SUKOB ZAKONA
- pod sukobom zakona podrazumeva se konkurentnost više pravnih normi da urede isti činjenični
odnos. Konkurentske norme mogu pripadati pravnim sistemima koji važe na različitim teritorijama ili važe za različite
grupe lica u okviru iste teritorije ili su sadržane u različitim izvorima unutar istog pravnog sistema. U zavisnosti od toga o
kojoj je situaciji reč mogu se razlikovati sukobi zakona vremenskog,teritorijalnog,personalnog i normativnog karaktera.
Vremensko
u slucaju kada je podneta tužba za razvod braka a u isto vreme dolazi do promene porodicnog zakonodavstva.
Terotorijalni
je vezan za situaciju kada se jedna činjenicna situacija moze vezati za teritoriju jedne ili vise razlicitih drzava.
Personalni
je specifican, dolazi do izrazaja u drzavama gde postoji versko pravo, npr. Afrika.
Normativni
postoji onda kada
na određeni cinjenicni odnos moze da se primeni vise zakona ili vise podzakonskih akata, a postoji lex specialis koji je
najadekvatniji.
SUKOB ZAKONA U MPP
- sukob zakona koji je predmet mpp teritorijalnog je karaktera,jer se tice medjusobnog odnosa
isstema privatnih pravakoji pripadaju razlicitim drzavam. Unutrašnji sukob zakona-karakeristican je za slozene drzave sa
federalnim uredjenjem, gde u okviru jedne drzave postoji vise federalnih jedinica a svaka od njih ima svoje zakone i norme
kojima uredjuje odredjena pitanja. Pod unutrašnjim sukobima zakona podrazumeva se odredjivanje merodavnog prava
unutar iste drzave ciji je pravni sistem slozen, odnosno koji je sastavljen od vise uzih pravnih sistema. Unutr.skukob
zakona moze postojati i u unitarnim drzavama.
Postoji I pesonalni sukobi zakona,a gde se razlikuju verski sukob,plemenski,rasni i sukob zakona izmedju opšteg prava u
određenoj drzavi.
KLASIFIKACIJA MODALITETA REGULISANJA ODNOSA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI
–dva osnovna
modaliteta su kolizioni i supstancijalni metod. Pojedini autori smatraju da postoje 3 metoda, jer kolizioni metod supstituise
bilateralni i unilateralni.
Bilateralnim
kolizionim metodom sukob zakona se rešava tako sto se jedno od potencijalno primenjivih prava proglasava
merodavnim za regulisanje konkretnog odnosa sa inostranim elementom,te se na taj nacin vrsi izbor izmedju dva ili vise
prava sa kojima je odnos povezan i pravo koje je izabrano primenjuje se za regulisanje odnosa u pitanju. Osnovni
instrument bilateralnog kolizionog metoda jeste dvostrana koliziona norma kojim se upravo odredjuje merodavno pravo:
domaci sud, ukoliko je andlezan da raspravlja odredjenu stvar sa inostranim elementom, primenjuje domacu kolizionu
normu koja ukazuje na pravo koje u datom slucaju treba primeniti.
Unilateralni kolizioni metod-
kod unilateralizma svaki pravni poredak se ogranicava na to da odredi polje primene zakona
koji je sam doneo, odnosno svaka drzava odredjuje na koje ce se odnose sa elementom inostranosti primeniti njenji zakoni.
To se moze uciniti normama koje odredjuju polje primene zakona i jednostranim kolizionim normama. Jednostrane
kolizione norme polaze od odredjene vrste odnosa,ali umesto da odaberu neutralnu tacku vezivanja, koja bi u svakom
slucaju dovela do merodavnog prava, one se ogranicavaju samo na to da propisu domaci element koji treba da postoji da bi
se na tu vrstu odnosa primenio domaci zakon. Zbog toga one ne predvidjaju resenje za situaciju u kojoj propisani domaci
element ne postoji, odnosno koja ne potpada pod primenu domaceg zakona. Vecina jednostranih kolizionih normi moze se
bilateralizovati uglavnom putem rada sudova, tako da pojedini autori pravnim jednostranim kolizionim normama smatraju
samo one za koje je zakonodavac naznacio da se ne smeju bilaterizovati ili one norme kod kojih je bilaterizacija tehnicki
nemoguca.
Supstancijalnim metodom
odnosi sa elementom inostranosti uredjuju se neposredno kao sto je to slucaj kod svih ostalih
grana prava. supstancijalne norme medjunarodnog privatnog prava ne razlikuju se od uobicajnih supstancijalnih normi,
osim sto su namenjene za regulisanje posebne vreste odnosa gradjanskih i trgovinskih odnosa sa inostranim elementom.
Univerzalni i partikularisticki pristup
– ako se odnosi sa inostranim elementom uredjuju jedinstvenim pravilima koja vaze
za sve zemlje ili za vise zemalja, govorimo o univerzalistickom pristupu. Taj pristup nalazi svoje opravdanje u
medjunarodnom karakteru odnosa koje medjunarodno priv.pravo regulise i u potrebi za ostvarivanjem pravne sigurnosti ne
samo unutar jedne drzave,vec i sire, na medjunarodnom planu. Partikularisticki pristup se sastoji u tome da se odnosi sa
inostranim elementom uredjuju parcijalno, od strane svake drzave pojedinacno, tako da postoji mogucnost da se na istu
pravnu situaciju ili pitanje primenjuju sadržinski razlicite norme u zavisnosti od toga u kojoj se drzavi konkretno pravno
pitanje postavi.
DVOSTRANA KOLIZIONA NORMA
–se javlja kad je odredjeno cinjenicno stanje vezano za vise pravnih sistema.
Dvost.koliz.norma je posrednik izmedju pocetnog cinjenicnog stanja i konacnog pravnog odnosa a njen osnovni cilj je da
odredi koje ce se pravo primeniti na cinjenicno stanje koje je vezano za vise teritorija na kojima vaze razliciti pravni
poretci. Sastoji se od pravne kategorije i jedne ili vise tacaka vezivanja s tim da je pravna kategorija predmet regulisanja
koal.norme a tacke vezivanja predstavljaju usmeravajuci deo ka merodavnom pravu. Karakteristike : 1. Indirektnost –
upucuje,ali ne resava 2. Bilateralnost – omogucava primenu i domaceg i stranog prava 3. Neutralnost- upucuje na
najpodesnije 4. Imperativnost- obaveznost.
VRSTE
: proste i slozene. PROSTE su one koje u svom sastavu imaju samo jednu tacku vezivanja, a SLOZENE one koje
sadrze dve ili vise tacaka vezivanja. U okviru slozene zakonodavac moze predvideti alternativnu, supsidijarnu ili
kumulativnu primenu tacaka vezivanja ili merodavnog prava.
SUKOB KVALIFIKACIJE
: do sukoba dolazi onda kada se sudija opredeljuje za kvalifikaciju odredjene ustanove prema
domacem ili stranom pravu te ukoliko u tom slucaju vise prava i razlicitih pravnih kategorija pretenduje da resi odredjeni
spor i uglavnom je vezan za sukob merodavnog prava. okolnost da se kolizionim normama regulisu odnosi koji su vezani
za pravne sisteme vise drzava, dovodi do sukoba kvalifikacija. U pitanju je kvalifikacija, koja se javlja pre primene
kolizione norme. Ono o cemu se vodi racuna je uobicajena kvalifikacija prema stranom pravu i da li u domacem pravnom
sistemu postoji posebna kolaziona norma cija kategorija odgovara toj kvalifikaciji, dok se strana koliziona norma u
konkretnom slucaju uposte ne razmatra.
U nasem Zakonu o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja nije predvidjeno bilo kakvo resenje za primarnu
kvalifikaciju. Jedini opsteprihvaceni izuzetak od uobicajenog resavanja „sukoba kvalifikacija“ prema domacem pravu
odnosi se na slucaj odredjivanja stvari kao pokretnih i nepokretnih. U toj situaciji najveci broj drzava opredeljuje se za
kvalifikaciju prema mestu nalazenja stvari – da li ce se jedna stvar smatrati pokretnom ili nepokretnom, odlucuje pravo
drzave u kojoj se ona nalazi. Po odredbama Zakona o medjunarodnom privatnom pravu predvidjeno je da se kvalifikacija
cinjenicnog stanja, pravnih odnosa i instituta od kojih zavisi odredjivanje merodavnog prava vrsi po pravu Rep. Srbije,
osim ako ovim zakonom nije drugacije predvidjeno. Ako odredjivanje merodavnog prava zavisi od kvalifikacije pravnog
odnosa, instituta ili pojma koje pravo RS ne poznaje, kvalifikacija se vrsi uzimanjem u obzir funkcije koju pravni odnos,
institut ili pojam ima u odgovarajucem stranom pravu. Pojmovi sadrzani u medju narodnim ugovorima tumace se
nezavisno od znacenja koje imaju u pojedinom nacionalnom pravu, osim ako je medjunarodnim ugovorom drugacije
odredjeno.
PROBLEMI VEZIVANJA/ SUKOB VEZIVANJA
Uzvracanje
postoji kada koliziona norma domaceg prava ukazuje na primenu stranog prava, cija koliziona norma sa svoje
strane ukazuje na primenu polaznog, domaceg prava.
Preupucivanje
postoji u slucaju kada koliziona norma stranog prava
ne uzvraca na polazno pravo, vec ukazuje na primenu prava neke trece drzave.
Da bi mehanizam uzvracanja, odnosno preupucivanja bio pokrenut, neophodno je da budu ispunjeni odredjeni uslovi. Ti
uslovi su dopustenost uzvracanja i preupucivanja; domaca koliziona norma vodi primeni stranog prava koje za isti odnos
sadrzvi dvostranu kolizionu normu; razlicitost kolizionih normi polaznog i stranog prava; odgovarajuci cinjenicni sklop i
razlicit meritorni ishod u zavisnosti od toga koje pravo bude primenjeno.
U pravnom sistemu domace, polazne drzave uzvracanje i preupucivanje moraju biti najpre dopusteni. To znaci da
zakonodavac, u odgovarajucem zakonskom tekstu, treba izricito da ovlasti sudove i druge organe da utvrde i primene
strane kolizione norme u slucaju da je merodavno strano pravo. Uzvracanje i preupucivanje podrazumeva medjusobnu
