Ранохришћанска умјетност
-Тетрархија, Константин, нова престоница, једнобожачке религије, Хришћанство, расхол.
-териториха хришћана,илегални период, катакомбе, синагоге, 313.год, Константин, базилике,
326.год. Константин
преноси престолницу царства у Цариград ( Константинопољ Бизанцијум).
У 3.вј. након увођења
тетрархије
( владавине 4 владара истовремено) Рим захвата криза. Она
се преноси и на религију те се уводе
једнобожачке религије
. Константин
313.год.
побјеђује
Максенција те омогућава хришћанству слободу.
-Преношењем престонице у Цариград, римски папа није више једини који је изнад свих
епископа, сада је ту и цариградски папа. То ће довести
1054.год.
до расхола те ће на западу
остати католичка или западна црква, а на истоку православље или источна црква. Једна од
разлика између ових цркви је та што се на истоку одржава веза између духовне и свјетовне
владавине (цар поставља патријарха док је црква на западу постала самостална институција.
-Ранохришћанска умјетност не носи назив по стилу већ периоду у коме је настала, периоду
прије расхола. Граница између ранохришћанске и византијске умјетности се не може поставити
јер нпр. период Јустинијанове владавине се назива златним добом византијске умјетности,
мада је он био окренут ка западу. Политички и вјерски расхол довешће и до умјетничког
расхола. Германски народи су прихватили обиљежја касне антике, и претворили је у
средњовјековну, док ће она на истоку, византијска, задржати античка обиљежја
Ранохришћанска умјетност
Гдје и када настаје ова умјетност није утврђено али се зна да ни један споменик
није рађен прије 200.год. Прије Константина хришћанство није било распрострањено у Риму
већ у Сјеверној Африци, Блиском истоку..
Тако да су у историји постојале двије фазе хришћанске умјетности, као и саме религије:
илегална и легална
. Бог једнобожачких религија је бесконачан и несазнатљив, па се покушава
успоставити веза са њим, код хришћана ту везу чини Исус Хрис. Хришћани некадашњу крвну
жртву преводе у симболичну.
-
Крст
је основни симбол: симбол небеских тијела, Сунца Бога као непобједиво Сунце.
Палестина и Сирија су простор највећих хришћанских колонија.
Архитектураха
Илегални период
-
Катакомбе
су биле подземне просторије за илегална окупљања и сахрањивања. Најбоље су
очуване оне у Риму. У тим просторијама су по зидовима и таваницама биле слике рађене
фреско техником, оне су биле унутар геометријска поља као код помпејанског сликарства.
Окупљали су се и у кућама богатих хришћана.
-Прва хришћанска умјетничка дјела нису позната, али у
Дура Еуропос
, Еуфрат-Ирак, у једној
синагоги су пронаћени украшени зидови зооморфним и антропоморфним украсима, па се
сматра да су слично украшаване и катакомбе. Код ових слика се могу видјети диспропорције
јер су битни ликови већи од других сви су веома слични,главе су у истој висини =
изокефалија
и
изостављено је моделовање, као код Тел Асмара. Неке слике су рађене без линија, у мрљама и
сјенама те комплементарнимм бојама: Адам и Ева, Птица која храни младе, Берач маслина.
-То да су хришћани били окупирани другим свијетом и животом у рају, може се видјети и на
једној слици таванице
катакомбе св Петра и Марцелине
, ту слику чине 2 концентрична круга
гдје велики представља свод и у њега је уписан крст. У мањем кругу је добри пастир, који је у
пози контрапоста, носи овцу (сл. носачу телета, али овај пут овца није жртва већ је пастир
спасава) а око њега се скупљају друге овце. У већем кругу су полукругови у којима су смјештене
приче о Јони а између тих кругова су молитвенице. Ова шема изгледа много логичније и
реалније од оне у Дура Еуропос.
-Животиње су честе у композицији нпр. паунови, рибе(симбол Христа), или Херакле који
побјеђује хидру(тј. мрак и демоне).
-Домициле катакомба
( зелено црвена слика у мрљама)
-Виа Латина катакомба
(Самсон и лав, прелазак преко црвеог мора 4вј. Мојсије као симбол
савршеног хришћанског владара, ликовност је код овог дјела драматичнија.
-
Катакомбе Присциле
- слика са женом која предводи црквени обред, молитву, полукружне
таванице, лукови; 3 младића у ватри слика у мрљама.
-Кликстове катакомбе
: риба која носи корпу са хљебом и вином
Легални период
-Када Константин дође на власт, почиње и изградња видљивих вјерских објеката,
ранохришћанских базилика
које ће постати основа за грађење западних цркви. Црква је имала
територијалне организације - патријаршије. Он је изградио двије базилике. Основне
карактеристике базилике
: издужене су за скупљање мноштва људи, колонадама је издијељена
на бродове ( може имати по један или два подужна брода са страна главног),има улаз на ужој
страни ( за разлику од оних ранијих паганских), испред олтара је трансепт - попречни брод,
тријумфални лук за Христа, атријум - унутрашње двориште са водом за покрштавање.
Базилика Св. Петра
, 4.вј. Рим, има атријум, звоник који је касније изграђњн, главни брод је
већи од 4 бочна, а разлику између њих чине прозори. Кровна конструкција је била дрвена и
вјероватно видљива. Ова базилика је у 16.вијеку уклоњена а на њеном мјесту је папа Јулио 2. у
17.вј направио нову.
-Црква Св. Павла
изван зидина смјештена, изнад аркада је мозаик, изгорила је у 4.вј. али је
сачуван концепт простора, урађене подне облоге, на таваници су била касете
-Црква св. Аполинаре
, Равена, 533-549год. њен спољашњи облик јасно наговјештава и
унутрашњи, међутим унутрашњост није уопште једноставна јер је урађена у свјетлуцавим
мозаицима и скупоцјеном мермеру, лебдећи крст, мозаици из ранохришћанског и византијског
периода.
-Хришћани користе и кружне грађевине, конструкције које изгледају као некадашње терме,
Пантеон или маузолеји, само што се овај пут оне користе за покрштавање. Једна од њих је и
-
Света Констанца
4.вј,
маузолеј Константинове ћерке, кружног облика, украшена мозаицима,
( слика са мноштво паунова ћупова, гранчица)
Величина ових хришћанских грађевина диктирала је и унутрашње слике. Међутим од тих слика
није готово ништа сачувано и једино што је познато је то да су циклуси били представљани на
зидовима гл. брода, апсиди и тријумфалном луку.
