Sadržaj:
1. Uvod............................................................................................................................................1
1.2. Cilj rada.................................................................................................................................3
1.3. Metod rada............................................................................................................................3
2. Osnovni pojmovi – mera oduzimanja imovine, imovina, svojina...............................................4
2.1. Mera oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela........................................................4
2.2. Imovina.................................................................................................................................5
2.3. Svojina.................................................................................................................................. 6
3. Vrste postupaka za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela........................................7
3.1. Građanskopravni postupak oduzimanja imovine.................................................................7
3.2. Upravnopravni postupak oduzimanja imovine.....................................................................9
3.3. Pitanja koja se javljaju kod nekrivičnih postupaka oduzimanja imovine...........................10
3.4. Krivičnopravni postupak oduzimanja imovine...................................................................11
4. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz 2008. i 2013.godine...................13
4.1. Krug lica na koja se zakon primenjuje................................................................................13
4.2. Krivična dela na koje se Zakon odnosi...............................................................................14
4.3. Postupak privremenog oduzimanja..................................................................................... 14
4.4. Minimalna vrednost imovine..............................................................................................15
4.5. Trajno oduzimanje imovine................................................................................................15
5. Teret dokazivanja u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.....................17
6. Postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela......................................................20
6.1. Subjekti postupka................................................................................................................20
6.1.1. Jedinica za finansijaku istragu......................................................................................21
6.1.2. Javni tužilac..................................................................................................................21
6.1.3. Sud................................................................................................................................22
6.1.4. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.............................................................23
6.2. Finansijska istraga...............................................................................................................24
6.3. Postupak privremenog oduzimanja imovine.......................................................................26
6.3.1. Naredba o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne
imovine...................................................................................................................................30
6.3.2. Egzistencijalni minimum..............................................................................................32
6.4. Trajno oduzimanje imovine................................................................................................33
6.5. Oporezovanje imovine........................................................................................................36
7. Zaključak...................................................................................................................................38
8. Literatura....................................................................................................................................40
2
XX veka država kao institucija je bila suočena sa novom pretnjom koja je mnogo opasnija i
okrutnija i sa kojom je mnogo teže boriti se, a to je organizovani kriminal.
Napretkom tehnologije, kao i čitavog poslovnog sistema koji je postajao sve brži, širi i
masovniji, došlo je do pojave organizovanih kriminalnih aktivnosti od strane grupa pojedinaca koji
su svoje nelegalne aktivnosti obavljali na jedan nov, sofisticiraniji način. Te aktivnosti su uvek bile
usmerene na sticanje imovinske koristi, tačnije novca, kojim su kupovani položaj i status, odnosno
obezbeđivana društvena moć. Te grupe pojedinaca su uglavnom hijerarhijski organizovane, sa
jasno podeljenih ulogama i obavezama, a sve u cilju pribavljanja, očuvanja i uvećanja imovinske
koristi koju su sticali baveći se raznim vrstama nelegalnih aktivnosti. Ono što je, takođe,
karakteristično za organizovani kriminal, jeste njegova sposobnost da se brzo „prilagodi tržištu“,
odnosno da svoje delatnosti brzo usmerava u onom pravcu koji im u datom trenutku donosi najviše
novca. Kod takvog vida bavljenja kriminalom radi se o „izuzetno opasnom, svojevrsnom i
kompleksnom obliku delikventnog ponašanja, koji ugrožava temelje savremene države i osnovna
načela demokratskog uređenja“
2
.
Kao jedna od posledica pojave organizovanog kriminala jeste porast broja izvršenja
krivičnih dela, i to takvim tempom da sva krivična dela nisu ni mogla biti otkrivena, a za neka
krivična dela nisu postojali osumnjičeni ili nisu postojali dovoljno jaki dokazi da bi se postupak
uopšte pokrenuo. To je dovelo do znatnog uvećanja imovinske koristi stečene nelegalnim putem,
koja je kasnije bila korišćena za finansiranje novih nelegalnih aktivnosti, a deo je uvođen u legalne
tokove kroz tzv. pranje novca, tako da su pojedinci praktično preko noći postajali novopečeni
bogataši koji su pored novca imali i moć koju su tim novcem obezbeđivali. Novac je postao i cilj i
sredstvo.
Ubrzo je postalo jasno da tradicionalna mera oduzimanje imovinske koristi nije dovoljna
kako bi se stalo na kraj ovakvim vidovima organizovanog kriminala, pa je u krivične zakonike
počela da se uvodi nova mera koja je trablo da udari na same temelje organizovanog kriminala,
odnosno na nelegalno stečeni novac, a to je mera oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Ova nova mera se u mnogome razlikuje od prvobitne mere oduzimanja imovinske koristi stečene
krivičnim delom, o čemu će detaljnije biti reči kasnije u radu. Ta nova mera je zbog svog karaktera
2
Grubač, M. (2008): „Organizovani kriminal u Srbiji kao pojava novijeg vremena“, Borba protiv organizovanog
kriminala u Srbiji – od postojećeg zakonoddavstva do sveobuhvatnog predloga reforme, UNICRI, Beograd, str. 32.
3
zahtevala definisanje novog postupka u kojem će ona biti izvršavana, kao i osnivanje novih organa
i proširivanje nadležnosti postojećih organa.
U Republici Srbiji se o pitanju imovine koja je proistekla iz kriminalnih aktivnosti počelo
ozbiljnije govoriti tek nakon demokratskih promena 2000.godine. Usvojena je Nacionalna
strategija za borbu protiv organizovanog kriminala
3
i donet je Zakon o oduzimanju imovine
proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu Zakon iz 2008.godine)
4
. U prvih nekoliko godina
primene ovog Zakona iz 2008.godine na videlo su izašli određeni nedostaci, što u pravnom što u
praktičnom smislu, te je 2013.godine donešen nov Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz
krivičnog dela (u daljem tekstu: Zakon iz 2013.godine ili Zakon)
5
koji je mnoga pitanja rešio na
drugačiji način, o čemu će takođe, biti reči kasnije u radu.
1.2. Cilj rada
Cilj ovog rada jeste analiza propisa kojima je u pravni sistem uvedena mera oduzimanja
imovine proistekle iz krivičnog dela, utvrđivanja njihovih prednosti i mana, kao i analiza samog
postupka oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela i subjekata koji u njemu učestvuju.
1.3. Metod rada
U radu će se najviše koristitinormativno-dogmatski metod jer će najviše pažnje biti
posvećeno analizi domaćih propisa koji se tiču mere oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog
dela. Takođe, kako će na pojedinim mestima biti reči i o rešenjima koja se nalaze u stranim
pravnim sistemima, u upotrebi će biti i uporedno-pravni metod.
3
Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala („Sl.glasnik RS”, br. 23/09)
4
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl.glasnik RS”, br. 97/08)
5
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl.glasnik RS“, br. 32/2013)
5
2.2. Imovina
Prilikom određivanja pojma imovine za potrebe ovog rada, moramo se osvrnuti na neke
od klasičnih definicija imovine koje se nalaze u građanskom pravu, kao osnovnoj grani prava koja
se bavi imovinom. Tako imovinu možemo definisati kao skup prava i obaveza
6
ili kao „skup
subjektivnih imovinskih prava predstavljenim jednim nosiocem“
7
. Međutim, tako široki pojmovi
imovine nisu adekvatni da bi se koristili u krivičnom pravu, posebno u smislu primene mere
oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Iz tih razloga je u Zakonu iz 2013.godine u čl. 3., tač. 1. data definicija imovine, te u
smislu ovog zakona pod „imovinom se smatra dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu,
materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti
i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom
se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro
u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana”, a ona je preuzeta iz Konvencije UN protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala.
8
U sledećim redovima ćemo na kratko analizirati ovakvu definiciju imovine, kako bismo
otklonili eventualne nedoumice oko njenog tumačenja i ukazali na određene specifičnosti. Zakon
navodi da se pod imovinom smatra
dobro
svake vrste. Ukoliko se opet vratimo na polje građanskog
prava, videćemo da je
dobro
, odnosno stvar (
res
) “deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj
vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo”.
9
Na ovom mestu je zgodno
ukazati na činjenicu, tačnije otvoriti pitanje da li se svojina na stvari može steći krivičnim delom.
Ustav Republike Srbije
10
u čl. 58. jemči
mirno uživanje svojine
i drugih imovinskih prava stečenih
na osnovu zakona, što sa principom krivičnog prava na se niko ne može obogatiti vršenjem
krivičnih dela, znači da prilikom izvršenja krivičnog dela, nema ni sticanja svojine, tako da ovde
6
Stanković, O., Vodinelić, V.V. (2004): Uvod u građansko pravo, Beograd, str.140-158
7
Vedriš, M. (1971) Osnove imovinskog prava, Opšti deo imovinskog prava, stvarno, obvezno i nasljedno pravo,
Informator Zagreb, str. 67.
8
Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (“Sl.list SRJ – Međunarodni ugovori”, br.
6/2001), čl.2., d).
9
Stanković, O., Orlić, M. (1999): Stvarno pravo, Beograd, str.6.
10
Ustav Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 98/2006)
