Trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminala

UNIVERZITET  ’’UNION – NIKOLA TESLA’’ U BEOGRADU

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO 

UNIVERZITETA ’’UNION – NIKOLA TESLA’’ U 

BEOGRADU

DIPLOMSKI RAD

Trgovina ljudima kao oblik organizovano kriminala

Mentor :

                Student :

Doc. Dr Božidar Otašević

               Mladen Perić

               Broj indeksa : I0619/19

UVOD

Termin trgovina ljudima je često u upotrebi u svakodnevnom životu. U pojavnom obliku 

organizovanog   kriminaliteta   ona   predstavlja   savremeni   vid   ropstva,   i   može   pogađati   sve 

države, kako razvijene tako i nerzvijene. Pojam trgovine ljudima je težak za definisanje, pa mu 

se često pripisuju različita značenja, pored toga što je on poprilično neodređen u međunarodnim 

dokumentima. Sama činjenica da   trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminaliteta 

predstavlja organizovanu krimimalnu delatnost, koja prouzrokuje štetu drugih lica radi sticanja 

materijalne koristi, takođe se sastoji od niza povezanih radnji, koje su usmerene ka sticanju 

istog cilja.

Pod trgovinom ljudima se podrazumeva  kupovina ili držanje nekog drugog lica radi njegove 

ekspolatacije, zajedno sa svim drugim radnjama koje mogu biti deo tog procesa kao što su : 

čuvanje, skrivanje prevoz i slično. U svim takvim slučajevima uvek je prisutan faktor nečije 

ekspolatacije. Eksploatacija se konitunuirano održava upotrebom sile, pretnje, prevare, otmice 

i slično. Trgovina ljudima je vid modernog ropstva, koje se zasniva na ponudi i potražnji i 

samim ti je vrlo unosan posao. Kako novi globalni poredak pospešuje razvijanje tehnologije, 

olakšano je formiranje kriminalnih organizacija koje se trgovinom ljudima.

Područja u kojima se vrši regrutacija žrtava trgoivne ljudima su u većoj meri politički i 

ekonomski zaostala. Veći procenat žrtava trgovine ljudima su žene (80 %) , a 70%  žena i 

devojaka bude prodano sa ciljem seksualne ekspolatacije

Početkom XX veka donet je prvi međunarodni dokument koji u celosti vrši regulativu zabrane 

trgovine belim robljem. Posle njega, 1921. doneta je Međunarodna konvencija u suzbijanju 

trgovine decom i ženama, u kojoj se precizno utvrđuje sistem sancionisanja za prekršioce te 

zabrane. Konvencija takođe predviđa kažnjavanje izvršioca ovog delikta, a takođe se i kažnjava 

pokušaj, nagovaranje , priprema i navođenje drugih lica u nameri da budu zloupotebljeni. 

Daljim tokom je doneta Konvencija o suzbijanju trgovine licima i o ekspolataciji prostitucije 

drugij 1949, godine sa ciljem suzbijanja trgovine ljudima u cilju seksualne ekspolatacije, i sa 

ciljem potpunog ukidanja trgovine belim robljem.

PRVI DEO – TEORIJSKI DEO

1.

ORGANIZOVANI KRIMINAL – POJAM I KARAKTERISTIKE

Organizovani kriminal, organizovani kriminalitet i kriminalne organizacije su termini koji 

predstavljaju grupisanje organizacija koje vode kriminalci sa direktnom namerom  bavljenja 

ilegalnim   aktivnostima,   najčešće   radi   ostvarivanja   profita.   Organizovani   kriminalitet   (lat. 

crimen – prestup, zločin), vrsta i tipologija kriminalnih pojava vezana za delatnost kriminalnih 

organizacija  

1

.   Boettcher   definiše   da   se   organizovani   kriminalitet   odlikuje   uređenim 

zajedničkim delovanjem više lica (koje teži da bude trajno, sa ciljem da se ostvarer direktno ili 

indirekno poslovno pokriveni profiti ili uticaj u oblasti javnog života tako što će pribaviti ili 

nuditi zakonom zabranjene ili kontrolisane proizvode i usluge, preuzimati odnosno kontrolisati 

legalna   peduzeća,   vršiti   krivična   dela,   težeći   da   ilegalnim   metodama   ostvare   stvarne 

monopole

2

.

Organizovani kriminalitet jeste društvena pojava koja je uslovljena mnoštvom faktora, i 

kao takva je u stalnom procesu menjanja. To menanje   zavisi od društvenih, tehnoloških 

ekonomskih i drugih promena u društvu. Kod opšteg pojma organizovanog kriminaliteta često 

se pojavljuju četiri vrste izvora podataka:

1. Svedočenja i izjave  članova i bivših članova kriminalnih organizacija

2. Rezultati rada pravosudnih organa

3. Naučni radovi

4. Medicinski izveštaji

U   praksi   često   istraživači   pokušavaju   da   dođu   do   informacija   za   određivanje   ovog 

fenomena   putem   infiltracije   u   neke   kriminalne   orgnaizacije,   međutim   takvi   pokušaji   su 

osujećeni na samom početku, zato što svaka kriminalna grupa nove članove primorava na 

izvršenje teških krivičnih dela, u cilju dokazivanja njihove lojalnosti prema grupi.

Glavne aktivnosti i poslovi organizovanih kriminalnih grupa koje imaju zasiguran opstanak 

su vezane za manipulaciju ljudskih poroka i potreba, kao što su



Trgovina ljudima

1

 Boškovič M. , Kriminološki leksikon , 1999 , Novi Sad, str. 233

2

 Ibid, str. 233

pripadnika takve grupe kojoj je glavni cilj vršenje krivičnih dela, za koja po zakonu sleduje 

kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. Delo je svršeno od momenta kada je stvorena grupa 

ili organizovana kriminalna grupa sa zločinačkim planom, bez obzira da li je planirano delo 

uopšte izvršeno ili bilo pokušano. Postajanje pripadnikom kriminalne grupe   je usmeno ili 

pismeno usaglašavanje   sa postajanjem člana grupe radi vršenja krivičnih dela, za koje je 

propisana kazna zatvora tri godine ili teža kazna ili suštinsko preuzimanje delatnosti iz okvira 

zločinačkog plana. Za ovaj oblik delo je svršeno   od momenta kada je neko lice postalo 

formalno ili faktični pripadnik grupe za izvršenje planiranih krivičnih dela, bez obzira da li je u 

sastavu grupe uopšte izvršilo bilo kakvo krivično delo 

5

. 

Teži   oblik   ovog   dela   postoji   ak   je   grupa   ili   organizovana   kriminalna   grupa   direktno 

organizovana radi vršenja krivičnih dela, a za njih se može izreći kazna ztatvora do deset godina 

ili kazna zatvora od trideset do četredest godina. Ovo su najteža krivična dela koja su poznata  

našem zakonodavstvu.Organizator ovog dela kažnjava kaznom zatvora od najmanje deset 

godina ili zatvorom od trideset do četrdest goodina, a pripadnik istog udruženja kaznom zatvora 

od šest meseci do pet godina zatvora 

6

.

1.2.

NACIONALNA STRATEGIJA ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG 

KRIMINALITETA

Nacionalna stragetija za bobu protiv organizovanog kriminaliteta doneta je od strane Vlade 

Republike Srbije 2009. godine.  Strategija se zasniva na sledećim vrednostima : 

1) Poštovanje ljudskim prava i sloboda

2) Profesionalnost državnih službenika

3) Partnerstvo za zajednicom

4) Poštovanje međunarodnih i nacionalnih standarda

5) Transparentnost rada

6) Slaglasnost grupnih i ličnih interesa sa organizacionim 

5

 Đuričić V. , Jovašević D. , 

Krivično pravo, Posebni deo, 

Nomos, Beograd, 2010. godine, str. 227-228

6

 Ibid, str. 228