УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
ДИПЛОМСКИ РАД
ГАЗДОВАЊЕ ПОПУЛАЦИЈОМ МЕДВЈЕДА
УВОД
Данашње стање медвеђе дивљачи у ловиштима Босне и Херцеговине је у више
аспеката газдовања достигло такав ниво односа и рада у коме се прво поставља
нужна потреба одржања врсте а онда и нешто другачији приступ и прихватање
савременијих начина газдовања која се користе у свијету. Када се даље узме у обзир
осјетљивост ове врсте у односу на погоршање природних услова средине, одсуство
потребне заштите и даље губљење станишта, мислимо да је задњи тренутак за
озбиљније напоре и ширу акцију за очување ове значајне ловне и биолошке врсте. У
свијету је позната чињеница да је постојање и здрава популација медвједа (који су на
врху ланца исхране), најбољи показатељ здраве шуме и животне средине а која је
уједно гаранција опстанка и квалитета живота. Нестајањем медвједа можемо бити
сигурни да нам је животна средина и природа угрожена и у многим елементима
живота (вода, ваздух, земљиште, мир и др.), који ни човјеку не гарантује здраво
живљење. Други у нашим сусједствима (Румунија, Словенија, Бугарска, Хрватска)
су направили скоро већ недостижне кораке у организацији струке, заштите и
комплетне подршке јавности и политике општој заштити природе и гдје медвједи
ради вишеструког значаја имају најважније мјесто.
1. МЕДВЈЕД (URSUS ACTROS)
На основу истраживања фосила и ДНK анализе узорака из прошлости, појава
рода медвједа на земљи у облику „сличном“ данашњем мрком медвједу везана је за
геолошко доба „палеоцен“ и старост преко 30 милиона година. За тако дуги период
година и еволуцију врсте, сигурно је да се кроз природно одабирања издвојило више
врста и подврста медвједа. Данас преовладава јединствено мишљење о осам
( R.Busch 2000, F. Craighead 2001) врста медвједа (укључујући велику панду) и
прилично неуједначено мишљење о броју подврста медвједа. Мрки медвјед у
Европи, појавио се у данашњем облику на земљи прије око 1 600 000 год.,
(Француска, фосил стар 900 000 год., Craighead 2000) од претка Ursus etrucus, у
вријеме великих сисара као што су сабљасти тигар, сјеверно амерички лав, преци
коња и камила, длакави мамут и мастодон. У периоду измјене глацијалних периода
кроз историју подручје Балканског полуострва је било својеврсно сколониште и
уточиште (повољнији климатски утицаји и одсуство сталног леда) прецима
данашњег медвједа. Данашње подручје које насељавају медвједи у Босни и
Херцеговини је остатак некадашњих ледених склоништа а у смислу општих
животних услова и бројне заступљности, још увијек се сматра као најинтересантније,
централно подручје одвојене популације «Алпе-Динариди-ШараПинду» која
насељава Балканско полуострво.
Слика 1
. Тек рођена младунчад медвједа (nat.geo)
1.1. СИСТЕМАТСКА ПРИПАДНОСТ
Царство:
Animalia
Кољено:
Chordata
Разред:
Mammalia
Ред:
Carnivora
Породица:
Ursidae
Род:
Ursus
Врста:
Ursus arctos
Слика 3.
Дистрибуција популација медвједа од Аустрије до Грчке - ДЕА- "Алпе-Динариди-
Пинду" (затамњени дијелови), Рила-Родопи-РР, СП-СтараПланина, ЦАП-Карпати, Апенини-АПП,
ЈужнеАлпе-СА.
Зубало медвједа је зубало правих звијери, с карактеристичним сјекутићима,
очњацима, и дерачима. Има укупно 42 зуба. Очњаци су јако добро развијени.
Жвачне површине кутњака су равне и пљоснате што његово зубало разликује од
зубала осталих звијери јер је прилагођено жвакању различите биљне хране. Треба
имати у виду да са већом старости медвједа долази до испадања зуба.
1.3. РАЗМНОЖАВАЊЕ
Вријеме парења је од краја маја до половине јула. Мужијаци тада прелазе
велике раздаљине, траже женке, боре се и настоје отјерати конкуренцију, те настоје
оплодити што више женки. Женка се, такође, може у истој сезони парити с више
медвједа тако да сви младунци у леглу не морају бити од истог оца. Заметак има
одгођени развој па се нарочито развија у последња три мјесеца трудноће. Мечићи се
рађају кад ни једна друга врста не доноси младе на свијет, зими (јануар и фебруар) у
најнепогодније доба године, за вријеме мајчиног брложења. Женка у брлогу окоти од
1 до 4 (у литератури се зна наћи и податак од 5) младих, али најчешће 2, тежине од
400-700 грама. Рађају се слијепи и без длаке и потпуно су овисни о топлини мајке.
Слијепи су од 28 до 35 дана. Мечићи сишу до старости од 4 мјесеца.Мечке грију
својим тијелом младунце и хране их изразито хранљивим млијеком са 22% масти и
12% протеина које је упоредиво само са млијеком туљана. Мечке све ово вријеме
