УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД

ТЕМА: КРИМИНАЛИСТИЧКО ФОРЕНЗИЧКА ОБРАДА ТРАГОВА 

ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА

Ментор:

Студент:

Божидар др. Бановић

          

Урош Рађеновић

                                                                                Индекс број: 24/2015

Београд, 2017

Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја

SADRŽAJ

      

1. УВОД............................................................................................................................................3

2. ОДНОС ФИЗИКЕ, ХЕМИЈЕ И БАЛИСТИКЕ.........................................................................5

3. БАЛИСТИКА..............................................................................................................................7

4. ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ....................................................................................................................9

4.1.

Историјски развој оружја.................................................................................................. 10

4.2.

Делови и механизми оружја..............................................................................................11

4.3.

Оружје са ожљебљеним цевима.......................................................................................15

4.4.

Оружје са неожљебљеним цевима................................................................................... 17

5. МУНИЦИЈА.............................................................................................................................. 21

5.1.

Елементи метка.................................................................................................................. 24

5.2.

Врсте метка.........................................................................................................................25

6. ПРОЦЕС ОПАЉЕЊА МЕТКА И КАРАКТЕРИСТИКЕ.......................................................27

7. ТРАГОВИ................................................................................................................................... 30

7.1.

Појмовно одређење трасологије и трага..........................................................................31

7.2.

Микротрагови.....................................................................................................................32

7.3.

Материјални докази који настају употребом ватреног оружја......................................34

7.4.

Трагови на употребљеном ватреном оружју...................................................................36

7.5.

Трагови на учиниоцу.........................................................................................................37

7.6.

Методе   за   детектовање   барутних   честица   и   неорханских   компоненти   насталих 

опаљењем метка............................................................................................................................ 38

7.7.

Трагови барута на одећи особе која је пуцала.................................................................42

7.8.

Трагови на жртви...............................................................................................................43

7.9.

Ране.....................................................................................................................................45

8. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА.........................................................................49

8.1.

Зрно као траг......................................................................................................................50

8.2.

Чаура као траг.................................................................................................................... 53

9. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРАВЦА ПУТАЊЕ.......................................................................................55

10.

ОДРЕЂИВАЊЕ ДАЉИНЕ ПУТАЊЕ..................................................................................55

Урош Рађеновић

 

 

2

background image

Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја

1. 1. УВОД

Употреба   ватреног   оружја   у   извршењу   кривичних   дела   је   у   наглом   порасту   у 

савременом друштву. Ватрено оружје је на нашим просторима после ратова вођених 90-тих 

година лако доступно и јефтино. Зато није ни зачуђујуће зашто се разни кривични деликти 

извршавају ватреним оружјем. Да би се открило кривично дело и учинилац неопходно је да 

се   познају   карактеристике   ватреног   оружја   којим   је   извршено   кривично   дело.   Трагови 

ватреног оружја богати су информацијама а од наше обучености зависи колико ћемо тих 

информација прикупити.

Трасологија   је   део   криминалистичке   технике   која   се   бави   учењем   о   траговима 

односно   проналажењем,   фиксирањем   и   тумачењем   трагова   који   су   у   вези   са   кривичним 

делом. Када се на месту извршења пронађе траг, он представља доказ, односно чињеницу, 

основ или разлог који говори о истинитости или   неистинитости неке спорне чињенице у 

кривичном поступку. Трагови могу да укажу на постојање кривичног дела, средства и начина 

извршења,   омогућавају   одеђивање   места,   времена   и   мотива   извршења   кривичног   дела,   а 

служи и као основа за проналажење одговора на златна питања криминалистике. С обзиром 

да траг представља доказ, неопходно је знати да са становишта криминалистичке праксе 

доказе   делимо   на   непосредне   и   посредне,     као   и   на   личне   и     материјалне.   Траг   као 

материјални   доказ   представља   одређену   промену   која   је   настала   делатношћу   човека, 

животиње или предмета и које је у вези са кривичним делом. 

Трагови   ватреног   оружја   могу   потицати   од   пројектила,   цеви,   ударне   игле,   чела 

затварача,   извлакача,   оквира,   лежишта   метка,   барутних   честица   и   пламена.   Приликом 

испаљењња   из   ватреног   оружја,   пројектил   великом   брзином   напушта   цев   оружја,   праћен 

гасовима сагорелог барута, несагорелим или делимично сагорелим барутним честицама чија 

брзина нагло опада и њихов крајњи домет се креће од 50-120 cm. На пројектилу, који при 

испаљењу прође кроз цев ватреног оружја настају карактеристични трагови поља цеви које 

прадстављају   праве   паралелне   линије   у   виду   испупчења   и   удубљења.   Такође   и   на   чаури 

настају карактеристични трагови од удара врха ударне игле у пределу каписле. Да би се могла 

извршити идентификација оружја потребно је пронаћи пројектиле и чауре на лицу места. 

Урош Рађеновић

 

 

4

Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја

Када пројектил удари у неки предмет долази до деформације и разбијања на парчад 

па је та парчад неопходно сакупити. Познато је да се приликом опаљења један део барутних 

честица   задржава   на   руци   лица   које   је   пуцало   и   то   углавном   на   кажипрсту,   палцу   и 

надланици. За детекцију таквих честица користи се тзв. парафинска рукавица.

Наука   на   коју   се   ОСЛ   највише   ослањају   у   откривању   путање   зрна   назива   се 

балистика и она се може поделити на унутрашњу и спољашњу. Само познавање балистике 

ослања се и на познавање физике и хемије. Пошто се ватрено оружје често користи код дела 

које су усмерена на угрожавање безбедности лица неопходно је познавање и медицинске 

струке при анализи рана начињених употребом ватреног оружја. Начин на који полиција и 

форензичари   поступају   у   анализи   трагова   ватреног   оружја   а   све   у   циљу   откривања   и 

решавања кривичних дела биће предмет овог рада.

Урош Рађеновић

 

 

5

background image

Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја

Између криминалистичке хемије и криминалистичке балистике има доста додирних 

тачака када су у питању крвни деликти и или друга кривична дела извршена из ватреног 

оружја.   У   вези   тога,   приликом   вршења   радњи   у   циљу   расветљавања   кривичних   дела 

извршених из ватреног оружја препоручује се непосредна сарадња вештака криминалистичке 

хемије и криминалистичке балистике, док се у неким случајевима препоручује и комисијски 

рад вештака ових струка.

Битно   је   истаћи   да   је   основна   карактеристика   научног   сазнања   у   систематском, 

смишљеном,   планираном   и  методском   поступку,   по   чему   се   и  разликује   од   свакодневног 

опажања које не може бити усмерено на суштину одређене појаве.

Ако би смо питали где је све могуће у склопу криминалистике користити методе 

физике и хемије, боља поставка питања би била-где их све није могуће користити. Сваким 

даном   стижу   нове   потврде   о   неким   новим   применама   поменутих   научних   дисциплина   у 

склопу криминалистичких активности.

Урош Рађеновић

 

 

7

Želiš da pročitaš svih 61 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti