranjem 
države   u   kojoj   vlast   ima   većina   naroda;   ukidanjem   države   kao   zablude   čovečanstva.   Najstarije   je   Platonovo 
utopistisčko-idealističko   učenje   o   državi.   Najpoznatiji   srednjevekovni   socijalni   utopisti   su   Tomas   Mori   Tomazo 
Kampanela. Socijalisti-utopisti 19. veka su Mabli i Moreli. Na njihova učenja se nadovezuju učenja anarhsocijalista: 
Sen Simon i Prudon. Učenjima anarhsocijalista su 

nadahnute anarhističke teorije koje ističu da je država zlo, zalbuda čovečanstva i da mora biti ukinuta revolucionarnim 
činom – Godvin, Bakunjin, Goldman, Čomski. 

2) PRIRODNOPRAVNE TEORIJE: Utemeljene sun a traganju za nečim što je verovatno moguće postići – za sve 
boljom i najboljom državom. Prva osoba koja je razvila racionalističko i prirodnopravno učenje o državi bio je Aristotel 
(“Politika”). Predstavnici helenskog perioda su Polibije, Seneka i Marko Aurelije. Na helenski period nadovezuje se 
rimska pravno-politička misao u kojoj se izdvaja Ciceron sa svoja dva najvažnija dela “Država” i “Zakoni”. Propašću  
Rima i jačanjem hrišćanstva uobličava se filozofsko-teološka misao: odnos crkve i države i ko je legitiman nosilac 

Uprkos sličnostima sa sociološkim teorijama, njihov glavni cilj je da odgovore na pitanje ko imam ili ko vrši političku 
vlast: 

a) manjina koja je ekonomski i vladajuća društvena klasa (marksističke i novomarksističke teorije: Habermas) 

b) vladajuća manjina je politička klasa u državi jer poseduje političku vlast (teorija političke klase: Darendorf, Eder, 
Bentli) 

c)   vladajuća   manjina   svoju   političku   nadmoćnost   crpe   iz   kulturne,   religijske   ili   ideološke   moći   (teorija   klase   kao 
društvene elite: Moska, Pareto) 

*Zbog ovih teorija se obično kaže da država ima tri glavna značenja: prirodnopravno, sociološko i političko. 

4. OPERATIVNA ZNAČENJA DRŽAVE 

Država   u   najširem   smislu   predstavlja   trodimenzionalni   prostor   određen   državnim   granicama,   na   kome   živi 
stanovništvo, nad kojim se rasprostire i vrši državna vlast. 

1. Prostorno-vremensko značenje države – Prostorne dimenzije države zajedno sa njenom vremenskom dimenzijom 

2. Sociološko-političko značenje države – Država je svesno i planski stvorena društvena tvorevina, ustanovljena sa 
određenim ciljem i usmerena na izvršavanje određenih zadataka, koja raspolaže monopolom fizičke sile i donosi sve 
političke i pravne odluke. 

3.   Organizaciono-tehničko   značenje   –   Državna   organizacija   sa   tačno   utvđenim   organima   za   vršenje   određenih 
poslova i organima za primenu državnih sankcija zbog prekršaja pravnih normi. 

Operativna značenja postoje kako bi društvo sačuvala od samouništenja. Država se od razlikuje od drugih društvenih 
organizacija prema sveobuhvatnom karakteru svoje političke vlasti, koju crpi iz posedovanja oružane, ekonomske i 
ideološke vlasti u društvu. 

5. PROSTOR I STANOVNIŠTVO DRŽAVE 

*Područje države: Trodimenzionalni prostor na kom se ostvaruje državna politička vlast. Geometrijski oblik državnog 
prostora približno liči na izvrnutu kupu. Vrh te kupe se nalazi u središtu zemlje, a njen osnov u atmosferi i svemiru.  
Više se ne smatra da vazdušni prostor iznad teritorije države u celosti pripada datoj države zbog pronalaska letelica i  
prodorom čoveka u kosmos. Pronalaskom novih tehnologija i mašina, to se više ne može reći ni za podzemlje. 

Površinski deo državne teritorije je omeđen državnim granicama , ali on ne mora uvek da se sastoji iz jednog dela.  
Npr. postojale su države koje su bile razdvojene na dva dela, dok se između njih nalazila teritorija neke druge države 
(Pakistan). Danas je državna teritorija jedinstvena, ali ne mora da se sastoji iz jednog dela (rasparčana) – Aljaska i 
Havaji u SAD. Ali ipak pravno, svaka država poseduje samo jednu teritoriju. Izuzeci su Antarktik, koji odlukom UN 
(Antarktičkim sporazumom, 1959.) pripada svim državama, kao i Mesec (Ugovorom o svemiru 1967., 1984.). 

Državi pripada i deo mora kada ima teritorijalni izlaz na more. To je obalno more. Prema Međunarodnoj konvenciji o  
pravu mora, širina obalnog mora iznosi najviše 12 nautičkih milja. Izvan tog mora se prostire otvoreno more, koje 
pripada svim narodima. U državnu teritoriju spadaju i reke, jezera, kanali, drugi vodotokovi i ostrva u njima, kao i  
podmorje (do granice slobodnog mora). 

Sastavnim   delom   državnog   prostora   smatraju   se   i   njegove   fikcije:   ambasade,   konzulati,   brodovi,   vazduhoplovi, 
diplomatska  vozila,  diplomatske pošiljke…Za ambasade  važi  međunarodno  načelo  eksteritorijalnosti  po  kome  na 
teritoriji ambasade važi pravni poredak države čija je ambasada. 

*Državna   granica:   Teritorija   države   je   ograničena   državnim   granicama   u   skladu   sa   unutrašnjim   i   međunarodnim 
pravom. Granice država mogu da budu prirodne (reke, planinski venci) ili veštačke, koje uvek imaju pravni karakter.  
Državna granica se prelazi na utvrđenim mestima (graničnim prelazima) i njih nije moguće menjati jednostranom 
izjavom volje jedne države. Ali, država može u skladu sa vlastitim pravilima i svojom jednostranom voljom da menja  
svoje unutrašnje tj. administrativne granice 

*Postojanost i promenljivost državnog prostora (načelo efektivnosti): Prostor države nije jednak u svim državama, nije 
ni postojan jer može da se uvećava ili smanjuje. 

Uvećanje teritorije: 

1. Okupacija – Pripajanje teritorije koja ne pripada nijednoj državi. 

2. Aneksija – Pripajanje teritorije koja je dotle pripadala drugoj državi u ratu ili miru. 

3. Priraštaj – Povećanje zemljišta. 

4. Održaj – Neuznemiravana neprekidna državina 

Državna teritorija se smanjuje istim načinima kao što se i uvećava, pod uslovom da se vodi računa o efektivnosti 
vršenja državne vlasti. To naročito važi u situacijama kad se teritorija gubi njenim napuštanjem. 

*Vremenska dimenzija (neprobojnost države): Samo jedna država može da postoji na istoj teritoriji u istom vremenu. 
Izuzeci: 

1. U miru, država može biti ovlašćena međunarodnim ugovorom da na teritoriji druge države preduzme izvesne radnje 

2. U ratu, jedna država može preduzimati akte prinude na stranoj teritoriji koju je vojnički okupirala 

3. Condominium – Zajedničko ustupanje vlasti više država i vršenje pravnog poretka od strane zajedničkih organa tih 
država 

*Stanovništvo, narod, nacija – Stanovništvo čine svi ljudi koji žive na teritoriji jedne države. Nekad je ovim elementom 
smatran narod, kako se i danas ponekad kaže, iako stanovništvo mogu da sačinjavaju dva ili više naroda uključujući i 
manje delove naroda (nacionalne manjine). Dakle, stanovništvo i narod nisu isto jer narod može da postoji bez 
države, dok stanovništvo ne može. Narod i nacija takođe nisu istu jer nacija može da nastane iz dela jednog naroda ili  
više različitih naroda. Retke su države čije se stanovništvo podudara sa jednim narodom, koji je istovremeno i jedna 
nacija nastala od ljudi istog etničkog porekla (Albanija, Grčka, Japan) 

*Državljanstvo:   državljani   i   stranci   –   Lična   javnopravna   veza   pojedinca   sa   državom,   kojom   mu   država   priznaje 
poseban status. 

Na teritoriji države, pored njenih državljana, uvek boravi i izvesni broj stranaca koji su kao njeni gosti izjednačeni sa 
domaćim državljanim u pogledu potrebe da poštuju pravni poredak dotične države. Ukoliko taj poredak ne poštuju, 
država   ima   pravo   da   ih   protera   ili   izruči   drugoj   državi.   Proterivanje   se   uvek   odnosi   na   strance,   a   izručenje 
(ekstradicija) i na domaće državljane. 

Strancima se smatraju i lica bez državljanstva (apatridi) ; poseduju beli ili Nansenov pasoš. Stranci i domaći državljani 
takođe mogu da imaju dva ili više državljanstava (bipatridi, tripatridi). 

Sticanje državljanstva : 

2. Spoljašnje – oslanjanje države na monopol fizičke prinude 

Ostala obeležja države su 

1. Polarizovanost – državu prikazuje kao nepotpuno harmoničnu zajednicu 

2. Sveobuhvatnost 

3. Samostalnost – državna vlast se ne izvodi ni iz jedne druge vlasti 

4. Jedinstvenost – vlast je jedna iako je vrši više organa 

5. Nedeljivost, personalnost, nadmoćnost… 

*Suverenost kao najviša državna vlast : Svojstvo državne vlasti da je sa pravnog gledišta najviša na određenoj 
teritoriji 

*Istorijski razvoj suverenosti i savremena učenja : 

Modernu teoriju suverenosti je izložio Žan Boden, opisujući vlast francuskog kralja. Kraljevska vlast je suverena zbog 
toga što je nevezana zakonima, samostalna, neprekidna i nedeljiva. Bodenovu teoriju je prihvatio Žan Žak Ruso, 
samo što je on umesto kraljevske suverenosti proglasio narodnu suverenost. U 18. veku je Šarl Monteskje doveo u 
pitanje nedeljivost suverenosti, proglasivšti takvu državu varvarskom. Prema njemu, evropska civilizacija treba da se 
ugleda   na   Englesku   u   kojoj   je   vlast   podeljena   na   zakonodavnu,   izvršnu   i   sudsku.   Od   prve   polovine   20.   veka, 
suverenost je počela da se osporava kao odlučujuće svojstvo države. Mnogi pisci smatraju da suverenost treba 
odbaciti zbog sve veće međuzavisnosti država ili zbog toga što je kroz istoriju prouzrokovala mnoge ratove. Međutim, 
odbaciti pojam suvernosti znači zanemariti njegovu središnju ulogu u pravnoj i političkoj nauci. Tako je stvorena teorija 
ustavnog pluralizma po kojoj države nisu jedina mesta na kojima može da se pronađe suverenost. 

*Pojam, elementi suverenosti i njihovo slaganje : Za suverenost se i danas kaže da predstavlja pravni izraz monopola 
fizičke sile. Ona je najviša državna vlas jer pripada najvišim državnim organima i ne može da se izvuče ni iz kakvog 
prava, već iz činjenica. Suverenost kao činjenica (fakt) se zasniva na posedovanju monopola fizičke sile, ali kao 
pravna činjenica (akt) ona je neograničena, jer ko ima suverenu vlast može da stvara pravo kakvo želi. 

Elemeni suverenosti : 

1.   Nezavisnost   –   spoljašnji   element   –   Dotična   vlast   je   slobodna   u   donošenju   svojih   odluka   od   svakog   stranog 
mešanja. Ovom elementu se dodaje i ravnopravnost. Ova dva elementa pokazuju da suverena država može slobodno 
i ravnopravno da zaključuje međunarodne ugovore sa drugim državama i da sa njima učestvuje u međunarodnim 
odnosima i organizacijama. 

2. Nadmoć (supermacija) – unutrašnji element – Ona znači da na teritoriji konkretne države niko ne može da nametne 
svoju vlast postojećoj državnoj vlasti. 

Oba ova elementa se izražavaju kao pravna neograničenost. Da bi država bila suverena, potrebno je da ona to bude i  
pravno i činjenično. Važnija je činjenička od pravne suverenosti jer država može da postoji i funkcioniše i kad nije 
priznata od međunarodne zajednice, pod uslovom da raspolaže svim neophodnim elementima. 

7. VRSTE DRŽAVA PREMA ODNOSU NJIHOVIH GLAVNIH ELEMENATA I SVETSKA DRŽAVA 

Antički narodi su smatrali da je najvažniji element države njeno stanovništvo, u srednjem veku se smatralo da je to  
njena teritorija, a danas vlast postaje najvažniji element države.