ПОСЛОВНА КУЛТУРА И ЕТИКА

1. Шта је култура (појам, обиљежја, значај симбола за развој културе, однос

економије и културе)?

Појам

Култура се односи на све области човјековог рада, стваралаштва, и на човјеков
живот уопште. Тако се говори о материјалој, духовној култури, станованја,
одијеванја, културном понашању...
Ријеч култура потиче од латинског глагола

colere

, сто је првобитно значило

обрађивати, крчити земљу. На то се надовезује ријеч

agrikultura

што значи

његовати земљу и гајити на њој. Цицеронов израз

cultura animi

проширује значење

ријечи култура на поље моралног живота људи, стога се појам култура односи на
морално и духовно прочишћење човјека и његов одгој.
Култура обухвата:

материјалну(грађевине, машине, инструменте, одјећу)

духовну(умјетност , науку, музику,игру, моду, језик, образовање...)

-мјера напретка и развоја појединих друштава и човјека у њему
-однос човјека према природи, друштву и другом човјеку
Култура је у најширем смислу укупност свих материјалних и духовних творевина
људског рада,у себе укључује рад и понашање свих човјекових скупина и
друштвених група кроз историју. Култура је историјска, развојна и динамичка
категорија, повезује прошлост садашњост и будућност.

Обиљежија културе



Рад-

Рад

и култура налазе се у узајамном односу. Рад је претпоставка

културе, као што је и култура процес који унапрјеђује рад. Сматра се да је
рад оспособио човјека да од примитивног живота и сакупљачке привреде
постане стваралац великих културних и материјалних добара. Култура је
настала из различитих облика човјековог рада, али је и сама утицала на
унапређење и „култивисање“ рада.



Друштво-

Култура и друштво се узајамно прожимају, али исто тако постоји

ситуација када култура прелази границе једног друштва (западна култура
која обухвата већи дио савременог свијета); ситуација када у једном
друштву егзистира више култура (исламска, католичка, православна...)



Традиција-

Без познавања традиције и наслањања на традицију не би се

могао остварити напредак у култури, нити превлладавање одређених

културних праваца и традиција, јер назначајнији дијелови културе, па и
културни инструменти(језик, писменост, умјетност...)чувају се у традицији и
одатле користе у садашњости и прослијеђују у будућност човјековог
стваралаштва. Традиција лат.

tradere-

предати даље.



Доминантна култура-

Испреплетена је са друштвом и налази се у односу

узајамног дејства.



Поткултура-

представља скуп вриједности, норми стила и начина живота,

понашања, опхођења, које усвајају, слиједе и прдужавају чланови одређене
групе.



Контракултуре

-када поткултура почиње да се сукобљава са главном

културом настаје контракултура(секте, хулиганство)



Културна

динамика

- Културе се шире, преплићу, прелазе из једне у другу и

то се назива културна динамика. Она се манифестује кроз културне контакте
у којима појединци или групе формирају културне основе са сопственим
културним вриједностима.



Акултурација

-Елемент који означава степен културне динамике.

Подразумијева додир две или више култура преко својих појединих
дијелова и елемената (језика, друштвених група). Ти додири су се некада
одвијали преко ратова, миграција и слично, а данас преко медија масовне
комуникације.



Асимилација

- Временски период у коме се једна култура или дио културе

утапа у другу културу и нестаје у њој, губи своја основна обиљежија,
идентитет и препознатљивост.



Дифузија

- Ширење појединих културних елемената у простору и времену.

То ширење се одвија кроз преношење знања, вјештина, оруђа, разних
техничких достигнућа, језика, жаргона,понашања.



Масовна

култура

- Захтјев да се културне тековине и културна достигнућа

учине доступним ширим друштвеним слојевима и већини становништва
(путем образовања, информисања



Елитистичке

културе

-Култура која је затворена у уском кругу корисника,

обично повлашћених (по основу знања или богатства). Да би култура била
приближена масовном друштву, мора бити разумљива „обичном човјеку“,
њен садржај мора бити јасан, једноставан и лако разумљив. То се постиже
кроз средства масовне комуникације који поједностављено приказују
садржаје појединих културних достигнућа. Овдје постоји опасност да се
масовна култура претвори у негативну појаву, јер низак ниво тумачења и
преношења садржаја културних дјела чини људе пасивним посматрачима и
објектима, а не субјектима културних збивања;



Авангардна

култура



Супротно негативном дјеловању масовне културе,

развија виши ниво потреба,више стандарде мишљења и разумјевања,
слободу и креативност.

Култура и цивилизација

2.Како култура утиче на пословање?

Пословна култура је дио опште културе.

Дијели се на: а) пословну културу пословног амбијента

б)пословну културу предузећа коју чини пословна култура
запослених,њихова организација рада,дјеловање, управљање, однос према послу,
потрошачима, сарадницима, стварима, акцијама,мотивацији и свему ономе што
доприноси успјеху предузећа.

Пословна култура појединца али и групе заснива се на општој култури, заправо култури
усмене и писане комуникације-култури говора и лијепом понашању, поред тих остали
ел.пословне културе су: пословни морал, пословно понашање и изглед и односи са
јавношћу.

Пословна култура представља правила понашања пословних субјеката која имају за
резултат пословни успјех и трајну конкурентност у пословању, доноси корист свима и
осигурава дугорочну стабилност и развој пословног субјекта.Битна је за оствариванје
успјешних резултата пословних субјеката,одржава радну заједницу здравом, утиче на све
процесе у компанији.На успјешно пословање утичу здрави међуљудски односи и
послобно окружење.

Чиниоци пословне културе који доприносе успјеху пословних субјеката су

Јасна дефиниција улоге запослених и јасна дефиниција циљева

У сваком субјекту,морају бити јасно одређене улоге чланова, хирејархија положаја и јасно
дефинисани циљеви.Свака улога подразумјева различите обавезе и одговорност за
обављање посла, па је неопходно да се знају обавезе запосленог, одговорност, и шта се
посебно цијени на послу, што утиче на мотивацију запосленог.

Поштовање-добри међуљудски односи

Треба да постоји узајамно поштовање запослених без обзира на позицију коју заузимају.
Утиче на продуктивност сваког запосленог, али и пословног субјекта у цјелини.
Поштовање се заснива на осјећају запосленог да је важан у организацији и остварује се
кроз квалитетну комуникацију.

Признање сваког достигнућа

Свако остварење, залагање и пословни успјех запослених треба да буде признат и
примјећен, запослени треба да има повратну информацију да ли су у добром правцу
усмјерене њихове активности.

Међусобно упознавање запослених

Има позитивне ефекте на посао,тим се долази до сазнања у вези са њиховим личним
особинама, навикама,радном искуству и квалитету рада. Утиче на одлике коме
послодавац може повјерити који задатак.

Посњедице неразвијености пословне културе су:

изостанак мотивације и нестручност

запослених, незадовољство клијената и неликвидност, изостанак дефинисања пословних
процеса, стварање пословне климе песимизма и безазлености.

3.Организациона култура(појам, предмет и метод)

Појам

Организациона култура је састав мишљења који међусобно дијеле припадници и који
једну организацију разликује од друге. Постоји десет карактеристика које показују бит
културе организације:

Индивидуална

иницијатива



степен одговорности, слободе и независности код

појединца;

Толеранција

ризика



степен до кога се запослени подстичу да буду иновативни и

усмјерени ка риззику;

Усмјерење



степен до кога организација даје јасне циљеве;

Интеграција



степен до кога се јединице унутар организације подстичу на

сарадњу;

Потпора

менаџмента



степен до кога менаџери дају јасне упуте и помоћ

подређенима;

Контрола



број правила и прописа који се користе за надгледање и контролу

понашања запослених;

Идентитет



степен до кога се припадници радије идентификују са организацијом

као цјелином, него са посебном радном скупином;

Састав

награђивања



степен до кога се додјељивање награда темељи на

критеријуму радног учинка а не на критеријуму година службе или пристраности;

1) Прва фаза је прије доласка



учење које се збило у организацији прије него што је

нови радник ступио у организацију;

2) Друга фаза је фаза сусрета



новозапослени види шта је заправо организација те

се суочава са вјероватноћом да се његова очекивања и стварност могу
разликовати;

3) Трећа фаза је фаза преображаја



новозапослени савладава вјештине које се

траже на послу и прилагођава се својој групи у организацији.

Дијелови организацоне културе:



Култура ширег окружења



Култура микро окружења



Карактеристике привредног сектора коме предузеће припада



Култура унутар предузећа



Култура оснивача



Култура појединца

Промјена орг.култура

Подразумјева:
1.промјена свијести(претпоставке,вјеровања, вриједности,идентитет, норме)
2.промјена понашања(церемоније, ритуали,навике,мотивација,награде,казне)
3.Промјена управљања(стилова управљања,упеављања квалитетом,тимовима,временом

Услови који би могли да олакшају промјену културе орг.:
1.Драматична криза
2. Промјена унутар водства
3.Млада и мала организација
4.Слаба културa

Предмет



Начин рада и односи у организацији



Комуникација између запослених



Начин управљања, задатке и организацију запослених



Симболи, значења, вриједности,норме,догађаји, појаве и имиџ пословног субјекта



Традиција и промјене пословног субјекта