Dr Svetlana Lazarević Petrović
I N F O R M A T I K A
Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija
Šabac
Šabac, 2012.
Autor:
Dr Svetlana Lazarević Petrović
Izdavač:
Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija
Šabac
2
9. OPERATIVNI SISTEM WINDOWS
80
10. GOTOVI PROGRAMI
88
11. MS WORD
97
12. MS EXCEL
105
13. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE
116
14. INTERNET
128
LITERATURA
139
UVOD
Naučno-tehnološki razvoj u poslednjih nekoliko decenija obeležen je
pojavom i naglom ekspanzijom novih tehnologija. Veliki broj informacija i
njihov značaj u savremenom svetu doveli su do stvaranja nove tehnologije
koja se zove informaciona tehnologija. Ova tehnologija omogućuje brzu i
kvalitetn obradu i prenos informacija bez obzira na njihovu količinu i
strukturu. Informaciona tehnologija, kao posledica opšteg naučno-
tehnološkog razvoja, imala je izuzetno brz razvoj, što je povratno uticalo na
razvoj nauke i tehnike.
4
Uopšte govoreći, informacje imaju važnu ulogu u procesima odlučivanja
i upravljanja. U tom procesu, racionalne odluke se temelje na raspoloživim
informacijama. Nauka koja se bavi svime što je vezano za obradu
podataka, odnosno informacija, naziva se informatika. Pojam informatika
počeo je da se primenjuje šezdesetih godina prošlog veka, a nastao je
spajanjem deliva francuskih reči INFORmation i autoMATIQUE.
Informatika je interdisciplinarna nauka koja proučava strukturu, svojstva
informacija i realizaciju njihove obrade.
Ideja o mašinskoj obradi podataka kao reprezenta informacija imala je
svoje prve pokušaje realizacije putem mehaničkih mašina koje su bile
izrađene sredinom devetnaestog veka. Međutum, tek je izuzetno
dinamičan razvoj elektronske tehnologije poslednjih decenija omogućio
stvaranje efikasnih mašina za tu namenu. Cilj je bio da se pomoću takvih
uređaja omogući automatska obrada bez učešća čoveka u toku obrade.
Najvažniji uređaji za automatsku obradu podataka su računari. Iako je
naziv računar nastao od reči računati, računar nije samo uređaj za
automatsko obavljanje računskih operacija sa numeričkim podacima, jer je
u praksi većina informacija nenumeričke prirode.
Nauka o računarima i svemu onome što se odnosi na automatsku
obradu podataka naziva se računarstvo. Pojmovi računarstvo i informatika
označavaju dva područja koja se u velikoj meri preklapaju.
U poslednje vreme su sve izraženije značajne promene, posebno sa
stanovišta primene savremenih informacionih sistema koji se sve češće
uključuju u poslovne sisteme. Razvoj ovakvih informacionih sistema
uglavnom se odvijao nesinhronozovano i gotovo po pravilu dolazilo je do
stvaranja nekompatibilnih sistema, sa različitim standardima, u kojim je
bilo dosta paralelizma, a u svakom sistemu su važila druga
"
pravila igre
"
.
Ovo se naročito nepovoljno odrazilo na korisnike koji po prirodi svog
posla imaju potrebu da komuniciraju sa razlićitim informacionim
istemima. Upravo iz tih razloga u poslednje vreme dolazi do integracionih
5
Karakteristike računara
Raznovrsna i uspešna primena računara bazira se na sledećim
karakteristikama računara:
univerzalnost primene,
automatski rad,
tačnost,
brzina,
sposobnost pamćenja velikog broja podataka,
ispitivanje velikog broja alternativa,
komunikativnost i mogućnost daljinske obrade,
razvijena programska podrška.
Univerzalnost primene
se ogleda u tome da se računar, kao
komponenta sistema, može upotrebiti na različite načine i u raznim
formama u obradi podataka, koji su svojsveni svim sistemima. Šta računar
radi i kako radi zavisi od programa koji mu čovek predodredi.
Automatski rad
predstavlja izvršavanje niza strogo definisanih
operacija koje su mu zadate. Računar je sposoban za duga i kompleksna
izračunavanja bez intervencije čoveka. Odatle i potiče naziv automatska
obrada podataka.
Tačnost
je sposobnost računara da kontroliše sebe, svoju ispravnost i
svoju tačnost koja praktično može biti velika.
Brzina
rada računara se meri u nanosekundama (1ns=10
-9
sec). Tako, na
primer, računar može da obavi i milijarde računskih operacija u sekundi.
Velika brzina i preciznost su odlučujući faktori za brzo prihvatanje
računara. Ova osobina je posebno važna u sistemima koji rade u režimu
realnog vremena.
7
