Садржај
Увод –
02
Тенденција философије за време апологета тражи одговор о Тројичности
–
03
Философија и хришћанство у доба апологета – 04
Тријадолошко поимање Јустина Мученика и Философа –
05
Закључак - 11
Извори и литература –
12
Учење о Богу код светог Јустина Мученика и Философа
1
Учење о Богу код светог Јустина Мученика и Философа
Увод
Период апологетских писаца долази одма након периода
апостолских мужева, и док се ови други ,, обраћали искључиво хришанском
аудиторијуму, списи апологета били су адресовани на њима савремена
паганске читаоце“
1
Овакав заокрет у усмерењу хришћанских списа био је
условљен историским околностима у којима се нашла рана Црква. Ако су
римске власти у почетку хришћане посматрали као јудејску секту,
хришћани су третирани као нова религија која прети да својим
схватањима поткопа темеље Римске империје. О хришћанству су се
преплитале разне приче међу незнабошцима, али оно што је довело до
гоњења Цркве сасвим је јасно: Хришћани су упорно одбијали да принесу
жртве идолима, а а пре свега пред ћесарем као самим богом. За хришћане
то је било издајство Христа, а у очима Римљана то је било противљење
држави и цару. Црква је морала у лицу најученијих хришћана тог времена
да одговори на заблуде пагана о Њој, а тај задатак су преузели на себе
управо апологетски писци. Са друге стране, хришћанско учење се
захваљујући својој великој експанзији, долази у додир са јелинском
филосовском мишљу, која је тражила одговоре на философском нивоу, и
1
Јован Мајендорф,
Увод у светоотачко богословље
, Пролог Врњачка Бања, 2008, 43
Учење о Богу код светог Јустина Мученика и Философа
2
би неко својим ставовима доводио у сумњу ово тријадолошко учење, тада је
аутоматски престајала свака расправа,“
5
јер је то заправо била чињеница
коју нико није могао да оспори. Оно шта бисмо требали да имамо на уму
јесте то да „учење о Тројици није изум богослова – то је богооткривана
истина.“
6
Међутим, оно шта је карактеристично за људску природу јесте то
да стекне могуће знање о Богу, а и самим тим стекнутим знањем кроз
богоотксивену истину
поучи и друге и преобрати у хришћанство. Управо то
је било за циљ Јустина Философа, да разјасни Јелинима кроз фиолософску
терминологију учење о Тројединоме Богу. „Искушење које представљају
захтеви философије налази се, међутим, у свим аспектима живота
јелинског света, унутар којега се рађа и распростире Црква.“
7
Међутим,
постоји несавладива препрека и саблазан где се Јелини саплићу и та мисао
је: „Бог, да би био Бог, мора да буде апсолутно и неограничено Биће. Како је
онда могуће да постоје три апсолутна Бића? Свако од њих, да би било
апсолутно, мора да одузме нешто од апсолутног карактера оног другог –
апсолутност и вишебројност јесу два противречна појма.“
8
Апологети, а поготово Јустин Мученик и Философ, су имали тежак
задатак, задатак да објасне људима који су у врхунцу интересовања за
догматске теме постављали питања јелинско – философског карактерера:
„Шта бива са вером у једног Бога приликом Крштења у име Оца и Сина и
Светога Духа? Да ли се природа трију бића, трију Личности поистовећују са
природом Божијом? Ако верујемо у једног Бога како је могуће да говоримо
о Три Личности и да ли су оне онтолошки везане за једнога Бога?“
9
Од овога
5
Јован Зизјулас,
Догматске теме,
Беседа, Нови Сад 2001, 127
6
Игуман Иларион Алфејев,
Тајна вере,
Крагујевац 2005, 47
7
Христо Јанарас,
Азбучник вере,
Беседа, Нови Сад, 2008, 41
8
исто
9
Здравко Пено,
скрипта I Гносеологија и тријадологија,
Фоча 2010, 165-166
Учење о Богу код светог Јустина Мученика и Философа
4
питања дефинитивно је зависило спасење који су их постављали и зато је
пред црквеним оцима био веома важан задатак да веру објасне
философским појмовима.
Свети Јустин Мученик је много тога допринео учењу о Светој Тројици,
као што смо већ напоменули, „хтео је да приближи Хришћанство Јелинима.
Зато је поистоветио Бога са Логосом, говорећи да је Бог са Логосом, као са
својом умношћу, створио свет и дао му постојање.“
10
Уопште о Јустиновом
учењу о тријадологији говорићемо у наредним страницама, као и то од
каквог је он конкретно значаја за православље, а и како је он то одтупио од
истог.
Философија и хришћанство у доба апологета
Прво раздобље хришћанства се усресредило на тријадологију и
христологију. Činjenica čovještva Isusa Krista većini je raznih patrističkih pisaca
bila sama po sebi razumljiva.“
11
Читав свет античке философије је добио
сигурно место у хришћанству, то јест, схваћен је као долазак Христов који
доноси испуњење онога што је претходно било донекле познато. Поштујући
истину и у паганској философији, и схватајући ту философију као припрему
и водича ка хришћанству, Јустин је углавном користио њезину
терминологију, методе и резултате.
„Бог философа“ и истинити Бог у античком свету се знатно разликује,
али као што смо већ пре поменули, поједини хришћани (међу њима и
Јустин Мученик) су покушали да философским терминима укажу на
постојање једнога Бога и објасне Га истим, и да тога бога философије
10
Здравко Пено,
Догматика – књига прва,
Београд 2011, 53
11
Alister E. McGrath, nav.delo 346
Учење о Богу код светог Јустина Мученика и Философа
5
