23. POGLAVLJE
MERENJE NACIONALNOG DOHOTKA
Mikroekonomija
proučava kako domaćinstva i preduzeća donose odluke i
kako se međusobno sučeljavaju na tržištu.
Makroekonomija
proučava privredu u celini.
Njen cilj je da objasni uticaj na sva domaćinstva, preduzeća i tržišta u
jednoj privredi, uključujući inflaciju, nezaposlenost I privredni rast.
Makroekonomija odgovara na sledeća pitanja:
•
Zašto je prosečni dohodak nizak u pojedinim zemljama, a visok u drugim?
•
Zašto cene u određenom periodu rastu ubrzano, a u drugom periodu su stabilne?
•
Zašto proizvodnja i zaposlenost u određenim fazama rastu, a u drugim fazama opadaju?
Makroekonomski ciljevi:
Visok nivo zaposlenosti
Stabilnost cena
Efikasnost
Adekvatna (pravična) raspodela dohotka
Ekonomski rast i razvoj
Zdravo društvo
Dohodak
– kontinuirani novčani prinos (Y) koji pojedincima, preduzećima i porodicama, pritiče na osnovu određene
ekonomske aktivnosti, raspoloživ za potrošnju, ali pod uslovom da se ne ugrozi fizički (fiksni i opticajni) kapital - H.
Higs 1923.
Za privredu u celini,
dohodak mora biti jednak izdacima
zato što
:
•
U svakoj transakciji postoje kupac i prodavac
•
Svaki dolar koji potroši kupac je dolar dohotka nekog prodavca
Princip jedankosti između dohotka i izdataka
u privredi se može lako uočiti na sledećem grafikonu kružnog toka:
Bruto domaći proizvod (GDP)
predstavlja meru dohotka i izdataka u jednoj privredi .To je ukupna tržišna vrednost
svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datom vremenskom periodu.
•
“BDP je tržišna vrednost . . .”
•
Output se vrednuje po tržišnim cenama.
•
“. . . Svih finalnih . . .”
•
Vrednuju se finalna dobra, a ne intermedijarna dobra (vrednost se računa samo jednom).
•
“. . . Dobara i usluga . . . “
•
Uključuje i materijalna dobra (hranu, odeću, kola) i nematerijalna dobra (usluge šišanja, održavanja
domaćinstva, posete lekara).
•
“. . . proizvedenih . . .”
•
Obuhvata trenutno proizvedena dobra i usluge, ne obuhvata transakcije iz prošlosti.
•
“ . . . u jednoj zemlji . . .”
•
Iskazuje vrednost u okviru geografskih granica jedne zemlje.
•
“. . . U datom vremenskom periodu”
•
Obuhvata vrednost koja se ostvari u datom vremenskom periodu, obično je to jedna godina ili
kvartal.
BDP meri 2 stvari istovremeno:
•
ukupne prihode (dohotke) od proizvodnje dobara i usluga
•
ukupne rashode (izdatke) u proizvodnji dobara i usluga
Šta
nije uračunato
u BDP?
•
BDP isključuje sve što se realizuje i potroši kući i nikad ne ugleda svetslost tržišta.
•
Isključuje sve što se proizvede i proda ilegalno, kao što su droge.
BDP (
Y
) se sastoji od
četiri komponente:
•
Potrošnja
(C)
•
Investicije
(I)
Y = C + I + G + NX
•
Javna potrošnja
(G)
•
Neto izvoz
(NX)
Potrošnja (C)
:
Izdaci domaćinstava na dobra i usluge, gde svakako ne ulazi kupovina novih stambenih prostora.
Investicije (I)
:
Kupovina kapitalne opreme, zaliha i objekata, što uključuje i kupovinu novih stambenih prostora koje
obavljaju domaćinstva.
Javna potrošnja (G)
:
Kupovina dobara i usluga od strane lokalnih organa uprave i vlade jedne zemlje.Ne uključuje
transferna plaćanja(socijalna pomoć) jer se za uzvrat ne dobija nikakvo dobro.
Neto Izvoz (NX):
Izvoz minus uvoz, odnosno, razlika između izdataka stranaca na domaća dobra(izvoz) I izdataka
domaćeg stanovništva na inostrana dobra (uvoz).
Nominalni GDP
prikazuje vrednost proizvedenih dobara i usluga u
tekućim cenama
.
Realni GDP
prikazuje vrednost proizvedenih dobara i usluga po
stalnim cenama
.
Preciznost zahteva mogućnost da se nominalni GDP svede na realni GDP pomoću korišćenja
GDP deflatora.
BDP deflator
iskazuje nivo cena koji se računa kao racio nominalnog BDP-a prema realnom BDP-u puta 100.
Pokazuje nam
koji deo porasta nominalnog BDP-a se duguje porastu cena umesto porastu proizvedenih
količina.
Predstavlja
jednu od mera koju ekonomisti koriste za praćenje prosečnog nivoa cena u privredi.
BDP deflator se računa pomoću formule:
Nominalni BDP
BDP deflator = ----------------------------- X 100
Realni BDP
