Procena i upravljanje rizicima u vodovodnim sistemima i indikatori rizika kvaliteta vode za piće u Srbiji

Dr Nebojša Veljkovi

, dipl. inž. gra

specijalista sanitarne tehnike

PROCENA I UPRAVLJANJE RIZICIMA U VODOVODNIM
SISTEMIMA I INDIKATORI RIZIKA KVALITETA VODE ZA PI

E U

SRBIJI

UVOD

Obuhva

enost stanovnika javnim vodosnabdevanjem i kvalitet vode za pi

e ima direktni

uticaj na zdravlje stanovništva i predstavlja osnovni pokazatelj sanitarno-higijenskih uslova
života u jednoj sredini. U Srbiji je 77% stanova opremljeno vodovodnim instalacijama koji su
priklju

eni na javni vodovod i 15% stanova na individualne sisteme za vodosnabdevanje. [4]

Prema zvani

nim statisti

kim pokazateljima u odnosu na ukupan broj doma

instava, u Srbiji

je oko 80% doma

instava priklju

eno na vodovod. [5] Prema dokumentu Nacionalna

strategija održivog razvoja Srbije, priklju

ak na javni sistem vodosnabdevanja ima 63%

stanovništva, dok je lokalnim vodovodima obuhva

eno još 14% stanovništva (Vlada

republike Srbije, 2008).

U svakom sistemu za snabdevanje vodom koji ima ure

eno i zašti

eno izvorište, rezervoar

vode, vodovodnu mrežu i razvod do to

ih mesta, mora se osigurati snabdevanje potroša

higijenski ispravnom vodom za pi

e. U vodi se može na

i širok spektar merljivih

karakteristika, jedinjenja ili sastojaka koji mogu uticati na njen kvalitet. Postoje šest
kategorija pokazatelja koji mogu kontaminirati vodu za pi

e, to su: (1) mikroorganizmi, (2)

dezinficijensi, (3) nusproizvodi dezinficijensa, (4) anorganske hemikalije, (5) organske
hemikalije, i (6) radioaktivni elementi. Kontrola kvaliteta na ove pokazatelje daje ocenu
ukupnog u

inka sistema i kona

nog kvaliteta vode za pi

e koja se isporu

uje potroša

ima.

Najvažniji deo procene rizika u vodovodnom sistemu je identifikovanje opasnosti

(hazarda), a to su patogene bakterije i hemijske supstancije koji imaju potencijal da
prouzrokuju opasni doga

aj. Opasni doga

aj je akcident ili situacija koja može dovesti do

prisustva opasnosti po zdravlje. Rizik je verovatno

a da identifikovane opasnosti uti

u na

zdravlje. Važan deo upravljanja rizicima u oblasti javnog snabdevanja stanovništva vodom za
pi

e su poslovi sanitarnog nadzora koji obavljaju sanitarni inspektori na osnovu ovlaš

enja

utvr

enih zakonom. [6] U praksi se sanitarni nadzor vrši samo u javnim vodovodima kojima

upravljaju javna komunalna preduze

iji su osniva

i lokalne samouprave i u retkim

slu

ajevima privatna preduze

a u ovoj delatnosti. Ovo zna

i da se sanitarni nadzor danas u

Srbiji ne obavlja nad lokalnim vodosnabdevanjem kojim je obuhva

eno oko 1,050.000

stanovnika, što sa brojem stanovnika koji su priklju

eni na individualne sisteme ukupno

iznosi oko 2,700.000 stanovnika koji koriste vodu o kojoj nadležne službe nemaju podatke o
kvalitetu.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije/

Agencija za zaštitu životne sredine

Kvalitet vode za pi

e, unapre

enje energetske efikasnosti i uštede u preduze

ima vodovoda i

kanalizacije, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Me

unarodno stru

savetovanje – Soko banja, 2011, str. 36-45.

Principi procene i upravljanja rizicima u vodovodnom sistemu i pra

enje i izveštavanje o

indikatorima rizika kvaliteta vode za pi

e, izneti u ovom radu, daju okvir za dobro upravljanje

i kao preduslov mogu osigurati higijenski ispravnu vodu na mestu koriš

enja, zaštitu zdravlja

korisnika i o

uvanje životne sredine.

PRINCIPI PROCENE I UPRAVLJANJA RIZICIMA

Najefikasnije sredstvo za osiguranje kvaliteta vode za pi

e i zaštitu zdravlja gra

ana, u

svim vodovodima bez obzira veli

inu, je usvajanje preventivnog pristupa upravljanja koji

obuhvata sve korake od izvorišta, rezervoara, distributivnog sistema do potroša

a. Preventivni

pristup upravljanja rizicima je detaljno objašnjen u ranijem radu u obliku „opšte matrice“,
koja obuhvata elemente HACCP i ISO 9001 i može se primeniti na sve vodovodne sisteme
bez obzira na veli

inu. [1], [2], [3] Ova „opšta matrica upravljanja“ sadrži i obra

uje

etiri

opšte oblasti:

•

Obaveza upravljanja kvalitetom vode za pi

. Ovo obuhvata razvoj obaveze

upravljanja kvalitetom vode za pi

e u okviru odgovornih u vodovodu, lokalnoj

samoupravi ili samih korisnika. Uspešna primena zahteva aktivno u

eš

e lokalne

službe za javno zdravlje i inspekcije u skladu sa zakonskim ovlaš

enjem.

•

Analiza sistema i upravljanja

. Ovo obuhvata razumevanje celokupnog vodovodnog

sistema, opasnosti i doga

aje koji mogu ugroziti kvalitet vode za pi

e i preventivne

mere i operativnu kontrolu neophodnu da se osigura higijenski ispravna voda za pi

•

Preduslovi za zahtevani kvalitet vode za pi

. Ovo obuhvataja osnovne elemente

dobre prakse, kao što su obuka upošljenika ili izabranih korisnika na održavanju,
uklju

enje lokalne samouprave kroz periodi

nu ocenu funkcionisnja sistema

uspostavljanjem dokumentacije i izveštavanja.

•

Nadzor

. Ovo obuhvata kontrolu vodovoda od strane nadležnih inspekcijskih službi i

lokalnog sanitarno-higijenskog nadzora zdravstvene službe. Ove komponente
obezbe

uju osnovu za kontinuirano poboljšavanje uslova vodosnabdevanja.

S obzirom da se u praksi ove

etiri oblasti „opšte matrice“ me

usobno prepli

u i

prožimaju, u ovom radu su elementi matrice predstavljeni u obliku blok dijagrama: (1)

blok

dijagram – procena rizika

, i (2)

blok dijagram – upravljanje rizicima

. (Slika 1 i 2)

Prevencija je suštinska karakteristika delotvorne procene i upravljanja rizicima u

vodovodnom sistemu. Preventivne mere su one akcije, aktivnosti i procesi koji se koriste da
se spre

e opasnosti od dešavanja ili da se one smanje na prihvatljivi nivo. Opasnosti (hazardi)

se mogu desiti bilo gde u vodovodnom sistemu i zato preventivne mere treba da budu
sveobuhvatne od izvorišta do potroša

a. Mnoge preventivne mere mogu da kontrolišu više od

jedne opasnosti, dok je za neke opasnosti potrebno da se primene više od jedne preventivne
mere da bi bile uspešne.

Identifikacija i primena preventivnih mera zahteva razmatranje

važnog principa pristupa višestrukih barijera. Princip procene rizika višestrukuih barijera je
predstavljen na blok dijagramu – procena rizika. Snaga ovog pristupa je u tome što se ispad
jedne barijere može nadoknaditi delotvornim radom preostalih barijera i time minimizirati
verovatno

a da zaga

iva

i pro

u kroz celokupni sistem pre

iš

avanja i da oni budu u

dovoljnoj meri prisutni da prouzrokuju opasnost. Tradicionalne preventivne mere ugra

ene su

u odre

eni broj barijera, uklju

uju

i tu: