Универзитет Источно Сарајево
Педагошки факултет
Разредна настава
СЕМИНАРСКИ РАД
Оријентација у простору
Ментор:
Студент:
Др. Драгана Радивојевић Софија Стојановић
Јануар 2019. год.
2
1. Оријентација
Ријеч оријентација потиче од француске ријечи ориентер, према
латинском ориенс (излазак Сунца, види Оријент) - што значи смјер према
истоку.
Оријентисати се можемо на разне начине, а најпознатији начини су помоћу:
компаса (којег је, уз географску карту и сат, добро имати уз себе кад идемо
на излет у природу), појава у природи, Сунца, три штапа, сата, звијезде
Сјеверњаче и Мјесеца.
Географска оријентација представља одређивање сјевера, односно
утврђивање главних страна свијета. То се може радити помоћу инструмената
(компас), небеских тијела и појава и ознака на земљишту.
Топографска оријентација се састоји у одређивању стајне тачке посматрањем
и уочавањем карактеристичних објеката на земљишту и упознавању
топографских елемената. Затим се врши поређење с елементима на
топографској карти.
1.1. Оријентација у простору
Свако од нас је једном био у новом граду или зашао у непознати дио
познатог града. Наравно да увијек можете питати за смјер, но ако сте
срамежљиви, а батерија паметног мобилног телефона је на измаку снага или
једноставно нема никога у близини кога бисте могли питати, оријентација у
простору, тј. сналажење помоћу географске карте, компаса или само страна
свијета може бити од велике помоћи.
Но, док је у граду оријентација олакшана разним јединственим обиљежјима
(киповима, парковима, уочљивим зградама) или именима улица, природа је
нешто сасвим друго.
Замислите густу шуму усред планинског подручја. Свуда око вас је дрвеће.
Свако је дрво јединствено, но тешко да би смо их могли назвати
“јединственим просторним обиљежјима”. Овдје су нам за оријентацију
потребне разне друге вјештине.
