INTERNET BERZE I deo
1. Internet i poslovno okruženje
Broj korisnika Interneta u svetu, XII 2008. - 1.007.730.000. Prvih 15 zemalja po broju posetilaca
Interneta u dec. 2008:
1. Kina: 179.710.000
2. SAD: 163.300.000
3. Japan: 59.993.000
4. Nemačka: 36.992.000
5. Velika Britanija: 36.664.000
6. Francuska: 34.010.000
7. Indija: 32.099.000
8. Rusija: 28.998.000
9. Brazil: 27.688.000
10. Južna Koreja: 27.254.000
11. Kanada: 21.809.000
12. Italija: 20.780.000
13. Španija: 17.893.000
14. Meksiko: 12.486.000
15. Holandija: 11.812.000
Šta je telematika?
Telematika je tehnologija koja predstavlja presek informacione i komunikacione tehnologije
(ICT), koja povezuje tehnološke oblasti
telekomunikacija i informatike
. Ona je ključni pojam
integracije komunikacione tehnologije
govora, podataka i slike.
U njihove ključne oblasti
spadaju računarske mreže kao npr. Internet, telefonske i mobilne mreže. Izvan toga telematika
ima sledeće specijalizovane oblasti:
1.
Telematika usluga
(E-banking, E-business, E-commerce, E-logistics, E-government)
2.
Saobraćajna telematika
(ITS – Intelligentni transportni sistemi)
3.
Automatizacija zgrada
(Facility Management)
4.
Zdravstvena telematika/Telemedicina
(E-health)
5.
Telematika obrazovanja
(E-learning)
6.
Bezbednosna telematika
Rezultati telematike su po pravilu: veći komfor, veća bezbednost i brža sposobnost odlučivanja.
Telematika se već danas bavi tehnologijama sutrašnjice, pošto će u skoro svakoj oblasti u
budućnosti biti integrisane "inteligentne" komponente.
Multimedija
je zajednički naziv za medije koji kombinuju više tipova pojedinačnih medija, da bi se stvorila
jedna celina.
U običnom govoru multimedija najčešće znači interaktivni računarski projekat u kome se koristi
film, tekst i zvuk, kao što su npr. interaktivne enciklopedije, obrazovni kompakt diskovi ili DVD.
Pet stubova multimedije su :
•
audio
i
•
video
zapis,
•
tekst
,
•
grafika
i
•
animacija
.
Berzansko poslovanje
„Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da bi ste proučili istorijat i pozadinu tržišta i sve
glavne kompanije čije su akcije na listi, tako pažljivo kao što student medicine proučava
anatomiju, ako možete da uradite sve to, i pored toga imate dobre živce kao veliki kockar, šesto
čulo poput vidovnjaka i hrabrost lava - imate malu šansu.“
Bernard Baruč, veliki američki finansijer
Formiranje berzi je jedan od najrevolucionarnijih izuma u svetu finansija !
2. ISTORIJAT NASTANKA BERZE
“burse” je na latinskom vreća sa novcem
“birsa” na starogrčkom kožna torba za novac
“berza” – prezime jedne flamanske porodice iz Belgijskog grada Briža:
Porodica
Von der Voersepil von der Buerse,
u
XIII veku su posedovali
kafanu “hotel des
Beursen”, u kojoj su se okupljali trgovci počevši tamo da obavljaju i svoje trgovačke poslove, a
na porodičnom grbu ispred kuće su bile tri vreće sa novcem.
Prve berze: krajem XIV i u XV veku u kontinentalnoj Evropi.
Anvers i Lion u Francuskoj, XIV vek
Keln, XVI vek
London, XVI vek
U mnogim gradovima su nastajale u kafanama:
London - “Jonathan Coffee House”
NewYork - “Tontine Coffee”
Beograd - “Bosna” na obali Save.
Hotel „Bosna“, na ćošku današnjih ulica Karađorđeve i Travničke. Tu su u početku
odsedali viđeniji bosanski trgovci, da bi kasnije počeli da dolaze na večere i poznati
beogradski izvoznici. Uz dobru atmosferu, danju uz dobru hranu i piće, a uveče uz
pesmu Male Mare i Garave Julke, to je postalo mesto sklapanja važnih trgovačkih
poslova. Ubrzo posle toga, osim robe, predmet razmene su postali i vrednosni papiri i
valute. Tako je spontano, uz priču i dobru kapljicu nastala –
Berza
.
Novembra 1886.godine donet je Zakon o Beogradskoj berzi koja je započela sa radom januara
1895.godine na prvom spratu hotela „Bosna“ u preuređenoj sali.
Berza je radila svakim danom osim subote i nedelje, i to na istom mestu sve do 1907.godine,
kada je „Beogradska zadruga“ podigla veliku lepu zgradu odmah do hotela „Bosna“ i kada je
neugledna zgrada hotela počela da ugrožava sjaj nove zgrade.
Konačno, 1909.godine je i srušena, a Berza premeštena na Studentski trg u zgradu gde se sada
nalazi Etnografski muzej.
Poslovanje do I svetskog rata
Dosta slabo. Značajna prepreka napretku poslovanja je bilo naglašeno oporezivanje menjačkih
radnji i berzanskih zaključaka. Poljoprivrednim proizvodima se malo trgovalo. Neposredno se
trgovalo između sitnih srpskih i krupnih austro-ugarskih trgovaca.
Beogradska berza doživljava snažan razvoj posle I sv.rata – Knez Mihailova 37
“Zlatni period” 1930-ih godina. Bila je snažan finansijski centar ovog dela Evrope. Bila je berza
mešovitog karaktera: akcije, obveznice, roba (pšenica, kukuruz, ovas, raž, ječam, pasulj, suve
šljive, orasi)... Najveći promet je bio ostvaren u trgovanju devizama
Još berzi u Srbiji...
Otvorene su još 2 robne berze za poljoprivredne proizvode:
1.
Novi Sad (1921.) i
2.
Sombor (1925.),
Novosadska daleko značajnija sa prometom od oko 20.000 vagona godišnje.
Posle II svetskog rata
i uspostavljanja komunističkog poretka ugašene su beogradska i somborska berza, dok je
novosadska nastavila sa radom po znatno izmenjenim pravilima.
3. BERZANSKO POSLOVANJE / ULAGANJE
Šta ako neko ima višak štednje :
•
Uložiti u banku - štednja u dinarima
- štednja u devizama
•
Oročiti štednju
•
Kupiti štedne zapise NBS
•
Kupiti obveznice stare devizne štednje
•
Kupiti akcije neke firme
Odluka o ulaganju se donosi kombiovanjem dve stvari :
PRINOSA
koji se očekuje i
RIZIKA
koji je neko spreman da prihvati
•
Ko hoće da rizikuje manje, ide u nešto sigurnije – štednja u banci, državne HOV...
=> manji prinos !
•
Veći rizik, veći prinos – akcije,“igranje” na berzi
Osnovno pravilo investiranja:
Problem na našem tržištu: Najveći broj građana je svoje akcije dobio zahvaljujući masovnoj
privatizaciji društvenog kapitala (na bazi minulog rada) – besplatna podela !!!
•
Suština poslovanja na berzi je potpuno drugačija:
na berzu se ne ide sa novcem od primljene plate –
na berzu se ide samo sa viškom sredstava
!
0
1 0
2 0
3 0
4 0
5 0
ri zik
jak o m a li ri zik
sred nji rizik
v el ik i riz ik
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
