Sindrom šoka predstavlja akutni, generalizovani
poremećaj perfuzije svih organskih sistema, koji
za posledicu ima poremećaj metabolizma ćelija.
ŠOK je periferna cirkulatorna insuficijencija kod
koje je tkivna perfuzija nedovoljna da zadovolji
nutritivne potrebe ćelije i da odstrani krajnje
produkte metabolizma.
TIPOVI ŠOKA
(prema glavnom patofiziološkom mehanizmu)
1.KARDIOGENI I EKSTRAKARDIJALNI
–
insuficijencija srca kao pumpe i nemogućnost punjenja
i pražnjenja srca kao pumpe
2.HIPOVOLEMIJSKI
– smanjenje cirkulišućeg volumena
krvi usled gubitka krvi ili plazme
3.DISTRIBUTIVNI
– sistemska vazodilatacija i
nakupljanje krvi u mikrocirkulaciji, sa očuvanim
volumenom cirkulišuće krvi (normovolemijski šok)
TIPOVI ŠOKA
KARDIOGENI i
Ekstrakradijalni
HIPOVOLEMIJSKI DISTRIBUTIVNI
ETIOLOŠKI
FAKTOR
INFARKT
MIOKARDA
RUPTURA KOMORA
ARITMIJA
PLUĆNA EMBOLIJA
KARDIOMIOPATIJE
POREMEĆAJI
SRČANIH VALVULA
Tamponada srca
konstriktivni
perikarditis,
plućna embolija
plućna hipertenzija
KRVAVLJENJE
DEHIDRATACIJA
(POVRAĆANJE,
DIJAREJA,
OPEKOTINE)
TRAUME
POLIURIJA
(DIJABETES MELITUS,
DIJABETES INSIPIDUS)
SEPSA
ANAFILAKSA
GUBITAK
SIMPATIČKOG
TONUSA -
NEUROGENI ŠOK
(EDEM MOZGA,
POVREDE GLAVE,
SPINALNI ŠOK,
HIPOKSIJA CNS-a)
ETIOLOŠKI FAKTORI ŠOKA
FAZE ŠOKA
1.
FAZA KOMPENZOVANOG ŠOKA
(rana faza u kojoj se
aktiviraju kompenzatorni fiziološki mehanizmi koji teže da vrate
funkcije u fiziološke okvire)
2.
FAZA DEKOMPENZOVANOG (PROGRESIVNOG) ŠOKA
(kompenzatorne reakcije slabe i dolazi do pada arterijskog pritiska i
tkivne perfuzije)
3.
FAZA IREVERZIBILNOG ŠOKA
(krajnji stadijum koji nastupa
kada se pređe “tačka bez povratka”, posle čega dolazi do
ireverzibilnih promena u organizmu i smrti).
Bez obzira na etiološki faktor, poslednja faza je zajednička za sve
tipove šoka.
