усклађено психичким особеностима узраста деце доступно конципирати градиво толико
ће уџбеник бити у функцији укупног психи ког развоја ли ности ученика.
1. УЏБЕНИК И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ
Када се прави уџбеник, потребно је имати на уму мишљење и потребе ових и
других важних друштвених група. Често се утицај тих социјалних група одражава на
структуру уџбеника тако да се понекад сасвим јасно може видети да су неке компоненте
уџбеника прављене тако да задовоље интересе неке од тих група.
С друге стране, један од озбиљних проблема сваког образовног система јесте
проблем квалитета школских уџбеника . Како то изгледа у нашем образовању, говоре
многобројне стручне анализе као и реакције у јавности, посебно реакције родитеља и
ученика.
2
У Србији постоје добри предуслови (институционални, људски, сазнајни -
расположива стручна знања) у области стварања и проучавања уџбеника, који омогућавају
да се доста брзо и уз релативно мала улагања оствари напредак у подизању квалитета
уџбеника. Подизањем квалитета уџбеника значајно би се допринело побољшању
квалитета образовања у целини, јер квалитет уџбеника је веома важна компонента општег
квалитета образовања. Ако ни због чега другог, онда због тога што, када се једном створе
добри уџбеници, они доспевају до сваке школе, сваког наставника и сваког ученика.
Дакле, у погледу опште доступности квалитетног образовања ниједан други чинилац
подизања квалитета образовања не може се упоредити са уџбеницима.
1.2. Треба ли нам уопште уџбеник ?
Уџбенике у нашем значењу речи немају све земље, поготову не јединствене и
обавезне уџбенике. У некима нашим школама чак не постоји ни буквар који код нас слови
за „прву школску књигу“., У тим земљама се уместо уџбеника на које смо навикли
користе различити инструктивни материјали који нису исти у свим школама.
2
Ивић, И., “Теорије менталног развоја и проблем исхода образовања”, Психологија, Vоl. XXIX, N
0
.1-2, 7-35.,
1992.
4
Стога прво питање које се неизбежно поставља јесте питање да ли је у модерном
образовању уопште неопходно да постоји уџбеник. Ово питање не би требало да буде
постављено, а ни решавано на апстрактан начин, тј. одвојено од конкретних услова у
којима се одвија процес образовања у одређеној земљи. А ако се узимају у обзир ти
реални услови, онда се врло категорички може рећи да је у нашој земљи у постојећим
условима неопходно да постоје уџбеници неког гарантованог обима и квалитета, јер је то
у постојећим условима један од сигурнијих и лакше остваривих механизама обезбеђивања
квалитета образовања у целини.
Ако смо демократска земља која хоће да обезбеди квалитетно образовање за сву
своју децу и младе, а нисмо економски још увек толико јаки да се ослонимо на куповну
моћ становништва и механизме тржишта, онда је брига о квалитету уџбеника веома важан
механизам за обезбеђивање минималног квалитета образовног процеса. Наставници могу
бити различито успешни и добри, социјални миље може бити различит - богатији и
стимулативнији или сиромашнији и мање стимулативан (образовање родитеља/старатеља,
квалитет животне средине, културни ниво локалне средине, опремљеност и квалитет
школе као институције итд.), а квалитетни уџбеници би понудили оптимум образовног
сгтандарда, што је порука ученицима, али и наставницима и родитељима у тим срединама.
Квалитетно образовање се може остварити и без, обавезних уџбеника, али за то је
потребно испунити неколико важних услова као што су богати дидактички ресурси
(школске и одељенске библиотеке богато снабдевене разноврсном литературом,
енциклопедијама, књигама из популарне науке, речницима и тезаурусима, дечјим књигама
итд.), богате медијатеке, опремљене лабораторије, информатичка опрема и могућност
коришћења Интернета, могућност организовања образовних екскурзија и експедиција,
изузетно добро образовање наставника и могућност за стално усавршавање, укључујићи и
постојање специјализованих приручника за наставнике и сл. У нашим школама без таквих
услова још дуго ће бити неопходно да се процес учења у великој мери ослања на
уџбенике. Има неколико основних разлога за то.
У многим нашим школама уџбеници су једино наставно средство (нажалост, често
се иде и испод тог нивоа па се учење одвија и без икаквих инструктивних материјала и
учи се из непоузданих и скромних „бележака"). Код уџбеника као јавних дидактичких
средстава у масовној употреби поред тога, постоји и јавни надзор над њиховим
квалитетом и, што је још важније, већ данас и овде се може обезбедити завидан квалитет,
јер за то постоје стручни и издавачки капацитети. Квалитетним уџбеником обезбеђује се
једна важна компонента квалитета образовања у целини, тако да свакој нашој школи и
сваком нашем ученику може бити доступан барем тај аспект квалитетног образовања. Зато
је веома важно да се обезбеди квалитет уџбеника као једна од реално расположивих мера
унапређивања квалитетног образовања за све.
5
1.3. Уџбеник - културна вредност
Бављење квалитетом уџбеника саставни је део решавања питања квалитета
образовања у нашој земљи. Размишљање о стандардима квалитета уџбеника покреће се у
оквиру модерних идеја о обезбеђивању и контроли квалитета у многим областима
материјалне и духовне производње (на пример идеје о стандардима квалитета ИСО 9000).
Постоји много разлога због којих је решавање проблема квалитета уџбеника
посебно важно питање од општег друштвеног значаја. Ти разлози су и квантитативне и
квалитативне природе.
У квантитативном погледу производња у филмској индустрији и масовна
производња у електронским медијима су, наравно, без премца када је реч о духовним
(односно културним) производима (или
онима који би требало да буду културни
производи). Када говоримо о штампаним медијима, уџбеници спадају у сам врх по броју
корисника (и то стварних корисника).
У Србији се у последњих десет година сваке школске године у први разред основне
школе уписивало између 75 000 и 85 000 ученика. Сва та деца се обавезно служе
уџбеницима. У осам разреда основне школе сваке школске године то чини 600 000 до 700
000 ученика (реално их има нешто више). То значи да има толико грађана ове земље који
се само на основношколском узрасту свакодневно сусрећу са уџбеницима. А пошто у
сваком разреду у основној школи постоји 8 до 10 предмета, односно књига - уџбеника, то
значи да се свакодневно током целе школске године остварује око 7 милиона сусрета
ученик - уџбеник. Тај број је око 10 милиона ако се узме у обзир и средње образовање.
Да би се схватиле размере овог културног феномена, требало би се само сетити
колика се пажња јавности посвети неким књигама неуџбеничког карактера (често
политички провокативним) које се штампају у тиражу од 500 до 1 000 примерака (што не
значи да има и толико читалаца тих књига). Такође поређење са врло тиражним СD или
DVD популарних фолк или поп певача/певачица показује да је уџбеничка литература у
квантитативном погледу у самом врху продукције културних производа (укључујући и
псеудокултурне производе). Високи тиражи уџбеника, осим што сведоче о размери
културног феномена, сведоче и о економским импликацијама које се могу остварити у
сфери издавања уџбеника (конкретно, зарађивању новца), које би требало имати на уму.
7
