Proces revizije institucija javnog sektora
УНИВЕРЗИТЕТ БРАЋА КАРИЋ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ
ПРОЦЕС РЕВИЗИЈЕ ИНСТИТУЦИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРА
магистарски рад
Кандидат Ментор
Милован Бојић дипл.ецц Проф.др. Славко Вукша
Београд, септембар, 2009 године
САДРЖАЈ:
ПОЈАМ, УЛОГА И РАЗВОЈ РЕВИЗИЈЕ....................................................................5
ВРСТЕ РЕВИЗИЈА И ВРСТЕ РЕВИЗОРА.............................................................10
ИНСТИТИТУЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА РЕВИЗИЈЕ ЈАВНОГ. 26
Организација и мандат институвија јавног сектора у свијету.........................26
3.4. РЕВИЗИЈСКИ СТАНДАРДИ ЗА ЈАВНИ СЕКТОР.....................................................49
3.4.1. Примјенљивост међународних ревизорских стандарда у ревизији јавног сектора
0

1. УВОД
Успостављање и развој ревизије јавног сектора односно Врховних ревизијских
институција има изузетан друштвени, економски и политички значај. Од Врховних
ревизијских институција очекује се да вршећи своју Законом утврђену улогу буду у
функцији парламентарног надзора над Владом, владиним и другим институцијама
јавног сектора и у функцији унапређивања рада и функционисања јавног сектора.
Да би оствариле своју улогу Врховне ревизијске институције морају процес ревизије
проводити економично, ефикасно, ефективно и квалитетно.
Премет и циљ истраживања
Ревизија институција јавног сектора у надлежности је Врховних ревизијских
институција. Поставља се питање на који начин Врховне ревизијске институције
проводе ревизију јавног сектора. Управо је то
предмет истраживања
у
магистарском раду. Процес ревизије институција јавног сектора је специфичан
усљед специфичности организације, функционисања и финансирања јавног
сектора и специфичне улоге и позиције Врховне ревизијске институције. Од
Врховних ревизијских институција очекује се да ревизије проводе економично,
ефикасно, ефективно и високог квалитета уз поштовање релевантних стандарда
ревизије, професионалних и етичких принципа. У том контексту потребно је
истражити и презентовати процес ревизије и презентовати да ли тако дизајниран
процес ревизије омогућава економично, ефикасно и квалитетно провођење
ревизије и да ли су проведене ревизије у функцији унапређења рада и
функционисања јавног сектора.
Циљ
истраживања је да се на јединствен начин прикаже ревизија јавног сектора
као посебна врста ревизије са организационог, функционалног и
институционалног аспекта, а посебно процес ревизије институција јавног сектора
односно да се прикаже на који начин се приступа и проводи ревизија институција
јавног сектора. Циљ је да се прикаже улога Главне службе за ревизију јавног
сектора Републике Српске у ревизијским аранжманима у Републици Српској,
њена улога у вршењу парламентарног надзора над Владом и владиним
институцијама и њен утицај на рад и функционисање институција јавног сектора у
Републици Српској.
Основна хипотеза
у овом истраживању је да специфичност јавног сектора и
ревизије јавног сектора опредјељује и специфичност процеса ревизије
институција јавног сектора. Процес ревизије јавног сектора планиран,
организован и имплементиран у складу са одредбама Закона, релевантним
ревизорским стандардима и смјерницама, уз уважавање позитивне ревизорске
праксе омогућује економичну, ефикасану и ревизију високог квалитета која је у
функцији унапређења рада и пословања институција јавног сектора.
Улога Врховних ревизијских институција по правилу регулисана је одредбама
Устава и/или одредбама Закона који уређује материју ревизије јавног сектора.
Оно што је заједничко у свим нормативним рјешењима је да је Врховна
ревизијска институција парламентарна институција путем које Парламент
остварује надзор над Владом, владиним и другим институцијама јавног сектора.
Успостављање ревизије јавног сектора у Босни и Херцеговине односно
Републици Српској може се доводити у везу са доношењем Закона који уређују
материју ревизије јавног сектора 1999. године и организовањем Врховних
ревизијских институција 2000. године.
Јавна потрошња у свим државама заузима значајно мјесто, посебно значајно
мјесто има јавна потрошња у државама у транзицији каква је и Босна и
Херцеговина. Према неким процјенама релевантних међународних организација
јавна потрошпња на свим нивоима у Босни и Херцеговини је преко 40%
друштвеног производа. Имајући у виду ову чињеницу и уважавајући историјске
прилике на овом простору намеће се потреба тражења одговарајућих рјешења у
управљању и контроли јавне потрошње на свим нивоима. Посебну улогу имају
Врховне ревизијске институције. Примарна улога Врховних ревизијских
институција је ревизија јавне потрошње.
2

Рад би такође био и солидна основа за унапређење рада и функционисања
ревизијских институција јавног сектора Босне и Херцеговине и држава у
окружењу у смислу економичнијег, ефикаснијег и квалитетнијег ревизорског рада.
Садржај и структура рада
Овај рад је у основи подјељен у три дијела. У првом дијелу ријеч о општим
појмовима, значењу и врстама ревизије. У другом дијелу се приказује ревизија
јавног сектора као посебна врста ревизије, институционални облици
отганизовања ревизије у јавном сектору у међународној перспективи и у Босни и
херцеговини као и регулаторни оквир за ревизију јавног сектора. У трећем дијелу
који представља и кључни дио овог рада приказан је процес ревизије јавног
сектора по фазама процеса ревизије карактеристичан за Врховне ревизијске
институције организоване према параламентарном моделу и утицај овако
организованог процеса ревизије на економично. Ефикасно и ефективно
провођење ревизије институција јавног сектора.
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti