Есеј на тему: „

Двопартијски систем САД-а

Предмет: 

Политичке партије и организације

Ментор: доц. др Владе Симовић

Уводна реч

Још увек није створен социјално-политички механизам који би могао политичке 

партије   да   замени   у   улози   коју   оне   имају   у   политичком   систему,   а   која   се   посве 

поједностављено своди на то да врше власт или бар утичу на њено вршење тиме што је 

чине одговорном. Пошто је сва њихова делатност усмерена ка власти и пошто се стално 

налазе на власти или уз њу, политичке партије су изложене некој врсти лошег утицаја 

којим свака власт зрачи: власт даје не само могућност утицаја на јавне послове – она даје 

и велике могућности за решавање личних проблема оних који је поседују или врше; власт 

се употребљава за остварење јавних и општедруштвених циљева, али се и злоупотребљава 

за циљеве записане само у главама оних који те злоупотребе врше. И добра и лоша страна 

власти обавља се преко политичких партија, па ниједна државна афера не може проћи а да 

у њу нису умешане и политичке партије. Али унаточ свим критикама којима су изложене 

с времена на време, политичке партије обављају велики и одговоран друштвени посао и 

чине важан – у многим случајевима најважнији – део политичког система.

Двопартијски систем

  је израз којим се означавају она вишестраначка политичка 

уређења у којима на изборима, а на основу тога и на свим важнијим нивоима власти 

доминирају чланови, односно представници једне од двеју водећих политичких странака. 

Једна од тих странака се налази на власти, односно има статус 

владајуће странке

, док се 

друга странка налази у опозицији и обично се за њу користи израз 

мањинска странка

. За 

разлику   од   једнопартијског,   двопартијски  систем   у   правилу   није  институционализован 

кроз уставе и законе, односно двопартијске земље у свом законодавству претпостављају 

равноправну политичку утакмицу између више од две странке, попут земаља где постоји 

тзв. вишепартијски систем у ужем смислу. 

Двопартијски   систем   је   карактеристичан   за   земље   које   користе   парламентарни 

систем владавине уз већински изборни систем; захваљујући њему се гласови, односно 

мандати у представничким телима обично групишу око две најјаче странке. Такав систем 

се   обично   назива  

Westminsterski

  систем,   а   име   је   добио   по   локацији   британског 

парламента; изборни систем, а заједно са њима и двопартијски систем су као свој узор од 

бивше   матице   преузеле   колоније   некадашње   британскe   империјe,   односно   земље 

Commonwealtha

. Најпознатији од свих двопартијских система је, међутим, у САД где већ 

година   политиком   на   свим   нивоима   доминира   једна   од   две   најутицајније   партије   – 

Демократска и Републиканска

.

Политички теоретичари и коментатори често као предност двопартијског у односу 

на вишепартијски систем наводе да се њиме „поједностављује“ избор бирача, односно 

омогућава   брзо   и   једноставно   награђивање   и   кажњавање   политичких   партија   које   се 

налазе на власти; такође се наводе да две главне партије нуде већу политичку стабилност 

и   промовишу   умереност   науштрб   малих   партија   са   екстремне   левице   и   деснице. 

Kритичари двопартизма, са друге стране, држе да две водеће партије с временом постају 

део једног те истог естаблишмента, односно стварају међусобни симбиотски однос којем 

је   главни   циљ   одржавање  

status   quo

-a,   а   самим   тим   и   да   производе   стагнацију   и 

партитократију. Kао неки од метода којима се настоје отклонити ови недостаци развили су 

се   институти   тзв.  

протестних   трећих   партија

,   односно   концепт   великог   шатора   и 

прелиминарних избора унутар две водеће партије.

У Сједињеним Америчким Државама се у последњих стотину година смењују две 

партије у најважнијим органима власти. То су Демократска и Републиканска партија. Ни 

једна трећа партија није им, до сада, успела ни донекле угрозити овај монополистички 

положај. То је, дакле, разлог што се говори о двопартијском систему, иако у ствари у САД 

делују   и   неке   друге   политичке   партије,   али   оне   су   не   само   малобројне   и   политички 

безначајне,   него   су   редовно   и   потпуно   локалног   карактера.   Неке   су   међу   њима   и 

спорадичне – појаве се и нестају.

Да би се, према томе, познавао механизам страначког живота у САД потребно је 

проучити  деловање   наведених   двају   партија.   Ово   је   олакшано   чињеницом   што   су   обе 

странке у многочему веома сличне па најчешће неће требати говорити посебно о једној, а 

посебно о другој странци). 

background image

Želiš da pročitaš svih 10 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti