1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini
skup pravnih normi
koje regulisu gradjanske
sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).
- Gradjansko procesno pravo je
deo javnog prava
.
- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih
subjekata, vec
odnose izmedju suda i stranaka
, kao i odnose izmedju
samih
stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise
odnos izmedju pojedinca i drzave
u
postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.
- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na
tok gradjanskog sudskog postupka.
- Gradjansko procesno pravo
sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih
prava
, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog
prava.
- Ove dve grane prava stoje u interakciji.
- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim
normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i
prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.
- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom
procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih
propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili
rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom
postupku ).
-
Princip autonomije volje
stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u
gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine
principa dispozicije
stranaka.
- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni
postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti.
- SPOR I PARNICA
- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.
-
Pod sporom se smatra
zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi
da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok
drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog
ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.
- Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.
1
-
Parnica predstavlja
skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac,
tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske
udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.
- Dakle, neophodno je razlikovati
spor, materijalnopravni odnos
izmedju
pravnih subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos
ozmedju parnicnih
subjekata, u kojoj se spor konacno razresava.
- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom
smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za
sporazumni razvod braka ).
2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog
postupka
koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu
i u kome se zasniva samo
procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda.
- Dakle, tek
kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica
, i
uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni
odnos izmedju tuzioca i
tuzenog i izmedju suda i tuzenog.
-
Procesnopravni odnosi
koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u
momentu pocetka parnice su
javnopravne prirode.
- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.
- Parnica se okoncava u momentu kada sud donese o
dluku o sporu koja vise ne
moze da se pobija
ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,
kada se parnica okoncava voljom samih stranaka
( povlacenje tuzbe,
odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).
- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od
javnopravnih ovlascenja
( prava
u materijalnom smislu ) i
procesnopravnih tereta
( obaveza u materijalnom
smislu ).
- Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema
tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.
- Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku
stranke nisu obavezne
da vrse bilo kakve procesne radnje
, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je
jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor.
- Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.
2
- Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i
tacnu presudu.
- Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa
koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo.
- Zbog toga se ova teorija i naziva
ucenje o konkretnom pravu na pravnu
zastitu.
- Medjutom, jasno je da je
koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki
i da ne
odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu
iz gradjanskopravnog odnosa.
- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud
donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje
trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke.
- Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite
meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka
imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji
zastitna potreba.
-
Druga teorija ( pravo na presudu )
svodi pravo na pravnu zastitu na
javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno
meritorno resenje njihovog spornog odnosa (
apstraktno pravo na pravnu
zastitu
).
- Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o
sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.
- Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na
pravo
na pravosudje
.
- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu
odgovara najvise
principima pravne drzave
.
-
Pravo na pravnu zastitu je
javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave,
odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na
drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.
- Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da
uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji
pravni subjekt.
- Pojedinac ne moze da se,
a priori
, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.
V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS
- Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS
uredjeno
kao pravo na pravosudje.
- Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu
poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.
4
4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje
o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih,
imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.
- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka
ex officio pazi da li resavanje
spora spada u sudsku nadleznost
, odnosno da li se radi o sporovima koji su
enumerisani u clanu 1. ZPP.
- Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan
npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje
i odbacice tuzbu.
- U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.
A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari
- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi
u tome da
ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.
- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti
mogu
posluziti teoretski pristupi
o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.
- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na
pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava.
-
Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa.
- Ona se odredjuje po tome da li su
stranke u pravnom odnosu ravnopravne
( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u
odnosu subordinacije prema
organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ).
- Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja
nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog
prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak
radi o pravnom odnosu javnog prava.
- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine
gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.
- Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste
stavljanje akcenta na
subjekte ovlascenja
, odnosno obaveze iz pravnog odnosa.
- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da
ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu,
odnosno o upravnoj stvari.
- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje
koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o
5
akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao
u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.
V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred
gradjanskim sudom
- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne
stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen
zakonom.
- U ovom situacijama,
ponosenje zahteva, najcesce organu uprave
, predstavlja
posebnu procesnu pretpostavku
za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.
- To su sledece situacije:
a)
naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje
je bilo u pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice
duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde.
b)
naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice
gradjaninu. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.
- Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne
donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca, osteceni tek tada moze da trazi
pravnu zastitu pred sudom.
- Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu
stvar koja spada u nadleznost suda, takav
upravni akt je nepostojeci.
- Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar,
odluka suda moze da se
pobija zalbom.
5.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak
- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa
sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.
- Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog
dela.
A) Sustinske razlike
- Gradjanski sudski postupak pociva na
dispozicionoj maksimi
.
- Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski
postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni
postupak ).
- Krivicni postupak pokrece po pravilu
drzavni tuzilac ex officio
, a
izuzetno
moze i osteceni
za uglavnom laksa krivicna dela.
7
