Античка философија
појам и подела:
Античка философија обухвата хиљадугодишње временско раздобље: од јонских
почетака у 7/6. веку пре Христа па све до 6.века после Христа, до декрета цара Јустинијана, којим су
529. год. забрањене и затворене све паганске философске школе у Атини. Историјске прилике
условиле су и поделу античке философије на хеленски и хеленистичко-римски период.
историјски оквир:
Од свих историјско-политичких творевина антике (колонизација, бродарство,
трговина...) за развој философије од највећег значаја је појава грчког полиса (град – држава). За
разлику од великих, централизованих држава Истока на челу са неприкосновеним господаром, грци
су стварали мале полисе у којима су слободни грађани били чврсто повезани и одговорни за
заједничку државу... Просторно ограничени градови-државе (пречник око 150 км) и њихове
политичко – религиозне установе (скупштина, суд, храм, трг) могли су да задовоље све друштвене
потребе локалног становништва, којем (у политичком смислу) не припадају метеци – насељени
странци, жене и робови.
античка слика света:
Стари Грци су мислили да у божанском свету влада нестворена
закономерност, нека врста непроменљивости у односима између ствари. Божанско прожима космос
који траје у цикличном времену, тјс. у вечном обнављању природног поретка – без почетка и краја.
Космос је најчешће разумеван као геометријски уређен поредак који је потпун, довршен, односно
ограничен. Тако се и претпостављено јединство света поимало као симетрична хармоничност
његових различитих елемената, хијерархијски поређаних са боговима на врху.
Као што космосом владају циклуси који се смењују у правилним размацима тако се и унутар људског
света на „законит“ начин смењују политички поретци. У пролазном свету људских ствари држава
траје као нешто што је цело или једно и, као таква, она по природи ствари стоји изнад појединца.
Држава је третирана као
највише добро
– онај морални циљ коме се тежи ради њега самог. Другим
речима, свако ко је желео да живи морално исправним („блаженим“) животом, морао је усвојити
грађанске врлине које налажу подређеност приватног живота јавним пословима као и оданост
општем (државном) добру.
Питања
Античка Философија
: 1. Појам и подела? 2. Историјски оквир? 3. Античка слика света?
–
Космолошки период проблем почела
Први философи (називамо их
пресократовци
) првенствено су се бавили проучавањем
природе. Зато се често називају физичари – од грчке речи Фисис – природа која се стално развија и
мења. Они су настојали да помоћу разумски заснованих доказа утврде првобитне принципе (корене
или начела) свих ствари. Трагали су за сврхом или смислом бића/бивства – онога што
јесте
, што чини
или омогућава постојање засебних бића. Тај напор мишљења представљао је развој појмовног
схватања у чијој основи стоји разумска радозналост пред загонеткама природе и космоса...
Пресократовци су настојали да превладају разлику између очигледног чулног мноштва, с једне, и
општег јединства или повезаности свих ствари у свету (природи, космосу, ономе што јесте – бићу), са
друге стране. У том трагању за јединственим начелом свега постојећег они су природу разумевали
као основу свих збивања, или као општи оквир стварности, док је космос био израз којим су
означавали универзални, „правични“ поредак свих ствари у свету (иначе, космос је још значио и
„украс“). Утолико је могуће рећи да су се први философи бавили
природом космоса
: трагали су за
начелом (почелом, основом) или „кореном“ (грч. Архе) свега постојећег. Архе је у том смислу
безвремени темељ живота који обезбеђује постојаност и закономерност у очигледним сталним
променама унутар чулног света.
Јоњани – Талес, Анаксимандар и Анаксимен – Проблем почела
Први философи потичу из Јоније, приобалне области Мале Азије коју су Хелени колонизовали. То
подручје било је идеално за трговину између истока и запада и постојала је интензивна културна
размена између старих народа Грчке, Персије, Египта... Најзначајнији полис у тој области био је
Милет и у њему је створена прва философска школа.
Талес
(око 640 – 550. год. пре Христа)
Његов главни значај састоји се у томе што је он, уводећи природну узрочност и последичност, први
пут у историји учинио покушај да природу објасни природним путем. Посматрајући предмете, појаве
и процесе у природи, органској и анорганској, он је налазио сталну промену, а у тој промени нашао
нешто непроменљиво, из чега све произилази и у шта се све разрешава а то је
вода
. Дакле, темељно
начело и основни елеменат природе Талес је видео у води и она је за њега непроменљиви праизвор
из кога све настаје испаравањем или замрзавањем.
Анаксимандар
(око 610 – 547. год. пре Христа)
Његова прасупстанција (архе) из које извиру и у коју увиру све ствари није истоветна ни са једном
материјом, него је нешто што није у искуству дано, највиша апстракција која је могућа. Јер ако се
прасупстанција тражи у искуственом свету, где владају настајање и нестајање, промена, било би
немогуће да свет вечно траје. Зато је Анаксимандар за бесмртну и непропадљиву прасупстанцију
(првобитни основ бића, корен, темељ...) узео неизмерно, неограничено, бесконачно –
апејрон
, што
он замишља као материју која је по квалитету неодређена а квантитету бесконачна. Из апејрона,
помоћу непрестаног вртложног кретања, издвајају се
супротности
које узрокују настајање
појединачних ствари. Ствари су коначне и одређене и накнадно се враћају у неодређено и
бесконачно почело. Враћање у једно – апејрон јесте праведност а издвајање у мноштво појединачних
ствари неправедност. Стално смењивање „правде“ и „неправде“ јесте неизбежан циклус стварања и
уништавања свих, безбројних светова!
Анаксимен
(око 585 – 528. год. пре Христа)
Архе је
ваздух
– безгранична материја која у свом вечном кретању наизменично пролази кроз
стадијуме згушњавања и разређивања...Као основ постојања, ваздух је бесконачан у бројчаном
(квантитативном) али не и у садржинском (квалитативном) смислу. Он јесте количински неодређен
али се увек појављује као неки одређен, конкретан квалитет.
1. За чиме су трагали пресократовци и коју су разлику хтели да превладају?
2. Шта је то
Архе
?
3. Проблем почела код Јоњана?
